Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Moldavski optimizam kao posledica krize


Lider Demokratske partije Vlad Plahotnjuk govori na skupu u Kišinjevu.

Moldavija je 8. juna ušla u opasan period dualne vlasti, s jednom vladom i predsednikom koje podržava parlament i drugom koju podržava Ustavni sud. Kriza je posledica februarskih parlamentarnih izbora kojim je parlament podeljen između proruske Socijalističke partije, proevropske partije ACUM i Demokratske partije koju kontroliše oligarh Vlad Plahotnjuk, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Dopisnik RSE-a Robert Koalson (Coalson) razgovarao je s Vladislavom Kulminskim, izvršnim direktorom Instituta za strateške inicijative u Kišinjevu, o tome kako se kriza razvila, koji su ulozi i šta bi se moglo desiti u budućnosti.

RSE: Možete li nam objasniti proces pokušavanja da se napravi vlada između februarskih izbora i 8. juna kada su socijalisti i ACUM najavili svoju "antioligarhsku" koaliciju? Zašto taj proces toliko traje?

Vladislav Kulminski
Vladislav Kulminski

Vladislav Kulminski: Prvo, malo pozadine: U Republici Moldaviji u protekle tri godine na vlasti je bila Demokratska partija, a Demokratsku partiju vodi oligarh Vlad Plahotnjuk, koji je u velikoj meri zahvatio sve vladine institucije i koristio ih za svoje svrhe. Tako da je nivo javnog nezadovoljstva visok.

Da bi dobili željeni rezultat na izborima, promenili su izborni sistem. Po prethodnom sistemu, ne bi mogli imati pristojan rezultat.

Uništavanje demokratskih institucija je bilo toliko očigledno i toliko potpuno da sada imate nulti nivo u Moldavija na osnovu kojeg možete graditi

Posle izbora, pokušali su da sastave koaliciju, istu kao prošli put u prethodnom parlamentu, kupovinom poslanika drugih stranaka. Kontrolišu sve vladine institucije, uključujući službe za sprovođenje zakona, bezbednosne službe i Centar za borbu protiv korupcije. Kontrolišu skoro sav novac koji dolazi u Republiku Moldaviju i sve profitabilne oblasti poslovanja. Tako da su pokušavali da naprave koaliciju kojom bi mogli da zadrže svu kontrolu i samo bi dali koristi i kontrolu nad manjim protokom novca i manjim poslovima onima koji pristanu da uđu u koaliciju s njima.

I to je trajalo tri meseca i mamili su Socijalističku partiju. Ali na kraju, Socijalistička partija je odbila; i ta proruska partija, zajedno s proevropskom partijom ACUM, odlučila je da napravi koaliciju da istisne s vlasti Demokratsku partiju.

I to su uradili. Legitimno su konstituisali parlament i napravili vladu i postepeno su počeli proces istiskivanja Demokratske partije s vlasti. Ali Demokratska partija je odbila da to prihvati i preko Ustavnog suda koji kontroliše i koji plaća, počela je da izdaje svakakve čudne presude da je imenovanje nove vlade nelegalno. Uklonila je predsednika (Igora Dodona) s vlasti. Ustavni sud je imenovao drugog predsednika i ta osoba je poništila sve odluke nove vlade i zakazala prevremene (parlamentarne) izbore za 6. septembar.

To je naišlo na opštu osudu međunarodnih partnera, od kojih je većina priznala novu vladu. To je osnovna pozadina dešavanja u Moldaviji.

RSE: Za posmatrača spolja, činjenica da su od svih dana obrazovali koaliciju 8. juna - između spornih krajnjih rokova 7. i 9. juna - deluje da ima za cilj da se pogorša kriza umesto da se reši. Šta mislite o tajmingu?

Kulminski: Ne, ne. To je pogrešno tumačenje činjenica. Pre svega, zakoni i Ustav kažu da predsednik MOŽE raspustiti parlament posle konsultacija s parlamentarnim grupama ako parlament nije funkcionisao tri meseca posle izbora. Ovde je bila velika bitka oko toga šta znači "tri meseca". Da li to znači 90 dana ili to znači tri kalendarska meseca? Prema Ustavnom sudu, "tri meseca" znači 90 dana.

Maja Sandu prisustvuje prvom sastanku novog kabineta u Kišinjevu 10. juna.
Maja Sandu prisustvuje prvom sastanku novog kabineta u Kišinjevu 10. juna.

Ali to pitanje je beznačajno zato što predsednik nije u obavezi već može raspustiti parlament. On je konsultovao parlamentarne grupe i parlamentarne grupe su odlučile da se ne ide na prevremene izbore, što bi produbilo krizu. Odlučile su da sastave koalicionu vladu, što je potpuno u saglasnost s pravnim odredbama i Ustavom.

Činjenica da se gubitničkoj partiji - Demokratskoj partiji - to ne sviđa sasvim je druga stvar. Njoj se to ne sviđa i iskoristila je kontrolu nad vladinim institucijama da ospori tu odluku i vrati prethodni status kvo. Tako da sada imate pat poziciju između prethodne vlade, nelegalne vlade, koja kontroliše sve snage za sprovođenje zakona, i praktično naroda koji želi odlazak te vlade i koji želi da nova, legitimno izabrana vlada preuzme vlast.

RSE: Vratimo se Demokratskoj partiji i Plahotnjuku. Evropski parlament je u decembru opisao Moldaviju pod demokratama kao "državu koju su zarobili interesi oligarha". Ali ta partija je bila izjednačena s ostalima na prošlim izborima i njene pristalice su izašle da je brane od nove koalicije. Šta je izvor njene podrške u javnosti?

Kulminski: Danas nema baze podrške Demokratske partije. Demokratska partija nikada nije bila partija koja je zastupala neku ideologiju ili doktrinu ili razvojni projekat. Njena kontrola je bila zasnovana isključivo na podmićivanju, kontroli vladinih institucija i takozvanih administrativnih resursa.

(Maja Sandu) zaista je odlučna da vrati Moldaviju na put i da Moldaviji da institucije potrebne za ekonomski, društveni i politički razvoj.

Ona kontroliše 95 odsto lokalnih vlasti koje je prosto kupila ili zastrašila. U prethodnom parlamentu, imala je 19 mesta, ali je završila s većinom od 54 mesta u parlamentu sa 101 poslanikom. I svi ostali poslanici, što je skoro duplo... od onog što su imali na početku - nisu promenili originalnu partijsku ideologiju ili usvojili vrednosti Demokratske partije. Ponuđen im je mito. Prosto su kupljeni.

Ovim metodama - golom silom ili podmićivanjem i zastrašivanjem - Demokratska partije je ostala na vlasti. Ali ta priča, usred Evrope, ne može ići beskonačno. Mora biti logičnog kraja ovoj vrsti vladavine. Možete zarobiti državu bajonetima, ali ne možete sedeti na njima, kako kaže čuvena Taleranova (Charles Maurice de Talleyrand-Perigord) formula. Nije baš udobno.

Upravo to vidimo danas u Republici Moldaviji. Imala je dobar rezultat - na nivou drugih partija - na izborima 24. februara, ali je to bilo zasnovano isključivo na njenoj kontroli na lokalnom nivou. Promenila je sistem s proporcijalnog na mešoviti, gde se polovina mesta bira u izbornim jedinicama s jednim poslanikom. A pošto kontroliše 95 odsto gradonačelnika, dobila je skoro 60 odsto svojih mesta u takvim izbornim jedinicama. Njen rezultat bi bio dosta niži da je korišćen izbornim sistem s prošlih izbora.

Ali, promenila je sistem nasuprot volji moldavskog naroda i nasuprot veoma snažne preporuke međunarodne zajednice (preko Venecijanske komisije). I, usput, međunarodnoj zajednici je muka i dosta joj je te autoritarne partije usred Evrope, koja pokušava da igra na Istok protiv Zapada i tu geopolitičku kartu da bi ostala na vlasti i vodila zemlju koja se brzo pretvorila u sivu zonu između Rusije i Zapada.

RSE: Koalicija socijalisti/ACUM je možda došla u opasnu situaciju opirući se odlukama Ustavnog suda i napadajući njegov legitimitet. Možete li nam reći na šta se svodi njen slučaj protiv tog suda i da li postoji neki legalni ili sistemski način da se obore ili potvrde odluke suda?

Kulminski: Upravo je to najozbiljniji problem s kojim se suočava novoizabrana vlada, zato što je (Ustavni sud) najviši autoritet u zemlji. Prema tome, veoma je teško osporiti njegove odluke. Ali te odluke su donete potpuno proizvoljno, i lokalni i međunarodni pravnici su jednoglasno rekli da je to što je sud uradio – pisao zakone, tumačio zakone i sprovodio zakone – uglavnom bilo služenje kao klub za promovisanje političkih odluka koje su koristile vladajućoj Demokratskoj partiji. Zapravo, nije služio kao nepristrasan sud koji bi tumačio zakone i Ustav.

Mislim da će doći do mirnog prenosa vlasti, ali jedan od ključnih problema je što Plahotnjuk nema izlaznu strategiju... I ne možemo prihvatiti nikakvo krvoproliće ili građanske nemire samo zbog jedne osobe.

Zakone je zapravo pisala Demokratska partija i onda ih je taj sud odobravao.

Sada, sledeća stvar je da će Venecijanska komisija izdati mišljenje sledeće nedelje. Generalni sekretar Saveta Evrope je tražio od Venecijanske komisije da to uradi što je pre moguće. Svi ovde u Moldaviji očekuju tu presudu sledeće nedelje. Svi se nadaju - i postoji velika verovatnoća - da će Venecijska komisija reći da je Ustavni sud prekoračio granice svojih ovlašćenja i da će osporiti legitimitet njegovih odluka.

I ako se to desi, onda će, naravno, biti mnogo lakše stranim liderima i stranim vladama da čestitaju novoj vladi. To se već dešava ali sporo. Onda pritisak iznutra (u Moldaviji), pritisak od uličnih protesta i pritisak spolja će primorati Demokratsku partiju da izađe iz (vladine) zgrade... koju sada nelegalno zauzima.

RSE: Prošlo je 10 godina otkad su komunisti oterani s vlasti 2009. u takozvanoj Tviter (Twitter) revoluciji. Ipak, Moldavija je od tada praktično sve vreme imala, u najboljem slučaju, podeljenu i neefikasnu vladu. Zemlja deluje beznadežno podeljena oko svoje vizije sebe kao što je uvek bila. Da li je to u suštini bila izgubljena decenija za Moldaviju?

Kulminski: Ne, to nije bila izgubljena decenija. Pre svega, bilo je podrške i dobre volje Evropske unije i međunarodnih partnera bez presedana. Potpisali smo sporazum o pridruživanju s Evropskom unijom. Sada imamo bezvizni režim s EU.

To je bila izgubljena decenija s gledišta moldavskih demokratskih institucija. One su nazadovale umesto da napreduju. Ali, s druge stane, uništavanje demokratskih institucija je bilo toliko očigledno i toliko potpuno da sada imate nulti nivo u Moldavija na osnovu kojeg možete graditi. I novu vladu koja dolazi na vlast vodi Maja Sandu (Maia), prozapadna političarka obrazovana na Harvardu, koja je zaista odlučna da vrati Moldaviju na put i da Moldaviji da institucije potrebne za ekonomski, društveni i politički razvoj. I deluje kao prilično profesionalna vlada koja brzo može uraditi posao, imajući u vidu da je Moldavija mala i da reforme uzimaju manje vremena i da neće izazvati mnogo bola kako bi normalno izazvale, zato što danas ništa ne funkcioniše. Moldavija, kao država, prosto umire; nema prostora da dalje padne.

Tako da ima prostora za optimizam. Postoji mnogo nada za novi početak i prvi put u istoriji Moldavije partije koje zagovaraju bliže odnose s Rusijom i partije koje zagovaraju ulazak Moldavije u Evropsku uniju rekle su: "Hej, ostavimo po strani te beskorisne geopolitičke debate, zato što o tome debatujemo poslednjih 30 godine dok su uništavane demokratske institucije zemlje, dok je šverc rasprostranjen, dok ljudi izvlače prihod iz preduzeća u državnom vlasništvu i koriste Moldaviju kao sivu zonu da se nelegalno bogate. Tako da ostavimo po strani stare poteškoće i pričajmo o transformaciji Moldavije u funkcionalnu državu, a onda se možemo vratiti raspravi da li Moldavija treba da gleda u Rusiju ili Evropsku uniju".

Ova vlada je čvrsto potvrdila da će nastaviti put ka EU i da će reformisati moldavske institucije u skladu sa zahtevima EU i u skladu s moldavskim sporazumom o pridruživanju. Tako, opet, postoji mnogo nada u Moldaviji danas i mislim da prethodna vlada, vlada Demokratske partije koju svi u Moldaviji preziru, neće moći da blokira opštu želju ljudi za promenom i novim početkom.

RSE: Na kraju, znam da je nemoguće predvideti gde će stvari ići. Ali možda mogu da vas pitam da izložite dva ili tri moguća scenarija, možda najbolji i najgori scenario.

Kulminski: Mislim da će doći do mirnog prenosa vlasti, ali jedan od ključnih problema je što Plahotnjuk nema izlaznu strategiju. Treba se nadati da će iza kulisa biti prilika da se pregovara o izlaznoj strategiji za njega. Zato što je ovde zaista reč o ambicijama jedne osobe i naša zemlja ne bi trebalo da bude talac tih ambicija. I ne možemo prihvatiti nikakvo krvoproliće ili građanske nemire zarad samo jedne osobe. Mnogo je lakše i bezbednije za zemlju da toj osobi da bezbedan izlaz i da živi negde izvan zemlje. Nadam se da će to biti scenario.

Ako mu ne bude dat bezbedan izlaz, može ići do kraja, uključujući građanske nemire, građanski sukob i krvoproliće. Nadamo se da će taj scenario biti izbegnut. Saznaćemo u narednim nedeljama.

XS
SM
MD
LG