Ljudska prava i privatnost građana Srbije uskoro bi mogla da budu ozbiljno ugrožena ukoliko vlast ostvari nameru da novim pravilnikom pojača nadzor telefonskih komunikacija i internet aktivnosti. Šansa da se to izbegne postoji, ukoliko se pronađe kompromis u predstojećoj javnoj raspravi.
Privatni podaci građana Srbije uskoro bi mogli da budu dostupniji nego do sada, jer Ministarstvo kulture i informacionog društva namerava da usvoji pravilnik po kom bi presretanje elektronskih komunikacija državnim organima bilo omogućeno bez sudskog naloga.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, izjavio je za RSE da se takvim rešenjem krši ustav kojim je garantovana slobodna komunikacija građana.
„To konkretno znači da direktor neke od službi bezbednosti, ili svako lice koje on ovlasti, može da izda nalog da se pristupi listingu nečijih telefonskih razgovora. Da zadrži podatke o tome sa kim ste komunicirali u poslednjih dvanaest meseci, koliko dugo ste razgovarali, odakle ste to činili, koje ste internet sajtove posećivali, ili sa kim ste razmenjivali sms poruke... i jasno je da to predstavlja jedan ozbiljan prodor u privatnost i kršenje ljudskih prava“, kaže Šabić.
Za prisluškivanje i uvid u sadržaj telefonskih razgovora i e-mail prepiski zakonom je već predviđeno da je neophodan nalog suda, ali kritičari novog rešenja tvrde da bez tog dokumenta i sam uvid u vreme i mesto komunikacije, kao i u podatak sa kim ste bili na vezi i koliko često, predstavlja kršenje zakona.
Posle ovih primedbi, nadležni su prihvatili sugestije poverenika tako što su do 12. avgusta produžili period javne rasprave o predloženom pravilniku.
Slobodan Marković, iz Ministarstva kulture i informacionog društva, rekao je za RSE da su zakonom regulisane kategorije podataka koji se smeju zadržavati, a da je pravilnik neophodan da bi se definisali detalji.
„Prema zakonu o bezbednosnim institucijama, takvim podacima, kao što su listinzi telefonskih poziva ili lokacija mobilnih pretplatnika, moguće je pristupiti na osnovu odluke direktora policije ili službe bezbednosti. Ali samo ako je to neophodno radi preventivnog delovanja na zaštiti bezbednosti Republike Srbije. Međutim, ti podaci ne mogu se kasnije koristiti kao dokaz u eventualnom sudskom postupku“, ističe Marković.
Zadiranje u privatnost i praćenje
Problem novog pravilnika je i to što službe bezbednosti mogu da imaju uvid u podatke neograničenog broja građana, polazeći samo od sopstvene procene.
Advokat Rajko Danilović, koji se godinama bavio pitanjem reformi službi bezbednosti, kaže da to znači sužavanje građanskih prava.
Rodoljub Šabić
„To znači i proširivanje nadležnosti Državne bezbednosti, koja misli da može da kontroliše građane kao ’Veliki Brat’. Kada se sužavaju građanska prava, uvek se poziva na bezbednost. Mene nije briga što znam da u svakom trenutku mogu da koriste moje podatke. Celog života sam svestan te činjenice. A inače, kada razmišljam načelno o tom problemu građana, očigledno je da se osećaju vrlo nesigurno. Jer imaju stalnu bojazan da neko želi da im učini nešto loše“, smatra Danilović.
Korisnici novog pravilnika trebalo bi da budu Bezbednosno informativna agencija (BIA), Vojno bezbednosna agencija (VBA) i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
U BIA-i su nam rekli da ne žele da komentarišu kritike, ali su dodali da će učestovati u javnoj raspravi i da će savesno i po zakonu primenjivati rešenje koje nadležni budu doneli.
Slobodan Marković kaže da je u pitanju osetljiva tema, i da pristup podacima i prisluškivanje poziva predstavljaju odstupanje od prava na privatnost u par vrlo usko definisanih izuzetaka.
„Kada se radi o istraživanju krivičnih dela i sprečavanju stvari koje mogu ugroziti bezbednost države, kao što je na primer terorizam. i u demokratskom društvu je neophodno uspostaviti balans između te dve stvari. i ono što je možda najbitnije od svega toga, a što nismo imali u proteklih desetak ili petnaest godina, jeste efikasan sistem kontrole“, ocenjuje Marković.
Ukoliko ipak ne prođe sadašnji predlog, u najvećem problemu bi mogla biti policija, čiji prvi potez po izvršenju nekog krivičnog dela je najčešće uvid u telefonski listing kako bi preko toga došla do počinioca ili podataka o njegovim aktivnostima.
Poverenik Rodoljub Šabić upozorava na još neka rešenja novog pravilnika.
„Tu nije samo u pitanju ozbiljno zadiranje u privatnost ljudi bez odluke suda. U pitanju su i neke druge stvari. Pravilnikom je predviđen i tajni nadzor lokacije korisnika. To zapravo znači njegovo praćenje. Jer tako policija ili tajna služba mogu da dobiju podatke o tome gde se neko nalazi i onda kada ne komunicira telefonom“, navodi Šabić.
Takozvani „nadzor lokacije“, odnosno lociranje korisnika mobilnog telefona u trenucima kada on ne koristi aparat, može da bude od koristi da bi se pronašle osobe koje su se izgubile ili stradale u nekoj nesreći, ali kritičari kažu da te aktivnosti policije ili bezbednosnih službi moraju da budu regulisane zakonom, a ne pravilnikom.
Privatni podaci građana Srbije uskoro bi mogli da budu dostupniji nego do sada, jer Ministarstvo kulture i informacionog društva namerava da usvoji pravilnik po kom bi presretanje elektronskih komunikacija državnim organima bilo omogućeno bez sudskog naloga.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, izjavio je za RSE da se takvim rešenjem krši ustav kojim je garantovana slobodna komunikacija građana.
Šabić: Direktor neke od službi bezbednosti, ili svako lice koje on ovlasti, može da izda nalog da se pristupi listingu nečijih telefonskih razgovora.
„To konkretno znači da direktor neke od službi bezbednosti, ili svako lice koje on ovlasti, može da izda nalog da se pristupi listingu nečijih telefonskih razgovora. Da zadrži podatke o tome sa kim ste komunicirali u poslednjih dvanaest meseci, koliko dugo ste razgovarali, odakle ste to činili, koje ste internet sajtove posećivali, ili sa kim ste razmenjivali sms poruke... i jasno je da to predstavlja jedan ozbiljan prodor u privatnost i kršenje ljudskih prava“, kaže Šabić.
Za prisluškivanje i uvid u sadržaj telefonskih razgovora i e-mail prepiski zakonom je već predviđeno da je neophodan nalog suda, ali kritičari novog rešenja tvrde da bez tog dokumenta i sam uvid u vreme i mesto komunikacije, kao i u podatak sa kim ste bili na vezi i koliko često, predstavlja kršenje zakona.
Posle ovih primedbi, nadležni su prihvatili sugestije poverenika tako što su do 12. avgusta produžili period javne rasprave o predloženom pravilniku.
Slobodan Marković, iz Ministarstva kulture i informacionog društva, rekao je za RSE da su zakonom regulisane kategorije podataka koji se smeju zadržavati, a da je pravilnik neophodan da bi se definisali detalji.
„Prema zakonu o bezbednosnim institucijama, takvim podacima, kao što su listinzi telefonskih poziva ili lokacija mobilnih pretplatnika, moguće je pristupiti na osnovu odluke direktora policije ili službe bezbednosti. Ali samo ako je to neophodno radi preventivnog delovanja na zaštiti bezbednosti Republike Srbije. Međutim, ti podaci ne mogu se kasnije koristiti kao dokaz u eventualnom sudskom postupku“, ističe Marković.
Zadiranje u privatnost i praćenje
Problem novog pravilnika je i to što službe bezbednosti mogu da imaju uvid u podatke neograničenog broja građana, polazeći samo od sopstvene procene.
Advokat Rajko Danilović, koji se godinama bavio pitanjem reformi službi bezbednosti, kaže da to znači sužavanje građanskih prava.
„To znači i proširivanje nadležnosti Državne bezbednosti, koja misli da može da kontroliše građane kao ’Veliki Brat’. Kada se sužavaju građanska prava, uvek se poziva na bezbednost. Mene nije briga što znam da u svakom trenutku mogu da koriste moje podatke. Celog života sam svestan te činjenice. A inače, kada razmišljam načelno o tom problemu građana, očigledno je da se osećaju vrlo nesigurno. Jer imaju stalnu bojazan da neko želi da im učini nešto loše“, smatra Danilović.
Korisnici novog pravilnika trebalo bi da budu Bezbednosno informativna agencija (BIA), Vojno bezbednosna agencija (VBA) i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
U BIA-i su nam rekli da ne žele da komentarišu kritike, ali su dodali da će učestovati u javnoj raspravi i da će savesno i po zakonu primenjivati rešenje koje nadležni budu doneli.
Slobodan Marković kaže da je u pitanju osetljiva tema, i da pristup podacima i prisluškivanje poziva predstavljaju odstupanje od prava na privatnost u par vrlo usko definisanih izuzetaka.
„Kada se radi o istraživanju krivičnih dela i sprečavanju stvari koje mogu ugroziti bezbednost države, kao što je na primer terorizam. i u demokratskom društvu je neophodno uspostaviti balans između te dve stvari. i ono što je možda najbitnije od svega toga, a što nismo imali u proteklih desetak ili petnaest godina, jeste efikasan sistem kontrole“, ocenjuje Marković.
Ukoliko ipak ne prođe sadašnji predlog, u najvećem problemu bi mogla biti policija, čiji prvi potez po izvršenju nekog krivičnog dela je najčešće uvid u telefonski listing kako bi preko toga došla do počinioca ili podataka o njegovim aktivnostima.
Poverenik Rodoljub Šabić upozorava na još neka rešenja novog pravilnika.
„Tu nije samo u pitanju ozbiljno zadiranje u privatnost ljudi bez odluke suda. U pitanju su i neke druge stvari. Pravilnikom je predviđen i tajni nadzor lokacije korisnika. To zapravo znači njegovo praćenje. Jer tako policija ili tajna služba mogu da dobiju podatke o tome gde se neko nalazi i onda kada ne komunicira telefonom“, navodi Šabić.
Takozvani „nadzor lokacije“, odnosno lociranje korisnika mobilnog telefona u trenucima kada on ne koristi aparat, može da bude od koristi da bi se pronašle osobe koje su se izgubile ili stradale u nekoj nesreći, ali kritičari kažu da te aktivnosti policije ili bezbednosnih službi moraju da budu regulisane zakonom, a ne pravilnikom.
