Srpska delegacija u kojoj su i ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić i generalni direktor Javnog preduzeća "Srbijagas" Dušan Bajatović, učestvovaće i u radu dvodnevnog međunarodnog ekonomskog foruma koji počinje u četvrtak u Sankt Peterburgu.
Povodom ovih sastanaka urednica sajta Enerdžiobzerver Sijka Pištolova pita se da li će neko iz srpske delegacije upitati svog domaćina Sergeja Šojgua kako se desilo da je Rusija Srbiju za samo tri meseca „ojadila“ za gotovo 100 miliona evra:
„Bilo je rečeno da će Rusija, umesto da nam vrati konvertabilni dug u devizama, revitalizovati hidroelektranu Đerdap. Međutim, u preliminarnom dogovoru je bila ugovorena jedna cena, a kada su Rusi trebali da počnu s radovima, onda su se setili da revitalizacija Đerdapa košta mnogo više. Naša strana je to prihvatila tako što je potpisala aneks dogovora. Meni je to sumnjivo zato što prethodni ministar energetike, gospodin Popov, i prethodni generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Vladimir Đorđević nisu hteli ni u ludilu da prihvate tu novu cenu za revitalizaciju hidroelektrane Đerdap. Postavljam pitanje kako su onda na to pristali ministar Škundrić i novi direktor EPS-a gospodin Marković! Mislim da duguju objašnjenje srpskoj javnosti kako su prihvatili i da li su bili ucenjivani sa ruske strane da prihvatimo da nas skuplje košta revitalizacija hidroelektrane Đerdap.“
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da su zbog loših političkih procena ekonomski odnosi sa Rusijomvođeni na štetu Srbije:
„Šteta koja će odatle proizaći biće ogromna. Mi smo naše izvore nafte i naše izvore gasa predali nekom od koga ćemo sada u potpunosti zavisiti. I do sada smo imali strateški problem što smo prema Rusiji previše ovisni u pogledu i nafte i gasa, a sada će oni biti monopolisti na našem domaćem maloprodajnom tržištu derivata nafte. Neke priče o tome da su neki politički razlozi u pitanju – ruska podrška našoj zemlji u nekim političkim pitanjima – to može biti tako samo zbog toga što smo mi nespretno radili, jer je uvek trebalo u ekonomske svrhe slati delegacije koje se razumeju u ekonomske poslove, a trebalo bi da Ministarstvo spoljnih poslova vodi valjano i efikasno našu spoljnu politiku. Na ovaj način se ne radi ni jedno ni drugo kako treba.“
Uprkos učestalim susretima sa ruskim partnerima srpski ministri nisu uspeli da poboljšaju izvozne performanse svoje zemlje u Rusiju niti da privuku ruske investitore u Srbiju. Glavni akteri u ekonomskoj saradnji sa Rusijom nisu srpska privatna već javnapreduzeća, podseća Kovačević:
„Nama je najveći deficit baš sa Rusijom i to baš u pogledu uvoza energenata, a zbog lošeg izvoza u Rusiju je neko nedavno pomenuo da nam je veći izvoz u Crnu Goru nego u Rusiju. Što se tiče podsticanja našeg izvoza u Rusiju od strane privatnih preduzeća, i eventualno pozivanje Rusa da se pojave kod nas kao investitori za neke industrije koje bi prodavale u svim zemljama, uključujući i Rusiju, toga, bojim se, u ovakvim delegacijama ne može biti jer su one, kao što vidite, sastavljene od predsednika Vlade koji nije za ekonomski sektor nego više za sektor sigurnosti, a i ovi ostali su iz javnih preduzeća. I teško se iz toga onda može napraviti pravi odnos, a u svrhu poboljšanja ekonomskih odnosa Srbije i Rusije.“
Javnost Srbije ovih dana vlast zbunjuje kontradiktornim informacijama o tome da li je Naftna industrija Srbije (NIS), čiji je većinski paket akcija prodat Rusima, prošlu godinu završila u dobitku ili gubitku. Sve ukazuje na to da je firma bila u minusu, ali pitanje je koliko je on dubok.
Uprkos tome, kaže lokalnim medijima generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko, kompanija će ovu godinu završiti pozitivno. Prema njegovim saznanjima, NIS je u prva tri meseca ove godine ušao u minus od 11 milijardi dinara, od čega je 70 odsto iz januara, dok se tokom februara i marta taj gubitak smanjivao.
Prvi čovek NIS-a je rekao i da je Upravni odbor najviše pažnje posvetio revizorskom izveštaju za 2008. godinu, koji pokazuje da je kompanija imala gubitak od osam milijardi dinara. Upitan da li će novog revizora koga je angažovao Upravni odbor Naftne industrije Srbije platiti ta kompanija ili država, Kravčenko je rekao da je Vlada Srbije odlučila da taj posao plati država, to jest, građani Srbije.
Povodom ovih sastanaka urednica sajta Enerdžiobzerver Sijka Pištolova pita se da li će neko iz srpske delegacije upitati svog domaćina Sergeja Šojgua kako se desilo da je Rusija Srbiju za samo tri meseca „ojadila“ za gotovo 100 miliona evra:
Duguju objašnjenje srpskoj javnosti kako su prihvatili i da li su bili ucenjivani sa ruske strane da prihvatimo da nas skuplje košta revitalizacija hidroelektrane Đerdap.
„Bilo je rečeno da će Rusija, umesto da nam vrati konvertabilni dug u devizama, revitalizovati hidroelektranu Đerdap. Međutim, u preliminarnom dogovoru je bila ugovorena jedna cena, a kada su Rusi trebali da počnu s radovima, onda su se setili da revitalizacija Đerdapa košta mnogo više. Naša strana je to prihvatila tako što je potpisala aneks dogovora. Meni je to sumnjivo zato što prethodni ministar energetike, gospodin Popov, i prethodni generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Vladimir Đorđević nisu hteli ni u ludilu da prihvate tu novu cenu za revitalizaciju hidroelektrane Đerdap. Postavljam pitanje kako su onda na to pristali ministar Škundrić i novi direktor EPS-a gospodin Marković! Mislim da duguju objašnjenje srpskoj javnosti kako su prihvatili i da li su bili ucenjivani sa ruske strane da prihvatimo da nas skuplje košta revitalizacija hidroelektrane Đerdap.“
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da su zbog loših političkih procena ekonomski odnosi sa Rusijom
Mi smo naše izvore nafte i naše izvore gasa predali nekom od koga ćemo sada u potpunosti zavisiti.
„Šteta koja će odatle proizaći biće ogromna. Mi smo naše izvore nafte i naše izvore gasa predali nekom od koga ćemo sada u potpunosti zavisiti. I do sada smo imali strateški problem što smo prema Rusiji previše ovisni u pogledu i nafte i gasa, a sada će oni biti monopolisti na našem domaćem maloprodajnom tržištu derivata nafte. Neke priče o tome da su neki politički razlozi u pitanju – ruska podrška našoj zemlji u nekim političkim pitanjima – to može biti tako samo zbog toga što smo mi nespretno radili, jer je uvek trebalo u ekonomske svrhe slati delegacije koje se razumeju u ekonomske poslove, a trebalo bi da Ministarstvo spoljnih poslova vodi valjano i efikasno našu spoljnu politiku. Na ovaj način se ne radi ni jedno ni drugo kako treba.“
Uprkos učestalim susretima sa ruskim partnerima srpski ministri nisu uspeli da poboljšaju izvozne performanse svoje zemlje u Rusiju niti da privuku ruske investitore u Srbiju. Glavni akteri u ekonomskoj saradnji sa Rusijom nisu srpska privatna već javna
Nama je najveći deficit baš sa Rusijom i to baš u pogledu uvoza energenata, a zbog lošeg izvoza u Rusiju je neko nedavno pomenuo da nam je veći izvoz u Crnu Goru nego u Rusiju.
„Nama je najveći deficit baš sa Rusijom i to baš u pogledu uvoza energenata, a zbog lošeg izvoza u Rusiju je neko nedavno pomenuo da nam je veći izvoz u Crnu Goru nego u Rusiju. Što se tiče podsticanja našeg izvoza u Rusiju od strane privatnih preduzeća, i eventualno pozivanje Rusa da se pojave kod nas kao investitori za neke industrije koje bi prodavale u svim zemljama, uključujući i Rusiju, toga, bojim se, u ovakvim delegacijama ne može biti jer su one, kao što vidite, sastavljene od predsednika Vlade koji nije za ekonomski sektor nego više za sektor sigurnosti, a i ovi ostali su iz javnih preduzeća. I teško se iz toga onda može napraviti pravi odnos, a u svrhu poboljšanja ekonomskih odnosa Srbije i Rusije.“
Javnost Srbije ovih dana vlast zbunjuje kontradiktornim informacijama o tome da li je Naftna industrija Srbije (NIS), čiji je većinski paket akcija prodat Rusima, prošlu godinu završila u dobitku ili gubitku. Sve ukazuje na to da je firma bila u minusu, ali pitanje je koliko je on dubok.
Uprkos tome, kaže lokalnim medijima generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko, kompanija će ovu godinu završiti pozitivno. Prema njegovim saznanjima, NIS je u prva tri meseca ove godine ušao u minus od 11 milijardi dinara, od čega je 70 odsto iz januara, dok se tokom februara i marta taj gubitak smanjivao.
Prvi čovek NIS-a je rekao i da je Upravni odbor najviše pažnje posvetio revizorskom izveštaju za 2008. godinu, koji pokazuje da je kompanija imala gubitak od osam milijardi dinara. Upitan da li će novog revizora koga je angažovao Upravni odbor Naftne industrije Srbije platiti ta kompanija ili država, Kravčenko je rekao da je Vlada Srbije odlučila da taj posao plati država, to jest, građani Srbije.
