Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ležaić: Nadam se da će iz naših filmova nestati ratna tematika


Bosnia and Herzegovina - Nikola Lezaic, director, won the main prize of Sarajevo Film Festival (SFF), "Hearth of Sarajevo", 31Jul2010
Da li film iz Srbije koji je nagrađen na Sarajevo film festivalu pod nazivom "Tilva Roš" označava dolazak jedne sasvim nove generacije koja se bavi sasvim drugačijom tematikom od one na koju je naviknut premoren, postratni, još uvek traumatizovan Balkan (zločini, krivice, osvete, kajanje, pomirenje...), za RSE govori mladi reditelj Nikola Ležaić čija biografija može da stane u nekoliko redaka. Za sada.

"Tilva Roš" je priča o srednjoškolcima, njihovom poslednjem letu koje provode kao skejteri, pre nego što će ih život kojekuda razvejati.

"Film je malo nestandardan, kolažnog tipa, malo je off za ceo naš prostor jer se bavi temom koja je zamrla u našim filmovima, a to su tinejdžeri. Hteli smo da napravimo film koji bismo mi želeli da gledamo i to je to,"
objašnjava Ležaić.

Nije samo 29-ogodišnji reditelj Nikola Ležaić i njegova još mlađa ekipa - od producentske koja se krije iza originalnog naslova "Kiselo dete", do glumačke, priredila iznenađenje u Sarajevu, već je iznenađenjem i uzvraćeno.

Retrospektiva 16. Sarajevo Film Festivala

x
Retrospektiva 16. Sarajevo Film Festivala
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:34 0:00
Pokazalo se da jedna tinejdžerska priča o skejterima iz Bora, jednog malog rudarskog mesta u Srbiji koja je mogla biti ispričana bilo gde na svetu, korespondira i sa publikom i sa stručnim žirijem u regionu. Ključ je, smatra autor, u generacijskoj iskrenosti koja je prepoznata.

"Kada je rat počeo ja sam imao deset godina, kada se završio imao sam petnaest tako da su mene u to vreme interesovale neke druge stvari, a ne rat. Ja se iskreno nadam da će lagano sva ta ratna tematika da nestane iz našeg filma i da će ljudi da krenu da se bave stvarima koje se sada dešavaju. Čak razmišljam ponekad da li se '60-te godine pričalo o '45-oj kao što se 2010. priča o '95-oj,"
kaže on.

Bosna je lepa zemlja

Može objašnjenje autora zvučati kao dokaz ravnodušnosti mlade generacije za ono što se događalo i u čemu, hteli to oni ili ne i sami žive, jer stvari nisu dovršene, ali naš sagovornik je pokazao da oni imaju šta da kažu i znaju kako to da učine, ponudili su neku novu estetiku i pokazalo se da se njihova poruka "primila".

"Čini mi se da mi je život mnogo lepši nego da budem zatrpan nekim stvarima koje realno nemaju nikakve veze sa mnom niti sa mojom generacijom. A još manje sa generacijom klinaca koji glume u filmu, pošto su mnogi od njih rođeni usred rata, a neki možda čak i posle rata... Ja sam probao da zadržim tih 19 naivnih godina, koliko imaju glavni junaci, i da ih je baš briga šta misle matori i šta rade i čemu matori streme,"
rekao je Ležaić.

Ekipa je bukvalno film završila noć uoči sarajevske premijere, većinu ekipe je Sarajevski festival izveo prvi put van granica Srbije, mnogi nisu bili ni rođeni kada je prvi festival održan '94. godine u tada još ratnom Sarajevu.

"Ja nikada nisam bio u Sarajevu van festivala. Bio sam prvi put pre dve godine tokom festivala i sad opet tokom festivala tako da ne znam kako izgleda, kako funkcioniše Sarajevo van festivala. Ono što sam video je dosta živahan grad u kome se sve i svašta dešava, iskreno nisam znao ko je gost, a ko domaćin, u kome je hrana dovoljno teška da sam poželeo da spavam svaki put posle ručka... I sam put kroz Bosnu je bio zanimljiv, Bosna je lepa zemlja,"
istakao je Ležaić.

*****
Mogali bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Dokumentarci najposjećeniji program na Festivalu

Posebno dobra godina za bh. film
Purivatra: Sarajevo postalo relevantna tačka na filmskoj mapi
XS
SM
MD
LG