Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Može li se promeniti položaj manjina u Srbiji


Ilustrativna fotografija
Prvi put u Srbiji, pripadnici 16 nacionalnih manjina direktno su birali svoje predstavnike u nacionalnim savetima, a tri posredno preko izbornih skupština.

Ova tela, prema zakonskim odredbama, mogu biti veoma uticajna. Skupština Srbije, na primer, nijednu odluku ne može da donese ako je nije odobrio nacionalni savet.

Međutim, ono što se događalo u predizbornoj kampanji pa i neki izborni rezultati pokazuju da je trka za mesto u Savetima bila prava politička izborna trka postojećih političkih partija.

Zbog toga postoji bojazan kod dela javnosti da će Saveti biti još jedan instrument u rukama partija, a ne instrument za promociju interesa manjina.

Prema popisu iz 2002. godine oko 15 odsto građana Srbije su pripadnici nacionalnih manjina. Najviše je Mađara, pa Bošnjaka, pa Roma, Albanaca, Hrvata... da ne narbajamo dalje.
Kada se pogleda politička scena Srbije odnosno vrh piramide vlasti, izuzev dobro poznatog Bošnjaka Rasima Ljajića, među utucajnim zvaničnicima nema baš pripadnika manjina.


Ipak, kada se pogleda politička scena Srbije odnosno vrh piramide vlasti, izuzev dobro poznatog Bošnjaka Rasima Ljajića, među utucajnim zvaničnicima nema baš pripadnika manjina. Zvuči kao loša šala ali nije, odgovor na pitanje koje smo uputili jednom od sagovornika, Tomislavu Žigmanovu, publicisti iz redova vojvođanskih Hrvata: ko je među najuticajnijim Hrvatima u Srbiji, odgovorio je:

„U poslednjih 20 godina najuticajniji Hrvat u negativnom mislu ali sa najvećom moći je bio Frenki Simatović tvorac Crvenih beretki u Miloševićevom režimu.“

Taj najuticajniji Hrvat iz Miloševićevog vremena je u Hagu. Naravno da to nije cela istina o politički uticajnim pripadnicima manjina ali, kako kaže naš sagovornik, nema društvene promocije ljudi van politike i to ilustruje još nekim primerima:

„Kada ste čuli da je neki književnik mađarske nacionalnosti, recimo Laslo Vegel, ili drugi koji su dobijali evropske nagrade, dobiju u Srbiji neko priznanje? Ne, on je isključen iz tog prostora još iz vremena Miloševića. Ili još jedan primer: Mađara Erne Pap koji je najcitiraniji matematičar u svijetu, a koji nije mogao da posatne član Srpske akademije nauka.“

Da li će u Savetima nacionalnih manjina sedeti ljudi od integriteta ili politički podobne ličnosti sa postojećih partijskih adresa?

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam kaže da su velika ovlašćenja saveta „nešto što nije viđeno u Srbiji i zato je veliko interesovanje za izbor saveta.“

Bojan Pajtić vojvođanski premijer iz redova Tadićeve Demokratske stranke je zadovoljan.
Riza Halimi

„Ja sam zadovoljan da su na ovm izborima toliki odziv građana i da oni danas imaju pun legitimitet“, objašnjava Pajtić.

Riza Halimi albanaski političar sa Juga Srbije takođe iskazuje zadovoljstvo:

„U svim ovim oblastima dugo godina imamo ozbiljnih problema, i u obrazovanju i u kulturi i u informisanju i službenoj upotrebi jezika, zato je dobro da će početi ozbiljan posao kako bi se oni rešili.“

Međutim, drugačiji su odgovori nepartijskih lilčnosti. Dr Rajko Đurić poznati romski intekletualac smatra da su nacionalni saveti još jedna igračka u rukama političkih stranaka, posebno vladajućih:

„Ja sam, iskreno da vam kažem, poražen činjenicom da se tu ništa ne menja, da ostaju ljudi koji su bili. Vlast zna, to su najkorumpiraniji ljudi, lopuže, kako Romi znaju da kažu.“

RSE: Znači, vi mislite da je suština da su Saveti nacionalnih manjina igračke u rukama velikih stranaka?

Đurić: Pa, naravno, ništa drugo, to je opštepoznata stvar, o tome znaju i vrapci u Srbiji.“

Aida Ćorović, direktorka nevladine organizacije „Urban in“ iz Novog Pazara nije ništa manje kritična u odnosu na prethodnog sagovornika:

„Ja se u svemu slažem sa dr Đurićem, to se definitivno vidi na lokalu. Mislim da i Beogradu sada odgovara da Nacionalni saveti ne budu u suštini promocija prava manjina i kulturnog identiteta, već samo jedna politička farsa. To se kod nas jako dobro videlo. Uglavnom je čitava retorika izborna bila potpuno politička. I ja se u ovom trenutku zbog toga osećam krajnje poraženo.“

Tomislav Žigmanov ipak misli da Saveti mogu doprineti ostvarivanju većeg uticaja nacionalnih manjina.

„Nisu samo igračke, već mogu da budu mehanizmi za rešavanje određenih problema. Kada u u pitanju neke manjine, kao hrvastka koja je nova ili neke koje su u procesu konstituisanja svoje infrastrukture kao što je vlaška u istočnoj Srbiji, ili ona koja ima najviše problema - albanska na jugu Srbije, sigurno da saveti mogu da odigraju ulogu mehanizma za demorkatsko rešavanje problema kroz politički dijalog.“

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG