'Na pola puta' u Užicu: Ovdje nema mržnje

Tek sam nedavno shvatio koliko sam vremena potrošio na stvari kao što su igranje igrica za kompjuterom, gledanje televizije, serija i što nisam uzeo nešto da čitam, osvrt je sarajevskog gimnazijaca Filota Komšića, učenika škole u okviru Katoličkog školskog centra „Sveti Josif“.

Inače, jednog od učesnika trinaestog književnog festivala „Na pola puta“ koji se održava u Užicu. Festival je izgradio regionalni karakter, a specifičan je i prepoznatljiv po tome što organizuje direktne razgovore pisaca i srednjoškolaca sa prostora država nastalih raspadom Jugoslavije.

Filot Komšić kaže da se sa zadoljstvom spremao za put u Užice upravo zato što je znao da će se u tom gradu u Srbiji, 160 kilometara jugozapadno od Beograda, dogoditi susreti učenika i pisaca iz različitih eks jugoslovenskih sredina.

„Drago mi je da ljudi pokušavaju nekako objediniti regiju i da slome, ajmo reći, mržnju koja se stvorila ovdje u proteklom periodu. Ovdje nema razlika među ljudima i to je mnogo dobro. Ja sam ovdje i zbog književnosti. U proteklih godinu dana saznao sam da je čitanje bogatstvo i bolje od bilo kakve televizijske predstave. Trenutno na engleskom čitam Alana Daglasa.“

Naš sagovornik kaže, da sa uživanjem čita i školsku lektiru:

„Potrudio sam se. Sada radimo realizam, Dostojevskog, Tolstoja. Ovih dana smo analizirali roman „U registraturi“ Ante Kovačića. Ja se slažem da je izbor lektire poprilično zastario. Čitamo pisce koji su živjeli prije mnogo godina, sa druge strane, to su ljudi koji su uradili nešto značajno za književnost. Ako već idem u gimnaziju, čitanje takvih autora spada u kulutru koju trebamo steći.“

Tin Glavan je gimnazijalac koji je u Užice stigao iz Rijeke u Hrvatskoj. Rekao nam je da dolazak na užički književni festival vidi kao odličnu pirliku da upozna ljude koji se „nalaze iza knjige“:

"To je danas jako teško jer do nas tinejdžera dođu knjige koje su svjetski poznate ili jako stare, a na ovaj način možemo govoriti sa autorima, da nam oni pričaju o procesu stvaranja knjige, koje su njihove misli bile tada. Ja jako volim knjigu. Ne znam da li će ona biti moje životno opredjeljenje, ali kao moji hobi uvek će ostati", kaže Glavan.

Borne Gredelj je učenik trećeg razreda privatne Klasične gimnazije sa pravom javnosti u Zagrebu. Prvi put je na užičkom festivalu, a došao je, kaže, jer je i on pomalo pisac.

„Želim upoznati pisce koji su ovde, steći neka nova poznanstva i obogatiti se u duševnom smislu. Dosta čitam. Uvijek čitam tijekom odmora i svaki dan uzimam knjigu u školi. I ono što moram reći, a drago mi je da sam primjetio, kada čitam na odmoru, netko mi priđe i pita, kakva ti je to knjiga, da bacim pogled. Zarazio sam mog druga za knjigu, on još dvojicu, i čitanje se širi“.

Borne nam otkirva, sada čita „Neizmenre užase“, horor, Lav Krefta, a omiljeni pisac mu je ruski književnik Dmitrij Gluhovski:

„Da podsjetim, napisao je vrsnu knjigu „Metro 2033“, ta knjiga je odličan komentar društva, upozorenje na našu budućnost ali i na ljudske odnose jednih prema drugima.“

Borne dodaje da bio bi polaskan kada bi se jednog dana njegova knjiga čitala ovde u Užicu. Završio je svoju prvu knjigu, koja je prošla proces lektorisanja. U tom štivu govori, kako kaže, o jednoj slatkoj maloj bajci.

„Dok slušate pisca, nekakokod vas se stvara dugačiji pogled na svijet“, kaže ovaj mladi autor i nastavlja...

„Volim skupljati citate i volim moderne pisce. Istina je da nas lektira zamara. Ako je nešto staro ne znači odmah da je interesantno. Ako je nešto klasika, ne znači da će se svima svidjeti. Postoje brda i brda knjiga za koje ljudi kažu da su smeće, ali ja mislim da te nove knjige isto mogu produhoviti osobu, dati inspiraciju, baš zato što se piše o onome što je nama blisko, čemu smo skloni. A ja bez obzira to kakvu književnost volim, imam poruku: apetit dolazi jedući. , Krenete čitati jednom i onda se to nastavi, i nastavi, i uvuče te se u taj bajni svijet.“

Aleksandra Anđelić je učenica treće godine jezičkog smera u užičkoj gimanziji. Do sada je dva puta učestvovala u organizaciji festivala „Na pola puta“. Da zavoli knjigu najviše je uticala njena profesorka književnosti Ružica Marjanović, koja je i idejni tvorac festivala.

„Naša profesorka nam donese knjigu koju mi ne možemo da nađemo ili da kupimo. Tako je to počelo da me vuče. Posebno me je zainteresovala za pisce koji nisu u lektiri. Privilegija i veliki doživljaj je kada ja pročitam knjigu, pa onda uživo slušam pisca te knjige. Evo, pročitala sam sada nekoliko knjiga od Mustafe Zvizdića i jedva čekam da vidim i čujem kako će da mu se svidi ono što ja mislim o njegovim knjigama i šta će odgvoriti na moja pitanja", navodi Ružica Marjanović.

Nenad Veličković, književnik i univerzitetski profesor iz Sarajeva, govorio je gimnazijalcima iz regiona okupljenim u Užicu o poeziji i šopingu. Naveo je i da novi oblici komunikacije doneli su i novi jezik mladih, a savremeni pisci se prilagođavaju toj čitalačkoj publici. Suština se negde gubi, te je, po Veličkoviću, i dalje odnos između šopinga i poezije šest prema jedan.

„Sve više pisaca nastoji da prilagodi pisanje promjenjenoj pažnji mladih ljudi. Inače, gradivo iz književnosti u srednjim školama samo po sebi je nesavremeno, anahrono, neprilagođeno interesovanju i uzrastu đaka. Takvo gradivo postoji zato što je neko nekada iz sasvim drugih razloga to natrpao u školske programe. A, ako govorimo o odnosu srednjoškolaca prema čitanju i knjizi i dalje je odnos šopinga prema poeziji šest prema jedan u korist šopinga. Ovakav oblik književnog festivala kakav je užički možda može malo popraviti rezultat poezije. Vidim ovde dosta srednjoškolaca iz regiona koji čitaju“, rekao je Veličković za RSE.

Mladi književnik Dejan Atanacković obartio se gimnazijalcima pričom o savremenoj vizuelnoj umetnosti. Zadivljen je bio količinom interesovanja,odnosno činjenicom da se u Užicu pisci direktno obraćaju srednjoškolcima

„Ovo je fenomenalno. Odlična je ideja da se ceo festival odvija u jednoj srednjoj školi, da ravnopravno sa profesorima i piscima u njemu učestvuju i učenici. Valoruzuje se institucija srednje škole", istakao je Atanacković.

Veliko interesovanje učenika bilo je i na predavanju hrvatske novinarke Barbare Matejčić o narativnom novinarstvu, kao i BiH autora Mustafe Zvizdića o putopisu „Ljudi govore“ Rastka Petrovića.

Priča pisca iz Srbije Vladimira Pištala o nobelovcu Ivi Andriću izazvala je pažnju ne samo gimnazijalaca tokom dana u školi, već i brojih starijih Užičana za vreme večernjeg „čitanja“ na maloj sceni Narodnog pozorišta.