Dostupni linkovi

Na beogradskom Starom sajmištu, gde se tokom Drugog svetskog rata nalazio koncentracioni logor, do nedavno su se održavali koncerti.

Tek nakon pisanja svetskih agencija, a potom i pritiska javnosti otkazan je poslednji planirani koncert na ovom prostoru i pokrenuta je inicijativa da se na Starom sajmištu izgradi Muzej tolerancije. Svetska javnost bi se sigurno šokirala kada bi se neko dosetio da muzički festival organizuje u ozloglašenom Aušvicu. Međtim, u Beogradu je mesto stradanja 48.000 Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu do nedavno bilo bina muzičkim zvezdama. I ne samo to. Na ovom mestu danas se nalaze kafane, firme, benzinska pumpa, vulkanizer, fudbalski klub, kao i stambeni objekti.

Tekst američe agencije Asošijejted pres da je nastup britanske grupe "Košin" 3. novembra, planiran u prostoru nekadašnjeg koncentracionog logora, odjeknuo je u svetu i konačno izazvao reakciju ovdašnje javnosti, a oglasio se i Centar „Simon Vizental“ iz Jerusalima, koji je zatražio od vlasti u Srbiji da otkažu koncert, što se na kraju i desilo. Počasni predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aca Singer kaže da ne može da shvati da je ovakvo mesto predstavljalo mesto za zabavu:

"Sajmište je posebno važno za Jevreje – jedan broj je umro tu a ostali su sa Sajmišta kamionima u mukama prevezeni do Jajinaca gde su ubijeni gasom. Već ranije smo postavili to pitanje i tražili da se makar jedan paviljon označi i pretvori, da bude podsetnik na to, međutim nismo naišli na razumevanje."

Ovde je ključno pitanje zašto je bio potreban pritisak javnosti kako bi mesto koncentracionog logora u Srbiji bilo obeleženo na pravi način.

Naime, iako objekat na Starom sajmištu po zakonu nije smeo da bude prodat, on se trenutno nalazi u vlasništvu preduzeća "Posejdon" i pitanjem vlasništva već četiri godine se bavi republičko javno pravobranilaštvo. Predstavnik ovog preduzeća Nenad Krsmanović kaže za naš program da je zgrada legalno kupljena kada je bila ponuđena na prodaju od strane Zavoda za izgradnju Beograda:

"Zavod za izgradnju je prodavao i ponudio ovaj objekat opštini Novi Beograd koja nije bila zainteresovana. Nakon toga je ponuđen na tržištu i mi smo ga kupili sa svom mogućom dokumentacijom i uz sve moguće saglasnosti."

Nakon što je pokrenuta inicijativa da na Starom sajmištu bude izgrađen Muzej tolerancije, u preduzeću Posejdon kažu da zgrada u kojoj je nekada bila bolnica logora više neće biti mesto gostovanja svetskih di džejeva, modnih revija i izložbi. Predsednik UO RTV B92, koja je pokrenula inicijativu, Veran Matić kaže da projekat podrazumeva obnovu zgrada iz perioda logora, stvaranje memorijalnog, ali i kulturno-edukativnog centra koji će obuhvatiti istoriju nasilja i netoleracije u celom svetu kroz razmenu programa:

"Želimo da to sećanje pretvorimo u memorijalni centar jer to zaslužuju i žrtve i zločinci, da njihova imena budu večno na stubu srama."

Inicijativu za izgradnju muzeja odmah je podržala opština Novi Beograd, kao i Savez jevrejskih opština, a u Zavodu za zaštitu spomenika kuture kažu da će u njenoj realizaciji pružiti maksimalnu stručnu pomoć. Upravo problem vlasništva razlog je zbog kojeg do sada ovo mesto nije pretvoreno u muzej, kaže za naš program Lidija Koutur iz Zavoda za zaštitu spomenika kuture Beograda:

"Najveći problem su imovinsko-pravni odnosi. Mislim da je interes svih da ispoštujemo to mesto."

Imovinski odnosi i mogućnost da ovakvo mesto bude prodato za potrebe održavanja koncerata deo je opšte ideološke konfuzije i nepostojanja jasnog odnosa prema zbivanjima iz Drugog svetskog rata. Poslednjih godina u Srbiji dolazi do istorijskog revizionizma. U okviru toga, pojedini krugovi otvoreno zahtevaju rehabilitaciju kvislinškog režima Milana Nedića, pod čijom su vlašću na Starom sajmištu počinjeni zločini. Srbija je bila prva okupirana zemlja koju je proglašena za "judenfraj", tj. zemlju u kojoj je "rešeno" tzv. jevrejsko pitanje. Kroz logor na Starom sajmištu je prošlo 100.000 ljudi, a oko 48.000 je odatle odvedeno na streljanje u Jajince i Banjicu. Direktor Istorijskog arhiva Beograda Branka Prpa poručuje da je odnos države doveo do toga da se Srbija na ovakav način odnosi prema istoriji i spomenicima kulture:

"Ako se godinama prolazilo kraj koncentracionog logora kao pored šupe, a nije bilo nikakvog obeležja, onda se ne mogu kriviti građani zato što ne znaju. Oni su samo žrtve onih koji ne rade svoj posao. Spomenici kulture nisu samo nešto što pripada građanskoj svesti već pre svega ustavna kategorija zaštite koju vrši država."

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG