Dvadeset pet evra – to je kazna koju je opozicioni aktivista i učitelj platio, jer je "bez dozvole" prekrečio grafit "Kad se vojska na Kosovo vrati" u dvorištu osnovne škole na jugoistoku Srbije u kojoj je zaposlen.
Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) osudila je ovaj čin i označila aktiviste Zeleno-levog fronta (ZLF) iz Niša koji su učestvovali u uklanjanju grafita kao "autošoviniste".
Nacionalistički slogan "Kad se vojska na Kosovo vrati" ispisan je širom Srbije, a civilni aktivisti su ga i prethodnih godina uklanjali, uz poruku da širi netoleranciju i poziva na sukobe.
Srpska vojska i policija povukli su se sa Kosova u leto 1999. godine, nakon NATO intervencije pokrenute zbog ratnih zločina koje su srpske snage počinile nad albanskim civilima tokom rata.
Anonimna prijava
"Taj grafit poziva na rat i sukobe. Ta poruka nas vraća u devedesete, u vreme kada je Srbija gubila mlade živote i teritorije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) 54-godišnji Dejan Petrović, učitelj u niškoj školi "Učitelj Tasa".
Petrović dodaje da je sporni grafit pre nekoliko godina ispisan u školskom dvorištu, te da je u više navrata sugerisao direktorki da takva poruka nije primerena i da je treba ukloniti, ali nadležni nisu reagovali.
"U jednom trenutku sam rekao direktorki da ću, ukoliko ona nije u mogućnosti da pronađe način kako da to uradi, ja to uraditi o svom trošku. Ona mi to nije zabranila, već je samo oćutala. Ja sam to shvatio kao znak odobravanja", kaže Petrović.
Zajedno sa kolegom Rastislavom Dinićem iz opozicionog Zeleno-levog fronta (ZLF), čiji je član, Dejan Petrović je početkom februara tokom vikenda belom bojom okrečio zid na kojem je grafit bio ispisan.
Nekoliko dana kasnije u školu su došli komunalni milicajci i saopštili mu da dođe u nišku centralu te službe kako bi mu uručili prekršajnu prijavu.
"Rekli su mi da je podnosilac anonimni građanin koji je podneo prijavu da sam krečio bez odobrenja direktorke", kaže.
Radio Slobodna Evropa je pokušao da stupi u kontakt sa direktorkom OŠ "Učitelj Tasa" Radmilom Krstić, ali ona nije bila dostupna za razgovor niti je odgovorila na SMS poruke koje smo joj poslali.
RSE se obratio i niškoj Komunalnoj policiji, sa upitom koliko je prekršajnih prijava za isto delo uručila 2025. godine, kao i da li grafite "Kad se vojska na Kosovo vrati" tretira kao širenje mržnje, diskriminacije i poziv na sukobe, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Za uklanjanje grafita sa javnih površina zadužene su komunalne službe lokalnih samouprava, dok su za fasade privatnih objekata zaduženi njihovi vlasnici.
Šta kažu u vladajućoj stranci?
U Srpskoj naprednoj stranci osudili su akciju niških aktivista Zeleno-levog fronta.
Predsednik vladajuće stranke i bivši premijer Miloš Vučević rekao je da je to "skandalozno" delo ljudi koji se "takmiče u autošovinizmu".
"Mrze sve što je srpsko, mrze oni našu vojsku i Kosovo i Metohiju", rekao je Vučević u video izjavi na društvenoj mreži X.
Srpska policija i jugoslovenska vojska povukle su se sa Kosova u leto 1999. nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma čime je okončan rat i NATO bombardovanje SR Jugoslavije.
Devet godina kasnije, Kosovo je proglasilo nezavisnost koju zvanični Beograd ne priznaje.
Pred Međunarodnim sudom u Hagu, za ratne zločine nad Albancima na Kosovu osuđeni su visoki srpski zvaničnici.
Da li je prekršen Zakon o obrazovanju?
Povodom uklanjanja grafita iz školskog dvorišta oglasio se Gradski odbor SNS u Nišu, koji je optužio aktiviste ZLF da su prekršili Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji zabranjuje stranačko političko delovanje u obrazovnim institucijama.
"Ja sada pozivam organe da reaguju na ovo kršenje zakona, a pozivam i njihove radne organizacije da reaguju, zato što je nedopustivo da profesori, prosvetni radnici, učestvuju u stranačkoj političkoj akciji", poručio je šef odborničke grupe oko SNS-a u Skupštini grada Niša Uroš Radulović.
Učitelj Dejan Petrović demantuje da je prekršio zakon, te podvlači da SNS pokušava da zastraši sve koji bi se potencijalno usudili da urade isto.
"Mi jesmo bili u školskom dvorištu, ali u vreme vikenda, kada učenika nije bilo tu i kada se nije održavala nastava. Uradili smo nešto što je u korist ne samo dece, nego čitave školske zajednice", kaže Petrović.
'Državni projekat'
Murali "Kad se vojska na Kosovo vrati" pojavili su se širom Srbije početkom 2023. godine. Poruku uniformnog izgleda danima su ispisivali nepoznati muškarci na javnim i privatnim fasadama, te na potpornim zidovima duž autoputeva.
Reč je o stihu iz prepeva narodne pesme "Ječam žela Kosovka devojka". Kako je utvrdio antropolog Ivan Čolović, stih "kad se vojska na Kosovo vrati" ne postoji u izvornom obliku ove pesme. Prvi put se pojavljuje 2011. godine u knjizi "Kosovo je glava Lazareva" mitropolita Srpske pravoslavne crkve Amfilohija Radovića.
Murali nisu potpisani, ali na jednom portalu, za koji je navedeno da je nezvanični informativni portal navijača Crvene zvezde, piše da su oni na više mesta u Beogradu oslikali taj stih na zidovima.
"To je državni projekat. Takve parole možemo da nađemo ne samo ovde u Nišu, već u gradovima širom Srbije, na autoputevima, na mnogim javnim mestima", smatra Dejan Petrović.
Postupci protiv aktivista
Inače, za iscrtavanje murala na stambenim zgradama neophodna je saglasnost stanara koji u njoj žive, a ukoliko je objekat pod zaštitom, potrebna je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Aktivisti više organizacija civilnog društva, među kojima je i udruženje KROKODIL, u februaru 2023. su prekrečili jedan od tih murala na beogradskom Trgu Slavija. I pre nego što su završili akciju, na lice mesta je izašla komunalna policija koja je aktivistima napisala kazne.
Ubrzo je na istom mestu osvanuo mural sa identičnom porukom.
"Ako se 'drznete' da uklonite mural na kome piše 'Kad se vojska na Kosovo vrati', ilegalno nanesen na neku javnu površinu, zagrantovano je da će uslediti reakcija vlasti ukoliko vas primete, a i jednog broja građana koji vrlo agresivno reaguju. Kada taj isti mural biva vraćen, to se dešava usred dana naočigled policije i prolaznika", kaže za RSE Vladimir Arsenijević iz udruženja KROKODIL.
Prekršajni sud u Beogradu je doneo nekoliko oslobađajućih presuda za aktiviste i aktivistkinje protiv kojih je Komunalna policija pokretala prekršajne postupke zbog krečenja murala na Slaviji. U dve odvojene odluke iz jula i novembra 2024. godine sud je ocenio da nije dokazano da su okrivljeni počinili prekršaj.
Vladimir Arsenijević kaže da ovakve presude treba da budu podsticaj ne samo za aktiviste, već za sve građane.
"Ako se ilegalno naneseni grafit bilo kakvog sadržaja pojavi na fasadi zgrade, građani imaju ne samo pravo nego i obavezu da ga uklone. To je ono što pokušavamo da poručimo građanima – ne postoji služba koja će doći i to ukloniti. To moramo mi da uklonimo", kaže Arsenijević.
Osim murala koji pozivaju na povratak vojske na Kosovo, širom Srbije se u javnom prostoru mogu videti murali koji slave osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića.
Jedan od najpoznatijih osvanuo je u Njegoševoj ulici u Beogradu krajem jula 2021, mesec dana nakon što je bivši komandant Vojske Republike Srpske u Hagu osuđen na doživotni zatvor zbog ratnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Svi pokušaji građana i aktivista da ga uklone nisu uspevali jer su ga nepoznati autori, za koje se sumnja da su deo desničarskih i navijačkih grupa, kroz svega nekoliko sati vraćali u prvobitno stanje.
Nakon što su ga aktivisti prekrečili u maju 2023, više nije "prepravljan".
Nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR Srbija) je iste godine podnela više od 300 prijava komunalnim službama u deset gradova i opština u Srbiji sa zahtevom da se uklone murali i grafiti koji slave Mladića.
