Dostupni linkovi

Vanredna vijest

SAD: Posmatrati Kosovo kao poseban slučaj


Foto: Dragan Štavljanin
Rasprava pred Međunarodnim sudom u Hagu o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova nastavljena je u utorak izlaganjem argumenata delegacije Španije, koja je istakla da pomenuti akti u suprotnosti sa međunarodni pravom jer je njime prekršena Rezolucija 1244, odnosno narušen teritorijalni integritet Srbije.

Profesorka Konsepsion Eskobar Hernandenz (Concepcion Escobar) je istakla da usvajajući rezoluciju, Savet bezbednosti nije glasao u korist nezavisnosti Kosova, odnosno da SR Jugoslavija izgubi suverenitet nad pokrajinom. “Naprotiv".

Po njenim rečima ovaj dokument je omogućio "mudru ravnotežu između interesa obe strane" i dva osnovna principa - teritorijalni integritet i suverentiet SRJ i pravo Albanaca na samoopredeljenje kroz organe samouprave i autonomije.

"Španija smatra da je rezolucija 1244. i dalje na snazi, a da je politički proces za traženje rešenja i dalje traje, dok Savet bezbednosti ne donese drugačiju odluku", smatra zastupnica Španije.

Predstavnik SAD Harold Hondžu Ko (Hongju Koh), pravni savetnik Ministarstva inostranih poslova je istakao da nezavisnost Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, već se tiče prava naroda na samoopredeljenje. Samo pitanje o legalnosti odluke je veoma usko i ne može se podvesti pod opšte principe međunarodnog prava.

Hongđu Ko je pozvao sud da se ne bavi širim pitanjem samoopredeljenja u međunarodnom pravu ili da, u suprotnom, Kosovo posmatra kao "poseban" slučaj.

SAD smatraju da je Rezolucija 1244 anticipirala, iako nije predodredila nezavisnost Kosova kao ishod.

TOČAK ISTORIJE

Ko je istakao da je proglašenje nezavisnosti Kosova imalo stabilizirajući uticaj na region. Po njegovom mišljenju, Deklaracija je označila kraj dezitegracije bivše Jugoslavije, omogućila poštovanje ljudskih prava i izlazak iz ćorsokaka jer je pregovarački proceš bio blokiran. On je napomenuo da se Srbija takođe protivila nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, ali ih je kasnije priznala.

Ko se osvrnuo na stav Kipra da je Savet bezbednosti učestvovao u amputaciji teritorije Srbije.


“Međutim, Kipar nije pomenuo da nezavisnost Kosova nije posledica brutalne akcije UN, već interakcije između angažmana svetske organizacije čime su okončane burtalnosti i paralenog procesa dezintegracije Jugoslavije i sve veće samouprave Kosova. Jednostavna je činjenica da Rezolucija 1244 funkcioniše. Kosovo je danas nezavisno i funkcionalna država koju je priznalo 63 zemlje, uključujući i sa prostora bivše Jugoslavije. Oko 115 država ga je priznalo kao državu ili njegov ulazak u međunarodne finansijkske institucije. Deklaracija o nezavisnoti je omogućila put ka boljoj evropskoj budućnosti Kosova i Balkana u celini”,
ističe Ko.

On je rekao da Srbija traži savetodavno mišljenje suda, nastojeći da vrati točak istorije.

“Na taj način podriva napredak i stabilnost koju je nezavisnost Kosova omogućia u regionu. Međunarodni sud treba da utvrdi da namere Srbije nisu u skladu ni sa međunarodnim pravom niti Rezolucijom 1244. Deklaracija o nezavinosti Kosova je izraz volje i sama sebi ne može biti u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Međunarodno pravo ne reguliše to pitanje – niti dozvoljava niti zabranjuje, već je to stvar svake države da li će prizbnati ili ne novi politički entitet”, kazao je Ko dodajući da je ironično da Srbija traži nmišljenje suda, ali najavljuje da neće priznati Kosova ako ova institucija saopšti da je Deklaracija o njegovoj nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom”, kazao je Koh.

SAD pozivaju Međunarodni sud pravde da Deklaraciju o nezavisnosti Kosova ostavi netaknutu kao izraz volje kosovskog naroda, bilo odbijajući da se izjasni o njenoj legalnosti, bilo utvrđujući da međunarodno pravo ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti.

“Ako se Sud odluči da utvrdi mišljenje, onda bi trebalo da uzme u obzir veoma aktivni angažman međunarodne zajednice, masovne zločine protiv naroda na Kosovu što je vodilo ka pregovorima u Rambujeu i kasnije političkom procesu prema Rezoluciji UN, jedinstvene istorijske i političke okolnosti, jezik, kulturu, istoriju autonomije Kosova, njegovo učešću u procesu koji je predvodila međunarodna zajednica, privrženosti naroda Kosova da poštuju međunarodno pravo”,
zaključio je Ko.

RUSIJA: PRIDRŽAVATI SE REZOLUCIJE 1244


Rusija smatra da je nezavisnost Kosova u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i opštim principima međunarodnog prava, jer narod Kosova nema pravo na samoopredeljenje.

Po mišljenju ambasadora Kirila Gevorgijana to nije predviđeno nijednim dokumentom uključujući i izveštaj Badenterove komisije.

On smatra da ne može služiti kao osnov ni masovna kršenja ljudskih prava Albanaca 1999. godine, jer su se okolnosti promenile.

“Očigledno je da 2008. godine stanovništvo Kosova nije bilo pod direktnom vlašću Srbije i da su postojale sve mogućnosti za postizanje dogovornog rešenja uspostavljanjem istinske autonomije Kosova.”


Ambasador Gevorgijan je istakao da Rezolucija 1244 predviđa rešenje statusa Kosova pregovorima uz saglasnost obe strane, a zabranjuje jednostrane poteze.

Stoga, po njegovom mišljenju, nije mogla biti preinačena odlukom izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija da okonča pregovore i preporuči nezavisnost kao jedino rešenje, smatra Gevorgijan.

Rusija stoga smatra da Rezolucija 1244 još važi i da su svi dužni da je se pridržavaju, kao i garancija teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, naglasio je Gevorgijan.

"Prelazni period tokom koje bi Kosovo trebalo da uživa punu autonomiju u okviru Srbiju a pod Upravom međunarodne zajednice još je na snazi kao i Rezolucija 1244 i niko nema pravo da proglasi nezavisnost Kosova”, kazao je ruski predstavnik, dodajući da je privremeni međunarodni režim mogao da okonča samo Savet bezbednosti UN.

Finska je danas istakla da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Pravna zastupnica Paivi Kaukoranta ju je nazvala političkim aktom koji je proizišao iz događaja iz prošlosti.

Nazivajući nezavisnost Kosova "činjenicom", Kaukoranta je ocenila da je proglašenje nezavisnosti uvek u suprotnosti sa internim pravom matične države.

"Međunarodno pravo mora prihvatiti da istorija dovodi do stvaranja novih država", istakla je zastupnica Finske.

Rasprava će biti nastavljena sutra, argumentima Francuske, Jordana i Norveške.

Više detalja o prethodnim danima rasprave pred MSP u Hagu, možete pročitati u izveštajima novinara RSE Dragana Štavljanina koji prati ovaj događaj:

Hag: Počela rasprava o nezavisnosti Kosova

Frovajn: Ne postoji međunarodni zakon koji zabranjuje secesiju

Tihi: Izveštaj Badinterove komisije nije zabranio otcepljenje

Kosovo je evropsko pitanje ali je važno za čitav svet

Kina pred MSP: Poštovati rezoluciju SB

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG