Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Može li ekonomija izmiriti Srbe i Albance


Kosovski Srbi sa zastavom tokom protesta u Mitrovici, 30. maj 2010.
Zbog odluke Ustavnog suda Srbije o neustavnosti takozvanog kosovskog dodatka na plate zaposlenih na Kosovu digla se velika prašina i u Srbiji i na Kosovu.

Na Kosovu, Srbi nezadovoljni što im se ukida dodatak na platu od 50 odsto, a u Srbiji što se takvom nadoknadom narušava ravnopravnost zaposlenih. Postavlja se pitanje koliki su u Srbiji direktni i indirentni troškovi zbog nepriznavanja realnosti u vezi sa Kosovom.

Za Kosovo se izdvaja iz budžeta pola milijardi evra. Po izjavama koje su se sa vrha vlasti čule poslednjih dana, izgleda da postoji konfuzija šta će Vlada učiniti.

Obećava da neće smanjiti izdvajanja za budžet, da će građanima nadoknaditi ono što im je Ustavni sud svojom odlukom oduzeo, ali izgleda da postoji ideja da se taj novac preraspodeli, da se uvede red u kosovski troškovnik. Na to ukazuje najnovija izjava Milivoja Mihajlovića, PR-a Vlade.

“Suštinski, to znači da će biti ulagano u nove pogone, u revitalizaciju postojećih pogona, u subvencije u privredi, otvaranje novih radnih mesta. Veći broj ljudi će imati priliku da dobije realan posao, da radi i živi od svog rada, što je u ovom trenutku najvažnije“,
rekao je Mihajlović.

Beograd je nedavno pokazao nameru da napravi neke rezove ukinuvši deo brojnih administracija izmeštenih iz nekih kosvoskih opština i premeštenih po raznim gradovima u Srbiji, ali to je samo mali deo. Fantomskih firmi, poput policijske ispostave opštine Priština usred Niške Banje, ima još dosta po Srbiji.

To su i zdravstvena zaštita i penzije, zatim na mnoge tendere se naše firme ne prijavljuju jer bi ovde bile razapete na stub srama. Tako da su to neke poslovne prilike koje Srbija gubi i to verovatno trajno, kaže Aleksandar Stevanović.
Inače, na teret budžeta Srbije živi više od 5.300 zaposlenih u lokalnoj samoupravi Kosova. Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodna tržišta smatra da je Ustavni sud poslao još jednu poruku uz ocenu o neustavnosti kosovskog dodatka.

“Nije stvar samo u tome da je Ustavni sud utvrdio da postoji diskriminacija građana Srbije na osnovu teritorijalne pripadnosti, nego su utvrdili da u ovom trenutku i nije baš tačna teza da je opstanak Srba na Kosovu ugrožen i upitan. Pošto je više nego izvesno da niko više njih neće proterivati sa Kosova,“
ocenjuje Stevanović.

Direktni budžetski izdaci, međutim, nisu kompletni troškovi ili gubici koje ima Srbija zbog nepriznavanja Kosova, precizira za RSE Stevanović.

“To su i zdravstvena zaštita i penzije, zatim na mnoge tendere se naše firme ne prijavljuju jer bi ovde bile razapete na stub srama. Tako da su to neke poslovne prilike koje Srbija gubi i to verovatno trajno. Jer, ako neko neće iz Srbije da dođe, doći će neko sa trećeg tržišta,”
kaže on.

Značajan trgovinski partner


Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za uporedne ekonomske studije o indirekntim troškovima koji se ne vode u budžetskim stavkama kaže:

“Još važniji trošak je kad je reč o izgubljenoj zaradi, kako u trgovini sa Kosovom tako i kad je reč o ulaganju u Kosovo. Kosovo je vrlo značajan trgovinski partner Srbije i bio bi još značajaniji kad bi situacija bila normalna. Sa druge strane, postoje izgledni projekti za investiranje koje odlaze na druge strane a ne bi morale, s obzirom na to da Srbija ima povoljniju poziciju, kada bi znala to da iskoristi. To su neki najjednostavnije uočljivi troškovi svega toga.”

Sređivanje odnosa sa Kosovom moglo bi imati efekta i na jug Srbije, a i na centralnu Srbiju. Znači, efekti bi mogli da budu izuzetno veliki, smatra Vladimir Gligorov.

Ovakvim računicama se zasad, barem javno, bave samo ekonomisti. Ako bi se u Srbiji našlo neko rešenje za priznavanje Kosova, kaže Gligorov, to bi imalo direktno ekonomskog efekta.

“Recimo, Srbija bi mogla da dramatično smanji fiskalni trošak u odnosu na Kosovo. Drugo, čitav taj prostor duž granice sa Kosovom, jug Srbije i okolina Kuršumlije pa i sever Kosova su ekonomski devastirani, da se blago izrazim, pa bi sređivanje odnosa sa Kosovom moglo imati efekta i na jug Srbije, a i na centralnu Srbiju. Znači, efekti bi mogli da budu izuzetno veliki,”
zaključuje Gligorov.

Da je do pragmatičnih ekonomista, ni rešenje, na dobrobit obe strane ne bi bilo nemoguće naći.

“Nekim sporazumom koji ne bi zadirao u osnovna nerešena pitanja, koji bi se bavio više životom a manje velikom politikom, mislim da bi kvalitet života i jedne i druge zajednice bio bolji i da bi se stvorili temelji da ekonomija jednoga dana izmiri Srbiju i Kosovo, bolje rečeno Srbe i Albance. Kao što je ekonomija izmirila Srbe i Hrvate,”
kaže Aleksandar Stevanović.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG