Dostupni linkovi

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li je ulazak u Evropsku uniju istinski prioritet Vlade Srbije ili je to samo deklarativno opredeljenje. Sagovornici su bili Ksenija Milivojević, savetnik za evropska pitanja u Vladi Srbije, i Vladimir Pavićević, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i predsednik Saveta za evropske poslove opozicione Liberalno demokratske partije.

Bilo je reči o tome zbog čega Mladić još uvek nije isporučen Haškom tribunalu iako je to uslov za deblokadu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, zbog čega se u Srbiji stvara atmosfera da Brisel neće Srbiju, da li Beograd trenutno igra između Brisela i Moskve, kao i o tome da li bi Srbija odustala od članstva u Evropskoj uniji ukoliko uslov za prijem bude priznavanje nezavisnosti Kosova.

Omer Karabeg: Vlada Srbije je najavila da će tokom ove godine podneti zahtev za dobijanje statusa kandidata za prijem u Evropsku uniju iako su najviši evropski zvaničnici u nekoliko navrata izjavili da Srbija ne bi trebalo da podnosi taj zahtev u ovoj godini. Gospođo Milivojević, ima li smisla podnositi zahtev ako je preporuka evropskih zvaničnika da se to ne čini?

Ksenija Milivojević: Preporuka evropskih zvaničnika nije da se to ne čini u ovoj godini već da se to ne čini pre nego što bude i formalno odblokiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. U tom kontekstu je u vladi došlo do izvesne promene u razmišljanju jer je prvobitna ideja bila da se podnese kandidatura bez obzira na blokadu Sporazuma. Ali, s obzirom da želimo da radimo u saradnji sa Evropskom unijom, odlučili smo da za sada odložimo aplikaciju do momenta dok Sporazum ne bude u punoj primeni.

Omer Karabeg: Uslov da bude odblokiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je da Ratko Mladić bude izručen Haškom tribunalu. Međutim, prolaze meseci, a Ratko Mladić nikako da se nađe u Hagu. Verujete li, gospođo Milovijević, da Sporazum može da bude odblokiran, a da Mladić ne bude izručen?

Ksenija Milivojević: Uslov za deblokadu, a tako je navedeno i u zaključku Saveta ministara Evropske unije, je puna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom. Činjenica je da samo jedna država članica, a to je Holandija, punu saradnju tumači kao izručenje Ratka Mladića, dok većina ostalih zemalja, minimum 25, smatra da je pokazani nivo saradnje Srbije dovoljan da se može govoriti o punoj saradnji. Naravno, najbolje bi bilo da Ratko Mladić bude uhapšen što pre, a vlada Srbije čini sve da se to i desi, ali ukoliko se to iz bilo kojih razloga ne desi, mi se ipak nadamo da će izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, koji on podnosi u junu, sadržavati magične reči “puna saradnja“.

Omer Karabeg: Vi mislite da se može dobiti takva ocena i bez izručenja Mladića?

Ksenija Milivojević: Govorim o tome kakav je formalni zaključak Saveta ministara. Tu nigde ne piše da će se odblokirati Sporazum kada Srbija izruči Ratka Mladića nego kada Savet ministara zaključi da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom. Međutim, realno posmatrano, u ovom trenutku je to zbog stava Holandije praktično izjednačeno.

Ključno je pitanje da li mi Ratka Mladića ne možemo ili nećemo da isporučimo Hagu. Sve dok u Evropskoj uniji postoji utisak da nećemo da isporučimo Ratka Mladića, Srbija će biti blokirana...
Vladimir Pavićević: Izručenje generala Mladića je međunarodna obaveza Srbije i kao takva ona je jedan od preduslova da se proces evropske integracije odmrzne. Ta obaveze se pominje u nekoliko međunarodnih dokumenata, a ključni je presuda Međunarodnog suda pravde u kojoj je rečeno da je Srbija prekršila konvenciju o sprečavanju genocida time što nije učinila ništa da spreči genocid u Srebrenici. Ključno je pitanje da li mi Ratka Mladića ne možemo ili nećemo da isporučimo Hagu. Sve dok u Evropskoj uniji postoji utisak da nećemo da isporučimo Ratka Mladića, Srbija će biti blokirana.

Ksenija Milivojević: Moguće je da postoje pojedinci koji tako misle. To mišljenje je bilo preovlađujuće u Evropskoj uniji pre hapšenja Radovana Karadžića. Od trenutka kada je on uhapšen u Evropskoj uniji gotovo da nema dileme o tome da li u Srbiji postoji politička volja da se sarađuje sa Haškim tribunalom.

Omer Karabeg: Gospodine Pavićeviću, mislite li i da ova vlada čini sve što je u njenoj moći da izruči Mladića?

Vladimir Pavićević: Teško mi je da sa potpunom egzaktnošću odgovorim na to pitanje jer nemam uvid u to šta se sve dešava u agencijama i timovima koji su usmereni na pokušaj hapšenja Mladića. Ali za mene je ključno pitanje ne samo da li postoji politička volja da se izruči Ratko Mladić nego i da li postoji istinsko opredeljenje da Srbija što je moguće pre postane članica Evropske unije. Ovom pitanju prethodi još jedno važnije, a to je da li ćemo mi zbog naše sporosti uskoro doći u situaciju da se zapitamo da li Evropa odustaje od Srbije. Ja mislim da je to pitanje mnogo opasnije od bilo kog drugog, a čini mi se da mu Srbija ne pridaje nikakva važnost. Mislim da se Srbija zanosi idejom o vlastitoj važnosti u regionu Zapadnog Balkana, a to uverenje podstiču i izjave evropskih zvaničnika, na primer Olija Rena i Havijera Solane, koji često saopštavaju da je za stabilnost na Zapadnom Balkanu uloga Srbije veoma važna. I onda se nekakvim perverznim shvatanjem geopolitike kod nas stvara uverenje da nam ta naša važnost omogućava da se igramo nekim interesima i uticajima zaboravljaući pri tom da u tu poziciju nismo došli zbog nekih dobrih nego uglavnom zbog loših stvari.

Ksenija Milivojević, savetnik za evropska pitanja u Vladi Srbije
Ksenija Milivojević: Ja bih kao neku vrstu odgovora na ovaj komentar dala nekoliko primera. Pre svega, Srbija nije bila obavezna da počne sa primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju dokle god je taj sporazum formalno blokiran. Mi smo, međutim, počeli sa njegovom punom primenom 30. januara ove godine. Snizili smo carine i pored toga što u vreme svetske ekonomske krize to nije baš povoljno za srpsku ekonomiju. Dalje, usvojili smo nacionalni program integracije kojim smo sami sebe obavezali da uskladujemo svoje zakone sa zakonodavstvom Evropske unije. Da nema političke volje da se ubrza proces pridruživanja Evropskoj uniji, mi ne bismo ništa od ovoga uradili.

Omer Karabeg: Imam, međutim, utisak da se u Srbiji stvara atmosfera, a tome doprinose i neke izjave vladinih zvaničnika, posebno ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, da Srbija, eto, sve čini da uđe u Evropu, a Brisel je neće. Zbog toga i pada procenat građana koji su proevropski orijentasani.

U javnom mnjenju se stvara uverenje da, posle ovolikih blokada, u Evropskoj uniji ne postoji dovoljno volje da se pomogne Srbiji

...
Ksenija Milivojević: To je tačno. Podrška evropskim integracijama pala je za 10 procenata, sa 72 na 62 odsto, mada je i dalje visoka. U javnom mnjenju se stvara uverenje da, posle ovolikih blokada, u Evropskoj uniji ne postoji dovoljno volje da se pomogne Srbiji. To je jedno tumačenje. Drugo tumačenje je da mi jednostavno nismo ispunili neophodne uslove. Oba tumačenja su legitimna i prisutna su u Srbiji.

Vladimir Pavićević: Moj stav nije da ne postoji politička volja da se Srbija uvede u Evropsku uniju već da ova vlada nema jasan put, da nema ni srednjoročnu, ni dugoročnu politiku koje obezbeđuju realizaciju tog cilja. Kada bi taj cilj bio jasan, do sada bismo mnogo više učinili na realizaciji formalnog dela procesa pridruživanja i obezbedili našim građanima da već ove godine mogu bez ikakvih ograničenja da putuju u zemlje članice Evropske unije.

Omer Karabeg: Vlada Srbije neguje veoma bliske odnose sa Rusijom. Rekao bih da Beograd ima mnogo više nesporazuma sa Briselom nego sa Moskvom. Može li tako snažan oslonac na Rusiju biti prepreka na putu Srbije u Evropsku uniju?

Vladimir Pavićević, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i predsednik Saveta za evropske poslove opozicione Liberalno demokratske partije
Vladimir Pavićević: U Srbiji postoji samo deklarativno opredeljenje za Evropu. Zbog toga se i dešava da se povremeno usmeravamo ka Rusiji. To igranje levo-desno, tamo-ovamo pokazuje da u Srbiji ne postoji konzistentna politika. Zbog lošeg rada ove vlade, koji se najviše manifestuje u procesu evropske integracije Srbije, mi imamo jednu nedovršenu državu bez kompasa.

Omer Karabeg: Mislite li vi da ova vlada istovremeno igra i na kartu Moskve i na kartu Brisela?

Ta vrsta neutralnosti najočiglednija je kada se tiče vojnih i bezbednosnih pitanja jer u Srbiji danas imamo maltene proglašenu vojnu neutralnost koja je, ako pogledamo okruženje u kome se Srbija nalazi, potpuno neodrživa...
Vladimir Pavićević: Mislim da tu radi o pokušaju da se Srbiji obezbedi neutralna pozicija u odnosu na velike sile. Ta vrsta neutralnosti najočiglednija je kada se tiče vojnih i bezbednosnih pitanja jer u Srbiji danas imamo maltene proglašenu vojnu neutralnost koja je, ako pogledamo okruženje u kome se Srbija nalazi, potpuno neodrživa. Za Srbiju je u ovom trenutku najbolje evroatlantsko, odnosno evroameričko usmerenje.

Poslednji izbori su pokazali da građanstvo najviše podržava one političke partije, formacije i aktere koji su usmereni ka Evropi. Međutim, vidimo da je vlada ostvarila vrlo malo od svojih proevropskih obećanja, a kroz medije se malo-pomalo plasira ideja da ta Evropa možda i nije toliko vredna da bismo joj mi neprikosnoveno težili, da u njoj možda nije sve tako sjajno da bismo mi bezuslovno tamo hitali.

Ja ne mislim da vlada igra između Brisela i Moskve nego se radi o dva spoljnopolitička prioriteta koja Srbija ima, a za svaki od tih prioriteta centri su različiti...
Ksenija Milivojević: Ja ne mislim da vlada igra između Brisela i Moskve nego se radi o dva spoljnopolitička prioriteta koja Srbija ima, a za svaki od tih prioriteta centri su različiti. Prvi spoljnopolitički prioritet je evropska integracija i naravno da su tu naši najvažniji sagovornici Brisel i države članice Evropske unije. A kad je reč o Kosovu, odnosno o odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje, tu je adresa Njujork i Ujedinjene nacije. Tu Rusija jeste saveznik Srbije kao što su to i Španija, i Kipar, i Slovačka, i Rumunija, zemlje članice Evropske unije koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Vladimir Pavićević: Kad je reč o Kosovu i odbrani ustavnog poretka treba se prisetiti onoga što je svojevremeno u Skupštini Savezne Republike Jugoslavije rekao Goran Svilanović, tadašnji ministar inostranih poslova. On je rekao da spoljna politika naše zemlje treba da bude zasnovana na racionalnoj i objektivnoj proceni stanja u međunarodnim odnosima. Mislim da naša spoljna politika danas ne vodi računa o tome. Tačno je da postoje zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova i tačno je da one mogu da igraju izvesnu ulogu na međunarodnoj sceni, ali isto tako je tačno da 54 države, koje su priznale nezavisnost Kosova, daju 60 do 66 posto svetskog društvenog proizvoda što pokazuje koliko su te zemlje moćni akteri u međunarodnoj zajednici.

Ksenija Milivojević: Ja mogu da se složim sa gospodinom Pavićevićem da su u kontekstu realpolitike svakako mnogo značajnije zemlje, koje su priznale Kosovo, poput Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke, Francuske ili Italije. Međutim, to ne znači da Srbija od Kosova treba da digne ruke, da digne ruke od odbrane svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Ono što bi bila neracionalna politika, a što Srbija nije uradila, bio bi prekid diplomatskih odnosa sa tim zemljama. Mi jesmo u jednom trenutku povukli na konsultacije ambasadore iz tih zemalja, ali su svi vraćeni. Dakle, niti smo prekidali diplomatske odnose, niti smo uvodili embargo na robu. Naša borba se odvija isključivo diplomatskim i pravnim sredstvima i ni na koji način nije usmerena na to da ugrozi naše bilateralne odnose sa tim zemljama, niti proces evropske integracije Srbije.

Omer Karabeg: Da li se Kosovo može pojaviti kao prepreka na putu evropske integracije Srbije?

Vladimir Pavićević: Pretpostavka je da Kosovo neće igrati ulogu do trenutka dok Srbija ne dobije status kandidata. Moguće je, međutim, da se o Kosovu, kao uslovu daljeg procesa integracije Srbije počne da govori nakon što Srbija dobije status kandidata. I mi treba da se pripremimo za situaciju kada Kosovo može da se pojavi kao pitanje koje ometa evropsku integraciju Srbije. Ja mislim da mi još uvek ne pravimo dovoljno dobru pregovaračku poziciju, niti imamo odgovarajuću politiku i strategiju.

Pozicija Srbije je jasna. Srbija neće priznati nikakvo nezavisno Kosovo i ta pozicija se neće menjati. To nije samo slučaj sa sadašnjom vladom, teško mi je da zamislim bilo kakvu vladu u Srbiji koja bi ikada mogla da prizna nezavisno Kosovo...
Ksenija Milivojević: Pozicija Srbije je jasna. Srbija neće priznati nikakvo nezavisno Kosovo i ta pozicija se neće menjati. To nije samo slučaj sa sadašnjom vladom, teško mi je da zamislim bilo kakvu vladu u Srbiji koja bi ikada mogla da prizna nezavisno Kosovo i u tom smislu ne vidim mogućnost za pregovore o tome. Činjenica je, međutim, da su evropska integracija Srbije i pitanje statusa Kosova odvojeni procesi i da niko Srbiju ne uslovljava pitanjem Kosova kada je reč o procesu evropske integracije. I ne očekujem da će je bilo ko uslovljavati ni u narednom periodu.

Omer Karabeg: Vi, znači, mislite da Srbija može da bude primljena u Evropsku uniju, a da prethodno ne prizna Kosovo?

Ksenija Milivojević: Mislim da može. Naravno, to bi podrazumevalo da prethodno mora da se ponovo sedne za pregovarački sto i da se dođe kompromisa. Jer bilo kakvo rešenje, gde jedna strana potpuno pobeđuje, a druga gubi sve, ne može da predstavlja osnov za izgradnju zajedničke budućnosti.

Moje je mišljenje da Srbija ne može da postane članica Evropske unije pre nego što se problem Kosova nekako ne reši... Nakon lošeg iskustva sa Kiprom Brisel neće dozvoliti da se sličan problem ponovo uveze u Evropsku uniju...
Vladimir Pavićević: Moje je mišljenje da Srbija ne može da postane članica Evropske unije pre nego što se problem Kosova nekako ne reši. Da li će to rešenje značiti priznanje nezavisnosti Kosova ili će se nekako drugačije urediti, to je drugo pitanje, ali je izvesno da države koje imaju takvu vrstu problema neće moći da postanu članice Evropske unije. Nakon lošeg iskustva sa Kiprom Brisel neće dozvoliti da se sličan problem ponovo uveze u Evropsku uniju.

Naravno da mi treba da budemo usmereni na rešavanje pitanja Kosova, ali to ne treba da isključuje naše članstvo u Evropskoj uniji. Meni je neprihvatljiva situacija u kojoj se kaže - ako se desi to, Srbija nikada neće postati članica Evropske unije.

Ksenija Milivojević: Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i tu nema nikakve dileme, ali, sa druge strane, naravno da smo svesni da je nama u interesu da se to pitanje reši, ali tako da interes nijedne strane ne bude u potpunosti zanemaren. I zbog toga je za Srbiju jako važno mišljenje koje će o slučaju Kosova dati Međunarodni sud pravde. Kada to mišljenje bude dato, onda ćemo razmišljati i o narednim koracima.

Omer Karabeg: Ali to mišljenje nije obavezujuće i u suštini neće ništa rešiti.

Naravno da ne treba biti nerealan pa očekivati da će Sjedinjene Američke Države ili bilo koja druga zemlja da “odpriznaju“ Kosovo, ali će mišljenje Međunarodnog suda pravde, ako bude pozitivno za nas, a nadamo se da hoće, dati osnov za naredne korake...
Ksenija Milivojević: Nije obavezujuće, ali ima moralni autotritet. Naravno da ne treba biti nerealan pa očekivati da će Sjedinjene Američke Države ili bilo koja druga zemlja da “odpriznaju“ Kosovo, potpuno je jasno da to one neće učiniti, ali će mišljenje Međunarodnog suda pravde, ako bude pozitivno za nas, a nadamo se da hoće, dati osnov za naredne korake, odnosno dati mogućnosti za razgovore i pregovore o statusu Kosova.

Omer Karabeg: Ako priznanje Kosova bude uslov za prijem, da li to znači da Srbija neće u Evropsku uniju?

Ksenija Milivojević: Srbija neće priznati nezavisno Kosovo.

Vladimir Pavićević: Ja sam već rekao - pitanje Kosova će se pojaviti verovatno u periodu kada počnu pregovori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji.

Ja mislim da je pitanje evropske opredeljenosti Srbije ono što je naš najpreči cilj i da u odnosu na njega ne postoje ciljevi koji su isto toliko važni...
Ako se u tom trenutku priznanje Kosova pojavi kao uslov za prijem Srbije, onda bi se, po mom mišljenju, trebalo rukovoditi principom, koji sam već pomenuo, a koji je iznet u ekspozeu Gorana Svilanovića još 2001. godine, a koji kaže da u definisanju ciljeva spoljne politike moramo da pravimo objektivne, racionalne i realne procene. Ja mislim da je pitanje evropske opredeljenosti Srbije ono što je naš najpreči cilj i da u odnosu na njega ne postoje ciljevi koji su isto toliko važni.

Omer Karabeg: Znači, po vama je Evropa iznad Kosova?

Vladimir Pavićević: Na prvom mestu Evropa.
  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

XS
SM
MD
LG