Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Raspada li se Miškovićevo carstvo


Miroslav Mišković, arhiv, foto: Vesna Anđić
Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa je da li se raspada ekonomska imperija Miroslava Miškovića, najbogatijeg i najmoćnijeg tajkuna u Srbiji. Sagovornici su dva ekonomska stučnjaka - Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije i Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržiste iz Beograda.

Bilo je reči o tome kako je Mišković od čoveka za koga se govorilo da sastavlja srpske vlade dospeo u poziciju da gubi sudske sporove sa svojim bivšim saradnicima, da li je predsednik Tadić svojom izjavom o nepristojno bogatim ljudima najavio početak Miškovićevog pada, koliku političku podršku ima bivša Miškovićeva najbliža saradnica Milka Forcan koja je nedavno udarila na Miškovića, zašto je najbogatiji srpski tajkun baš u ovom trenutku došao na tapet, kolika je danas realna vrednost Miškovićevih kompanija u Srbiji, kao i o tome da li bi Mišković mogao da doživi sudbinu Bogoljuba Karića.

Karabeg: Predsednik Srbije Tadić je pre izvesnog vremena dao nekoliko izjava koje su neki protumačili kao znak da će se Mišković naći na udaru. Tadić je govorio o nepristojno bogatim ljudima i o tajkunima koji zarađuju novac u Srbiji, a svoje firme su registrovali u off shore zonoma da bi izbegli plaćanje poreza. Mislite li da je Tadić ciljao i na Miškovića?
Mahmud Bušatlija: Tadić već duže vremena sugeriše da u Srbiji postoji sprega između politike, krupnog kapitala i kriminalnog ambijenta koja onemogućava razvoj ove države. Te izjave su se odnosile na sve one koji su se na taj način bogatili, a Mišković najviše bode oči. (Foto: danas.rs)

Buštalija: Ja verujem da je ciljao i na Miškovića. Izjave koje pominjete su poslednje njegove izjave. Inače, Tadić već duže vremena sugeriše da u Srbiji postoji sprega između politike, krupnog kapitala i kriminalnog ambijenta koja onemogućava razvoj ove države. Te izjave su se odnosile na sve one koji su se na taj način bogatili, a Mišković najviše bode oči i po količini novca koji je skupio i po mreži njegovih firmi koje su okupirale Srbiju.

Stevanović: Danas je veoma popularno oplesti po vlasnicima krupnog kapitala u Srbiji. Predsednik se očito držao te demogoške linije. Ako je hteo time da se bavi, trebalo je da se zalaže za stvaranje uslove da u Srbiji zaživi konkurencija i da se novac traži na tržištu. Zbog toga ja tu izjavu posmatram samo kao jednu u moru populističkih izjava koje već mesecima stižu od prvog čoveka Srbije. A da li je ciljao na nekog pojedinačno? Moguće je da je imao na umu najprominentnijeg od svih vlasnika krupnog kapitala u Srbiji.

Karabeg: Zašto je svako vlast nakon pada Miloševića držala Miškovića kao malo vode na dlanu? Davala mu je silne privligije, omogućila mu da bude monopolista, učinila ga toliko moćnim da se niko nije usuđivao da od njega sudski traži naplatu duga, a on je mnogima jako mnogo dugovao, a i sad duguje.

Miroslav Mišković i Milka Forcan, arhiv, foto: Vesna Anđić
Buštalija: Kada su nakon promena 2000. godine dugogodišnji opozicionari došli u poziciju da kreiraju novu državu, oni su se prvo sukobili sa nedostatkom novca. U toj situaciji oslonac se prvenstveno tražio s jedne strane u kriminogenim sredinama, a s druge među tajkunima koji su nastali devedestih godina zahvaljujući manipulisanju državnim novcem. Naime, u vreme sankcija nije bilo lako poslovati, pa su one pare koje su na Kipar odneli Miloševićevi saradnici stavljene na raspolaganje privatnicima koji su učestovali i u podeli dobiti. Nova vlast se oslonila na te ljude kako bi došla do sredstava za kreiranje nove države. Ali, kad sa đavolom tikve sadite, to uvek dođe na naplatu. Mišković je po nekim analizama Evropske ekonomske komisije 2000. godine imao između 50 i 60 miliona maraka, a 2003. je završio sa milijardom. Dakle, on je devedestih godinama samo počeo da se bogati, a glavno bogatstvo stekao je u prvim godinama nove demokratije.

Karabeg: Znači nije najveće pare zaradio za vreme Miloševića nego nakon njegovog pada?

Buštalija: Da. I ja se ne bih iznenadio kada bi se jednog dana ispostavilo da je privatizacija zahvatila i kiparske pare, to jeste onaj državni novac koji je iznet na Kipar i stavljen na raspolaganje privatnicima od kojih su mnogi kasnije postali tajkuni. Te pare su volšebno nestale, više se uopšte ne pominju. U okviru haškog suđenja Miloševiću obavljena je i finansijska istraga koja je obuhvatila i kiparske pare. Rezultati te istrage su u nekoliko navrata neformalno nuđeni i Srbiji, trebalo je samo uputiti zavaničan zahtev. Srbija, međutim, nikada nije zatražila te dokumente koji bi pokazali tokove novca u devedestim godinama.
Aleksandar Stevanović: Od Srbije je napravljena zemlja u kojoj manje-više caruje nekoliko vlasnika koji su na ovaj ili onaj način zaštićeni od strane konkurencije. Zbog toga smo oterali mnoge strane investitore, a i oni koji su došli grdno su se pokajali što su to učinili. Foto: e-novine.com

Stevanović: Tačno je da je 2000. godine, nakon pada zločinačkog i kleptokratskog Miloševićevog režima, nova vlast imala veoma malo sredstava da bi počela bilo kakve reforme, pa je morala potražiti saveznike. Međutim, problem je u tome što se u jednom momentu nije povukla crta i što nije rečeno - što je bilo je, od sada se u Srbiji pravi civilizovano poslovno okruženje, nego je od Srbije napravljena zemlja u kojoj manje-više caruje nekoliko vlasnika koji su na ovaj ili onaj način zaštićeni od strane konkurencije. Zbog toga smo oterali mnoge strane investitore, a i oni koji su došli grdno su se pokajali što su to učinili.

'Slučaj Forcan'


Karabeg: Mislite li da Milka Forcan, bišva Miškovićeva saradnica, koja je nedavno udarila na Miškovića, ima podršku u vrhu Srbije? Da li bi se ona uopšte usudila da to uradi da nema tu podršku? Do sada se niko nije usuđivao da aktivira Miškovićevu menicu i blokira njegov račun zato što ne plaća dugove, a gospođi Forcan je sada to pošlo za rukom.

Buštalija: U slučaju Milke Forcan odjednom je čitav sistem profunkcionisao. Do sada je bilo nezamislivo da neko ko
U slučaju Milke Forcan odjednom je čitav sistem profunkcionisao. Do sada je bilo nezamislivo da neko ko potražuje pare od Miškovićeve Delte to i naplati, jednostavno nije postojao mehanizam koji bi Deltu na to prisilio.
potražuje pare od Miškovićeve Delte to i naplati, jednostavno nije postojao mehanizam koji bi Deltu na to prisilio. A gospođa Forcan je protestovala Deltinu menicu i istog trenutka je banka blokirala račun te firme. Mišković je na to reagovao tražeći prinudnu upravu u njenoj firmi koja je tražila naplatu svog potraživanja, ali je sud stao na stranu Milke Forcan. Vrlo je zanimljivo da je Mišković išao i na Apelacioni sud ali ga je i ovaj odbio. Izgleda da je profunkcionisalo sudstvo, a za to u ovoj zemlji treba, ako ne politička podrška, onda bar blagonaklon stav prema takvom delovanju.

Karabeg: Gospodine Stevanoviću, mislite li i Vi da vrh Srbije blagonaklono gleda na ove poteze Milke Forcan?

Stevanović: Ne verujem da je zakoračila u potpunu neizvesnost. Morala je imati neku podršku. Sigurno se nije oslonila na nezavisnost srpskih institucija koje sigurno nisu takve. Morala je dobiti neki signal da bi se na njen potez blagonklono gledalo tamo gde treba.

Karabeg: Mada ona uporno ponavlja da nema nikakvu političku podršku, da ona samo brani svoje interese.

Stevanović: Njoj uostalom i ne treba politička podrška. Dovoljno je da druga strana nema tu podršku, da institucije rade normalno što je ovoga puta bio slučaj.
Jedna od ozbiljnih prepreka normalnom razvoju ove zemlje je tajkunizovani ekonomski prostor Srbije. On apsolutno onemogućava ozbiljne investicije iz inostranstva jer je ova zemlja strahovito opterećena korpucijom, monopolima i kartelima, a u osnovi svega toga su tajkuni


Karabeg: Zašto je baš sada vlast odlučila da Miškoviću stavi do znanja da nije više u milosti?

Buštalija: Jedna od ozbiljnih prepreka normalnom razvoju ove zemlje je tajkunizovani ekonomski prostor Srbije. On apsolutno onemogućava ozbiljne investicije iz inostranstva jer je ova zemlja strahovito opterećena korpucijom, monopolima i kartelima, a u osnovi svega toga su tajkuni. Kad imate situaciju koju smo imali pre četiri godine, kada je državni organ ocenio da jedna od Miškovićevig firmi ima monopolski položaj i nalažio mu da prestane s monopolom, a on na to odgovorio tužbom protiv te institucije i njenog direktora, pri cemu država ništa nije uradila da zaštiti svoju instituciju i ljude koji rade u njoj, onda je to jako loš signal za strane investitore. Zbog tog tajkunskog ambijenta mi smo poslednjih 10 godina bili osuđeni na špekulativne investitore koji ovde dođu, ulože pare i vrlo brzo ih izvuku isisavajući dobit. Ja mislim da je vlast konačno postala toga svesna.

Stevanović: Čini mi se da je u ovom trenutku postalo isuviše skupo održavati status quo koji mnogo košta. U ovoj zemlji ima mnogo prezaduženih preduzeća koja su postala veliki korisnici budžetskih para. Ta preduzeća poslednjih godina sve lošije posluje, tako da nije nemoguće da se razmišlja o zaokretu jer će Srbija imati velikih problema ukoliko se sadašnje stanje zadrži.

Karabeg: Može li se reći da je ustvari ekonomska kriza bitno oslabila Miškovićevu poziciju i otkrila rupe u njegovom carstvu?

Buštalija: Apsolutno. Sasvim je izvesno da je ova kriza uzdrmala glomazni sistem koji je Delta stvorila. Ta firma je godinama imala lak i neopravdano visok prihod i na osnovu toga se zaduživala da bi investirala, ali u prilično mrtve kapitale. Svetska kriza je onemogućila lak
Bez stalnih infuzija jeftinog novca, koji je nekada bio obilno dostupan, tajkuni su zapali u probleme - ne toliko zbog toga što su njihovi poslovi bili neprofitabilni, jer teško možete loše poslovati kada imate monopol - nego zbog lošeg investiranja i širenja koje je bilo preterano
pristup jeftinom novcu i to je najviše pogodilo one koji su se najviše zaduživali u inostranstvu. Ako Mišković ima firmu vrednu dve milijarde, a lanjske godine je bio dužan čitavu milijardu, njegovo poslovanje teško može doneti toliko novca da se vrate toliki dugovi.

Stevanović: Jedan od njegovih najvećih projekata je sada mrtav. Mislim na njegov ulazak u poslove sa nekretninama. Inače. Srbija je bukvalno stala i počela da se stropoštava naniže onog momenta kada je stao priliv kapitala. „Bez stalnih infuzija jeftinog novca, koji je nekada bio obilno dostupan, tajkuni su zapali u probleme - ne toliko zbog toga što su njihovi poslovi bili neprofitabilni, jer teško možete loše poslovati kada imate monopol - nego zbog lošeg investiranja i širenja koje je bilo preterano“.

Paralela sa Karićem


Bogoljub Karić, arhiv
Karabeg: Može li se desiti da Mišković doživi sudbinu Bogoljuba Karića?

Stevanović: Ne verujem. To su dva potpuno različita tipa ljudi - jedan je introvertan, a drugi potpuno ekstrovertnan. Ja nisam nikada čuo da je Mišković ikada imao želju da se direktno meša u politiku, tako da ne verujem da bi mogao, kao Bogoljub Karić, da doživi da bude faktor koji je objedinio sve bitne političke partije zato što su u njemu videle opasnost za svoje interese. Ne verujem da bi on mogao da završi kao Karić. Ako se tu nešto i desi, to će postepeni izlazak iz biznisa u Srbiji i prelazak na poslovanje van Srbije. Pitanje je samo kako izvući veliki deo kapitala koji je ovde zarobljen.

Buštalija: Bogoljub Karić živi u izgnanstvu u Rusiji, nisam siguran da bi to bio izbor gospodina Miškovića. On
Bogoljub Karić živi u izgnanstvu u Rusiji, nisam siguran da bi to bio izbor gospodina Miškovića. On je više sklon Zapadu, samo ne znam koliko je Zapad sklon njemu
je više sklon Zapadu, samo ne znam koliko je Zapad sklon njemu. Gospodin Mišković pre svega ima problem sa izvlačenjem kapitala. To su uglavnom mrtvi kapitali. Recimo, on je napravio naselje sa 1.800 stanova, a kada tuda uveče prođete videćete svega pet-šest osvetljenih prozora. Sve je to zarobljeno, teško je to pretvoriti u gotovinu, jer u ovoj krizi nema kupaca. Njegov pokušaj da proda maloprodajni lanac Deltu Maxi onemogućen je odlukom suda na Kipru. Ljudi iz Delte mogu da razgovaraju o prodaji te firme s kim god hoće u svetu, ali dok sud na Kipru to ne omogući, ta firma ne može da se proda. Miškovićeva Delta je sada postala firma na staklenim nogama koja je na udaru raznih sudskih odluka koje joj ne idu u prilog, a posledica toga je da se njena vrednost strahovitom brzionom smanjuje. Neko ko je pre šest meseci bio spreman da za Deltu da nekoliko stotina miliona, sad više nije spreman ni da razgovara o tome, a kamo li da kupi Deltu. Jer, ko god razmišlja o tome da kupi Deltinu maloprodaju zna da će se istog momenta, kada postane vlasnik, sukobiti sa državnim insitucijama za borbu protiv monopola. Odmah će morati da je svede ispod granica monopola, znači moraće da proda polovinu onoga što je kupio i to pod pritiskom. Mišković, dakle, nema velike šanse da neki kapital izvuče iz ove zemlje. Veliki je pitanje koliko će moći da zadrži i od onoga što ima u inostranstvu jer poverioci iz inostranstva, a njih ima podosta, mogu kroz razne sudske sporove da mu blokiraju i ličnu svojinu - tako da nisam siguran da je njemu rešenje da ode van ove zemlje.
Onaj ko bi kupio njegove kompanije ne bi imao lagodan, ušuškan položaj, posebno u maloprodaji, koji je on godinama imao. To obara cenu njegovih kompanija.


Stevanović: On uvek može da rasproda ono što ima u Srbiji, ali pitanje je koju će cenu dobiti, a dobiće znatno manje nego što bi dobio pre dve godine. „Onaj ko bi kupio njegove kompanije ne bi imao lagodan, ušuškan položaj, posebno u maloprodaji, koji je on godinama imao. To obara cenu njegovih kompanija“.

Karabeg: Znači priča o tome da su Belgijanci spremni da kupe Deltu Maxi nije baš previše realna?

Stevanović: Može biti i realna, ali, ponavljam, pitanje je po kojoj ceni bi se realizovala ta transakcija. Ono što je sigurno je da taj maloprodajni lanac ne vredi onoliko koliko je vredeo pre dve godine.

'Kosovo je Srbija, ostalo je Delta'

Miroslav Mišković sa Jovanom Krkobabićem i Dušanom Bajatovićem, foto Vesna Anđić
Karabeg: Gospodine Buštalija, imate li Vi možda neku informaciju koliko Belgijanci nude za Deltu?

Buštalija
: Ne. Koliko poznajem proces kupovine, a u tome sam dosta učestvovao kao savetnik za investicije, ne postoji mogućnost da se neko izjasni o ceni pre nego što pregleda kompletno poslovanje firme koju namerava da kupi. Mišković može da misli da njegova kompanija vredi ne znam koliko milijardi, ali ona vredi onoliko koliko je kupac spreman da ponudi. To je vrednost njegove kompanije u sadašnjem momentu. A ona je objektivno govoreći vrlo mala. Zamislite da ste vi Belgijanac koji s njim razgovara i u pola razgovora saznate iz štampe da je njegova firma na udaru sudskih odluka i da je odlukom suda na Kipru Miškoviću čak zabranjeno raspolaganje vlastitom imovinom.
Ne vidim šansu da bilo koji ozbiljan investitor uđe u tako sumnjive poslove kao što je kupovina Delte.
Ako se to sutra i raščisti, kupac neće na pregovore doći sam nego ce povesti i desetine stručnjaka koji će pregledati kompletno poslovanje i ustanoviti i ono što Mišković i ne sanja ili je već zaboravio, sve će to izaći na videlo. Ja ne vidim šansu da bilo koji ozbiljan investitor uđe u tako sumnjive poslove kao što je kupovina Delte.

Karabeg: Može li desiti da se ova situacija oko Miškovića odrazi i na političkoj sceni, da se Mišković sada, kada vidi da je izgubio podršku Tadića, a do sada je finansirao, kao što se zna, sve stranke, okrene isključivo opoziciji, pre svega Tomislavu Nikoliću i njegovj stranci i da krene da finansira tu stranku da bi, ako ona dođe na vlast, dobio iste one iste privilegije koje je do sada imao?

Stevanović: Onaj ko bi bio javno obeležen kao neko koga finansira Delta iskopao bi sebi politički grob, pogotovo ako
Onaj ko bi bio javno obeležen kao neko koga finansira Delta iskopao bi sebi politički grob, pogotovo ako bi bio Miškovićev ekskluzivac. U politici vam je dosta bitno šta misle glasači, a mislim da je vlasnik Delte jedna od najnepopularnijih ličnosti u Srbiji
bi bio Miškovićev ekskluzivac. U politici vam je dosta bitno šta misle glasači, a mislim da je vlasnik Delte jedna od najnepopularnijih ličnosti u Srbiji.

Buštalija: Slažem se s ovim što je rekao gospodin Stevanović i dodao bih da mislim da ni momentalno finansijsko stanje ne dozvoljava Miškoviću neke ekstra troškove kojih bi sigurno bilo ako bi on sada krenuo da nudi veće sume novca nekoj političkoj partiji. Naime, njemu je lani takozvanom Bečkom inicijativom učinjena medveđa usluga kad mu je za ovu godinu odgođeno plaćanje oko milijardu prispelih dugova koji su uvećani za kamatu na produženo finasiranje. Prošlogodišnje pozitivno poslovanje njegovih kompanija, kao i većine tajkunskih firmi u Srbiji, rezultat je smanjenja broja zaposlenih i intervencije države da se njihovi dugovi prebace u ovu i sledeće godine. Nijedna od tih firmi nije pozitivno poslovala sa stanovišta redovnog otplaćivanja dugova ili, ne daj bože, povećanja broja radnih mjesta.

Karabeg: Verujete li da se bliži kraj Miškovićevom ekonomskom carstvu u Srbiji?

Stevanović: Mislim da posle ove ekonomomske krize ništa više neće biti kao što je bilo. Mislim da će ona čuvena krilatica “Kosovo je Srbija, ostalo je Delta“ uskoro biti zaboravljena.

Buštalija: Nadam se da će kriza doneti malo sreće ovome narodu, odnosno da će uništiti tajkunsko i off shore poslovanje. Međutim, država mora imati velike sisteme. Teško je uspostaviti neku državu bez velikih sistema, ali oni moraju da budu podređeni državi, a ne država njima. Mi moramo da imamo krupne kapitaliste, ali oni moraju da imaju odgovornost za dalji razvoj ove zemlje. Njihov primarni interes ne sme biti da svake godine kupe novu jahtu sebi i svojoj deci, nego da omoguće veći broj radnih mesta, da svoje znanje i umeće, ukoliko ga imaju, podrede javnom interesu kao što je to normalno u demokratskim zemljama.
  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG