Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Da li Srbi više vole Vučića nego Rusi Putina?


Aleksandar Vučić u Severnoj Mitrovici

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome dokle će Vučić imati visoku popularnost koja prelazi 50 procenata. Sagovornici su bili Jovo Bakić, docent Filozofskog fakulteta iz Beograda, i Raša Nedeljkov, programski direktor beogradske nevladine organizacije CRTA - Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost. Bilo je reči o tome zbog čega je Vučić toliko opsednut svojim rejtingom, koliko njegovoj popularnosti doprinosi činjenica da kontoliše najveći broj medija u Srbiji, kako to da Vučić nije izgubio na popularnosti kada je smanjio penzije, kada je čak i Putinu znato opao rejting nakon što je podigao starosnu granicu za odlazak u penziju, ko najviše veruje Vučiću, zašto za njega glasaju najsiromašniji slojevi stanovništva, zašto ne trpi ni najmanju kritiku, zašto mu je važno da njegova stranka pobedi na izborima u svakoj, pa i najmanjoj opštini i mesnoj zajednici, da li bi Vučić, koji se ne skida sa ekrana najgledanijih televizija i naslovnih strana najtiražnijih novina, jednog dana mogao dodijati ljudima, kao i o tome mogu li sadašnji masovni građanski protesti protiv vlasti uticati na pad Vučićeve popularnosti.

Omer Karabeg: Već godinama Vučićeva popularnost je izuzetno velika - preko 50 procenata. Šta god radio, kakve god greške pravio - njegov rejting ne pada, čak se i povećava. Kako to tumačite?

Jovo Bakić: Nije to toliko komplikovano, kao što na prvi pogled izgleda. Ljudi koji su rođeni šezdesetih i sedamdesetih godina i koji danas imaju pedeset i šezdeset godina, dok su bili mladi, šetali su devedesetih godina protiv Miloševića. Onda je 2000. godine došla promena i oni su pomislili da je sve rešeno, da će od tada život ići normalnim tokom, da oni treba da se bave svojim profesijama i da ostave politiku. I dok su se oni bavili svojim profesijama dotle su političari, koji su došli nakon Miloševića, dobro napunili svoje džepove. Posle nekoliko godina ljude, koji su šetali devedesetih, zahvatila je apatija, jer su shvatili da su pokradeni. Mnogi od njih su rekli: “Dođavola ovo ništa ne vredi, džaba smo krečili“. Otkako je 2012. godine došao na vlast, Vučić nastoji da ljude, koji su šetali devedesetih, ostavi u stanju apatije, dok u isto vreme namiruje svoje pristalice. Neko je dobio sinekuricu, neko, bogami, i dva-tri posla, ima i mafijaša koji su dobili unosne poslove od države. Sada je pitanje da li će da se probude oni što su šetali devedesetih, pa da ponovo počnu da šetaju.

Sve je to pod kontrolom jednog čoveka. Taj čovek je u ovom trenutku u fotelji predsednika republike.
Raša Nedeljkov

Raša Nedeljkov: Glavna odlika ovog režima je da je bukvalno preuzeo sve poluge vlasti. Ne postoje nijedni izbori - od opštine do najmanje mesne zajednice - u kojima se ne bije bitka za svakog odbornika. Ništa se ne prepušta slučaju. Za svake lokalne izbore pokreće se celokupna državna infrastruktura. To je odlika režima koji kontroliše sve instutucije - pravosuđe, agenciju za borbu protiv korupcije, regulatorno telo za elektronske medije, revizorske institucije, javni servis - i da ne nabrajam. Sve je to pod kontrolom jednog čoveka. Taj čovek je u ovom trenutku u fotelji predsednika republike.

Manipulisanje penzionerima

Omer Karabeg: Meni zaista nije jasno kako Vučiću nije pala popularnost kada je smanjio penzije. To nije imalo nikakvog uticaja na njegov rejting. Čak je i Putinu, koji je obnovio moć Rusije, pala popularnost kada je podigao starosnu granicu za odlazak u penziju. Po nekim procenama, njegov rejting je sa 70 pao na pedesetak procenata. Da li to znači da Srbi vrše vole Vučića nego Rusi Putina?

Jovo Bakić: Ne znači. Aleksandar Vučić nije snizio penzije većini penzionera. Nije snizio penzije onima koji su primali ispod 25.000 dinara, a takvih je bilo 60 procenata. Snizio je samo onima čije su penzije bile preko 25.000. Što je penzija bila veća i smanjenje je bilo veće, tako da je nekima penzija smanjena i za 20 odsto. Nažalost, u prirodi je čoveka da ne voli da neko ima više od njega, pa su onda ljudi, koji primaju manje, bili srećni što njima nije smanjena penzija, a komšiji jeste. Na taj način se manipulisalo ljudima koji jedva preživljavaju. Naravno, da postoji građanska svest, onda bi ljudima bilo jasno da se nikome ne može oduzimati ono što je zaradio tokom svog radnog veka. Kad je grčka vlada smanjila penzije, tamošnji ustavni sud je rekao da se radi o neustavnoj raboti, a naš ustavni sud je rekao da je sve u redu.

Penzioneri poručuju: Gladujemo
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:36 0:00

Raša Nedeljkov: Građani su bili izloženi konstantnoj, danonoćnoj kampanji u kojoj je cela akcija oko smanjivanja penzija prikazana kao podnošenje žrtve za ekonomsku stabilnost i fiskalnu konsolidaciju zemlje. Ta floskula izrečena je hiljadama puta. Ni u jednom tiražnijem mediju niste imali prilike da polemišete o tome. Nije bilo prilike da građani dobiju neku drugačiju informaciju ili čuju drugačije mišljenje. S druge strane, građani Srbije su decenijama ponižavani i gurani u siromaštvo. Setimo se samo stare devizne štednje, piramidalne štednje kojom su ljudi opljačkani, ne zaboravimo ni ratove i sve ono kroz šta smo kao društvo prošli. Smanjenje penzija bilo je samo još jedan udarac društvu koje je polumrtvo i koje je naviklo na takve udarce. Ovoj vlasti nije dovoljno da ima osiromašene, uplašene, zastrašene, gladne i bolesne penzionere - važno joj je da ima i uništene i zadužene seljake, kao i ucenjene službenike javne uprave. To je odličan način da se veliki broj ljudi drži pod šapom, da se dovedu u situaciju u kojoj će im interes da prežive biti mnogo važniji od toga da bore protiv režima.

Opsednut rejtingom

Omer Karabeg: Pojedini analitičari kažu da je Vučić opsednut vlastitim rejtingom, da je on praktično talac tog rejtinga. Mislite li da su u pravu?

Jovo Bakić: Slažem sa takvim mišljenjima. Ako Vučić išta zna - to je da naručuje i pomno analizira istraživanja javnog mnjenja. Ta istraživanja se za njega rade na nedeljnom nivou, kada su telefonske ankete u pitanju, a na nekoliko meseci se rade i vrlo skupe ankete. Zanimljivo je kako se te ankete plaćaju, jer ako ih radite nekoliko puta godišnje - to uopšte nisu mali novci. Ali to će jednog dana biti pitanje za istražne organe, kao i mnoge druge stvari. U svakom slučaju, on jeste opsednut sopstvenim rejtingom. Ako mu rejting padne za 2 ili 3 procenta, to je već znak za uzbunu i onda kreće kampanja preko njegovih sredstava masovnog saopštavanja, a to su, pre svega sve televizije sa nacionalnom pokrivenošću, a naročito Pink i Hepi. U emisije se pozivaju politički analitičari koji su na njegovom na platnom spisku i “opozicioni“ političari koji napadaju one koji su stvarna opozicija. Na taj način Aleksandar Vučić u javnom prostoru stvara ideološku papazjaniju - on je dobar, a svoje političke neprijatelje predstavlja u najcrnjim bojama. I tako sve vreme vlada.

Raša Nedeljkov: Kada vladate populistički, naravno da ulažete veoma veliki trud da saznate kako narod misli i kako reaguje na vaše poteze. Vladanje je ustvari predstava po unapred napisanom scenariju, gde se konstantno proverava rejting te predstave. Za to vreme se iza brda valjaju ogromne stvari koje ovu zemlju čine jos siromašnijom, jadnijom i bednijom.

Omer Karabeg: Ko najviše veruje Vučiću?

Raša Nedeljkov: Pre svega, ljudi koji od njega imaju direktnu korist. Veoma je veliki broj ljudi koji zavise od ovog sistema koji je Vučić - ne mogu da kažem izgradio - ali ga je svakako učvrstio. Po nekim procenama, u Srbiji je preko 700.000 ljudi zaposleno u javnom sektoru. Naravno da svi oni nisu za Vučića, ali veliki broj tih ljudi okreće glavu i ne bori se za svoju profesiju. Razume se, u svakoj struci - zdravstvu, školstvu, i da ne nabrajam - ima časnih ljudi, ali oni su uplašeni, jer vide da lako lete glave. S druge strane, mnogi ljudi su žrtve režimskih medija. Ako živite u malom mestu, gde nema kablovske televizije, možete da se informišete jedino preko televizija sa nacionalnom frekvencijom kao što su Radio televizija Srbije, Pink i Hepi, ili preko novina, koje ponekad pozajmite od komšije, a to su najčešće tabloidi. Kakve informacije možete da dobijete? Skoro sam pročitao da su dva tabloida prošle godine preko 200 puta najavili rat. Ako te informacije doživljavate kao istinite, a medijska pismenost je u Srbiji na veoma niskom nivou, kakav stav možete da imate? Vi ste konstantno u nekom strahu. Stalno vam neko sa strane preti. To je savršena formula za proizvodnju poslušnih birača.

Na platnom spisku režima

Kada su ljudi siromašni i kada zavise od države, oni su jako uplašeni i njima je veoma lako manipulisati: Jovo Bakić
Kada su ljudi siromašni i kada zavise od države, oni su jako uplašeni i njima je veoma lako manipulisati: Jovo Bakić

Jovo Bakić: Slažem se da Vučiću najviše veruju oni koji direktno zavise od njegovog režima. To su ljudi kojima je posao obezbedila Srpska napredna stanka. Nije to mali broj ljudi. Među njima ima i onih koji uopšte nemaju obavezu da dolaze na posao, a primaju platu. To im omogućuje da se bave drugim poslovima, tako da dobijaju po dve-tri plate. Kada dođe predizborna kampanja, oni kreću na teren da ubeđuju građane ili su angažovani kao botovi. To je čitava armija ljudi. Naravno, njihovi glasovi nisu dovoljni za izbornu pobedu, ali tu je i većina onih penzionera kojima nije smanjena penzija. To su zapravo najsiromašniji građani ove zemlje i oni u velikoj većini glasaju za Srpsku naprednu stranku. To nije ništa novo. Tokom devedesetih oni su glasali za Socijalističku partiju. Kada su ljudi siromašni i kada zavise od države, oni su jako uplašeni i njima je veoma lako manipulisati.

Omer Karabeg: Vučić ne podnosi bilo kakvu, pa i najmanju kritiku. Nije mu dovoljno što se režimske televizije i tabloidi bacaju blatom na kritičare vlasti, nego ih i on sam proglašava lopovima i ništarijama. Milošević se time nije bavio. On je taj posao prepuštao režimskim medijima. Otkud Vučiću potreba da odgovara na svaku kritiku, da vodi lični rat protiv svakog ko se usudi da izrekne bilo kakvu kritiku na njegov račun?

Raša Nedeljkov: Meni to liči na nezrelost. To je odlika ljudi koji misle da su bezgrešni. Svaku kritiku, makar ona bila najdobronamernija, doživljavaju kao napad. Ukoliko niste s nama - vi ste protiv nas. Ukoliko ste protiv mene - vi ste protiv Srbije. To je najlakši način da odbacite svaku kritiku. To je i razlog zbog kojeg se svaki dijalog u Srbiji guši. Odavno ga nemate u medijima, nema ga ni u parlamentu u kome se zakoni usvajaju po hitnoj proceduri, ne debatuje se čak ni o tako važnim stvarima kao što je budžet.

Hvalisanje

Omer Karabeg: Vučić ima potrebu da se hvališe da je nepobediv. To ponavlja u svakoj prilici. On je nedavno poručio liderima opozicionih partija da kada saberu sve svoje i glasove i tome dodaju glasove HDZ-a i SDP-a iz Hrvatske, neće moći da ga pobede.

Boris Tadić je govorio - stalno ćemo ih pobeđivati, a Vučić govori - uvek ću ih pobeđivati, oni nemaju šanse da me pobede. To je navijački vokabular.
Jovo Bakić

Jovo Bakić: To je toliko smešno. To su narcisoidne strukture. Takve ličnosti često ulaze u politiku. Misle da se ceo svet vrti oko njih. I Boris Tadić je imao je tu crtu. Govorio je - opet ćemo da ih pobedimo, mi smo pobednici - samo što je on govorio - mi, a Vučić kaže - ja. Boris Tadić je govorio - stalno ćemo ih pobeđivati, a Vučić govori - uvek ću ih pobeđivati, oni nemaju šanse da me pobede. To je navijački vokabular. To su navijačke strasti. Ali, lideri koji sve vreme tako nastupaju odbijaju od sebe značajan deo građana kojima nije do bitke nego do toga kako da bolje žive.

Raša Nedeljkov: Vučićevo hvalisanje je deo folklora. To je predstava za birače. Stvara se slika o Vučiću kao vrhunskom državniku, o lideru koji je sposoban da reši sve probleme, pa čak i najveći problem svih Srba na svetu - Kosovo. Kreira se imidž nepobedivog vođe. To nije nešto što je svojstveno samo Srbiji. To vidimo i u drugim državama, koje imaju deficit demokratije, poput Mađarske i Turske. Toga ima i u okruženju. Dokle to ide govori i ovaj primer. Sećam se kako je Vučić - tada je bio premijer - nakon ponovljenih izbora na jednom malom biračkom mestu - čini mi se da je to bilo u opštini Vranje - slavodobitno saopštio da njegova stanka dobila 70 ili 80 posto glasova. Naravno, nije rekao koliko je građana glasalo za njegovu stranku, jer se radilo o svega nekoliko desetina. Ali ta njegova poruka je brže-bolje preneta na svim nacionalnim televizijama, jer je to bilo od suštinskog značaja za imidž - tu kulu od karata - koju on uporno o sebi gradi.

Omer Karabeg: Vučić je na čelu liste svoje stanke na svim izborima - bilo daje reč o parlamentarnim izborima ili onima u opštini i mesnoj zajednici.

Raša Nedeljkov: Kada bi to bio samo Aleksandar Vučić. To je bio slučaj i sa sadašnjim opozicionim partijama dok su bile na vlasti. Aleksandar Vučić je bio kandidat na nedavnim lokalnim izborima i u Lučanima, i u Doljevcu, i u Kladovu. A Vučić u Lučane neće otići u narednih četiri godine, osim ukoliko tamo opet ne budu neki izbori. On neće rešavati njihove probleme - rupe na putevima, grejanje, deponije. Cirkus je prošao i o tome niko više ne vodi računa.

Vučić i Kasandra

Omer Karabeg: Vučić je svaki dan satima na najgledanijim televizijama, on je uvek na naslovnom stranama najvećeg broja novina. Zar se ne boji da će dodijati ljudima?

Jovo Bakić: To i mene čudi. Jer, nije dobro da se u javnosti pojavljujete preterano često. Ljudi će se zasititi. Moj otac smatra da je Merlin Monro najlepša žena svih vremena. Ali kaže - da se ona pojavljuje svako veče na ekranu, ovako kao Vučić, i ona bi mi dosadila. Šest godina je proteklo, evo teče i sedma, otkako je Vučić došao na vlast i mi iz večeri u veče gledamo kako on drami. Često ga poredim sa Kasandrom, glavnom glumicom istoimene južnoameričke telenovele koja se u drugoj polovini devedesetih godina prikazivala kod nas. Kasandra, jedna ispodprosečna glumica, bila je na ekranu iz večeri u veče i bila je najpopularnija. Ljudi su ovde imali prilike da vide i Milenu Dravić, i Jelisavetu Sabljić, i Mirjanu Karanović. Sve su to fenomenalne glumice kojima objektivno Kasandra nije mogla ni cipele da čisti, ali ona je bila najpopularnija. Danas se Kasandre sećamo mi, koji imamo dovoljno godina, pa smo bili svedoci tog fenomena, a ovi mlađi ništa ne znaju o Kasandri. Ali svi znaju za Milenu Dravić, Jelisavetu Sabljić i Mirjanu Karanović. Tako da se možemo nadati da će kroz godinu-dve i ova naša Kasandra da ode u zaborav i da će ostati samo jedan ružan san. Ali problem je u tome što ovaj režim nije samo Aleksandar Vučić. To je autoritarno-mafijaški sistem. Lako bismo se mi izborili sa Vučićem, ali ćemo se vrlo teško izboriti sa mafijaškim sistemom. I pitanje je po koju cenu.

Nepredvidivost, u kojoj danas živimo, još će se više produbljivati: Raša Nedeljkov
Nepredvidivost, u kojoj danas živimo, još će se više produbljivati: Raša Nedeljkov

Raša Nedeljkov: Siguran sam da je takvo njegovo ponašanje rezultat proračunate strategije. Tačno se zna gde i kada on nastupa. Ne nastupa on na svim medijima već na onim ključnim. On se obraća određenim ciljnim grupama. I to u ovom trenutku funkcioniše. Kada će od toga biti više štete nego koristi? Onog trenutka kada građani počnu da razmišljaju šta je bilo sa njegovim obećanjima, gde su ti rezultati kojima se on hvali. Plašim se da će, kada obećanja budu došla na dospeće, ova vlast izazivati krize, upirati prstom u strane neprijatelje, raspisivati vanredne izbore. Nepredvidivost, u kojoj danas živimo, još će se više produbljivati. Evo, i danas, ako postavimo pitanje da li ćemo imati vanredne parlamentarne izbore, svi smo svesni da to zavisi isključivo od jednog čoveka.

Osione oligarhije

Omer Karabeg: Mislite li vi da ljudi pomno prate šta Vučić govori, ili jedva čekaju da se govor završi, pa da gledaju nešto drugo?

Jovo Bakić: Kako ko. Meni je struka da to pratim, pa opet ne mogu da ga gledam non-stop. Samo kada nešto lupi, a to mu se često dešava, onda to pogledam na Internetu. Zaista, ja ga već dugo ne gledam, niti ljudi sa kojima se družim. Meni se čini da oni, kojima je televizija glavna zabava, Vučića smatraju zabavnim. Kada imaju njega - to je sjajno, ne moraju da gledaju Zadrugu. Jer, to je slično. Samo što, kad gledaju Vučića, imaju one man show, a u Zadruzi je nekoliko ljudi koji tamo nešto rade. Ali to je njima sve isto, samo što za Vučića glasaju. Ključno je pitanje kada će oni ljudi, koji Vučića ne gledaju, a koji na svojoj koži osećaju posledice njegovih postupaka, zaključiti da je stanje neizdrživo i priključiti se onima, a to su pripadnici srednjih slojeva, koji u ovom trenutku protestuju iz subote u subotu. Na ovim protestima sam video ljude koje nisam viđao dvadesetak godina. Nekada smo se kao studenti viđali na fakultetu, pa smo se viđali na protestima devedestih godina, pa je onda svako otišao svojim putem. Sada se opet viđamo na protestima.

Protest u Beogradu: Šta građani žele?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:51 0:00

Ta generacija, pripadnici srednjih slojeva, koji nisu otišli iz zemlje, nego su još uvek ovde, nemaju više šta da izgube. Oni se bore za zemlju svoje dece i svojih unuka. Oni su spremni da protestuju i po ciči zimi - i baš ih briga. Na protestima će biti sve više ljudi. Što više Aleksandar Vučić bude pravio grešaka, što više uz večeri u veče bude dodijavao ljudima, što više njegovi ljudi svojom bahatošću i osionošću budu boli oči onima koji jedva preživljavaju - pre će doći dan za naplatu. Ali opet ponavljam. Ne radi se samo o Aleksandru Vučiću, radi se o mafijaškom sistemu. Nije samo on problem. On je samo jedan istureni čovek, frontmen, koji obezbeđuje sistem otimačine u ovoj zemlji. Tako vam je i u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Pogledajte šta rade Mile Dodik i Bakir Izetbegović. Pogledajte kako gradonačelnik Zagreba Milan Bandić kupuje poslanike kao da su na stočnoj pijaci. To su te mlade oligarhije. Za razliku od starih oligarhija u zapadnoj Evropi i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se je oligarhijski sistem uobličio i stabilan je, ovde se oligarsi po pravilu osećaju mnogo moćnijima. Mi imamo tu nevolju da živimo u takvoj vrsti kapitalizma gde su oligarsi bahati, osioni i smatraju da ih novac i moć apsolutno oslobađaju svake odgovornosti.

Omer Karabeg: Da li građanski protesti, koji sve više jačaju, mogu uticati na pad Vučićeve popularnosti?

Raša Nedeljkov: Kratkoročno - teško, ali dugoročno apsolutno - da.

Jovo Bakić: Zagrevamo se. Ovo je disciplina koja nije ni sprint, ni srednjoprugaška. To je dugoprugaška disciplina. Ovo je samo zagrevanje u januaru.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG