Dostupni linkovi

Može li Beograd dobiti Republiku Srpsku na Kosovu?


Severna Mitrovica

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kakva ovlašćenja treba ima Zajednica srpskih opština na Kosovu čije je formiranje predviđeno Briselskim sporazumom između Beograda i Prištine. Sagovornici su bili Ramuš Tahiri, politikolog iz Prištne, i Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove iz Beograda.

U polemičkom dijalogu bilo je reči o tome kako na Zajednicu gleda Priština, a kako Beograd, zašto se Priština boji da bi Zajednica mogla da bude neka vrsta Republike Srpske na Kosovu, da li Beograd očekuje da se na Kosovu formira srpski entitet koji će imati izvesnu autonomiju u odnosu na centralnu vlast, kakve bi trebalo da budu veze između Srbije i Zajednice srpskih opština.

Razgovaralo se i o tome koliko je ozbiljna pretnja vlasti u Srbiji da neće nastaviti dijalog sa Prištinom dok se ne formira Zajednica, zašto Priština poručuje da Zajednica neće biti formirana dok se ne potpiše sporazum o uzajamnom priznanju Kosova i Srbije, kao i o tome kakav je odnos Evropske unije i Sjedinjenih Američkih država prema sporu Beograda i Prištine oko Zajednice srpskih opština.

Omer Karabeg: Kako Priština vidi ulogu Zajednice srpskih opština?

Ramuš Tahiri: Priština je jasno rekla da je voljna da se taj sporazum sprovodi, ali da Zajednica srpskih opština ne treba da bude ni Južni Tirol, ni Republika Srpska, već koordinacija delovanja opština sa srpskom većinom. Na Kosovu ima 10 takvih opština i Zajednica treba da koordinira njihovo delovanje u okviru kosovske države, pod vladom Republike Kosova. Niko sa kosovske strane nije mogao potpisati ništa drugo. Da li ovakav karakter zajednice odgovara očekivanjima srpskog naroda na Kosovu i srpske države - treba videti kad se napravi statut Zajednice i kad se definišu njena ovlaštenja.

U Briselskom sporazumu postoji poglavlje kojim se uređuje odnos Zajednice prema centralnim organima i to prema mišljenju Ustavnog suda Kosova treba uskladiti sa Ustavom. Vlast u Srbiji se ne slaže s tim i poručuje da je ne interesira Ustav Kosova zato što je, kako oni tvrde, Briselski sporazum iznad Ustava.

Omer Karabeg: Šta kaže Ustav Kosova?

Ramuš Tahiri: Kosovski ustav jasno kaže da opštine ne mogu preneti svoja ovlaštenja na druge institucije, dakle ni na Zajednicu. U Ustavu piše da se nijedan dio teritorije Kosova se može priključiti drugoj državi ili dijelu druge države, što se odnosi i na opštine koje imaju poseban status poput opština sa srpskom većinom. One se ne mogu priključiti srpskoj državi. Ustavni sud je takođe protiv toga da predsednik Zajednice srpskih opština predstavlja Zajednicu pred centralnim organima Kosova.

Koordinacija ili srpski entitet

Omer Karabeg: Da li Beograd želi da dobije na Kosovu neku vrstu Republike Srpske?

Igor Novaković: Ja u to nisam ubeđen. Osnovni cilj Briselskog sporazuma bio je integracija srpske zajednice, odnosno četiri opštine na severu Kosova, u kosovski sistem. Dakle, svrha sporazuma je u stvari bila potvrda pravne nadležnosti Prištine nad celom teritorijom Kosova. Ako uporedimo nadležnosti Republike Srpske i nadležnosti Zajednice srpskih opština videćemo da postoje jasne razlike. Republika Srpska donosi zakone, ima svoju policiju i brojna druga ovlaštenja, dok su ovlaštenja Zajednice srpskih opština veoma limitirana. To su u stvari nadležnosti opština koje su prenete na Zajednicu.

Podsetio bih da postoje još dve zajednice srpskih opština, jedna u okviru Federacije Bosne i Hercegovine u kantonu 10 i druga u Hrvatskoj koja je formirana posle Erdutskog sporazuma kako bi se omogućila integracija Zapadnog Srema i Slavonije u okvir Republike Hrvatske. Mislim da je veoma pogrešno porediti Republiku Srpsku sa Zajednicom srpskih opština, ali to je postalo deo političkog diskursa na Kosovu.

O Zajednici se govori u dva Briselska sporazuma - jedan je iz 2013, a drugi iz 2015. godine. Od trenutka kada je potpisan sporazum iz 2015, prema kome su proširena ovlaštenja zajednice, na Kosovu je krenula priča da je Zajednica srpskih opština u stvari nova Republika Srpska na Kosovu formirana s ciljem da se podrije autoritet centralnih vlasti u Prištini. To je daleko od istine. Istini za volju, treba reći da vlast u Beogradu nije mnogo učinila da opovrgne takvu interpretaciju. Verovatno zato i da bi se u javnosti stvorio utisak da je Srbija dobila mnogo više od onoga što stvarno piše u sporazumu.

Omer Karabeg: Postoji li na Kosovu bojazan da bi bi Zajednica srpskih opština mogla da bude neka vrsta Republike Srpske na Kosovu?

Ramuš Tahiri: Beograd to i ne krije jer traži da Zajednica ne bude samo koordinacija nego i poseban entitet koji će predstavljati Srbe pred centralnim organima Kosova. Vrhovno telo zajednice je skupština u kojoj će biti predstavnici svih opština. Skupština treba da donosi uredbe i odluke i uređuju život unutar Zajednice. Te odluke ne idu na razmatranje niti u skupštinu, niti u vladu Kosova. Bez obzira što se to ne zove ni republika, ni pokrajina već zajednica - to je nešto što će biti izdvojeno iz kosovske strukture. To je entitet u državi.

Vučić i Dačić kažu da nikad neće priznati državu Kosovo i da će uvek braniti interes Srba na Kosovu. Vučić ne govori o Kosovu već o Albancima. On kaže - neće Albanci dobiti sve, a Srbi ništa. On traži kompromis, a za njega je kompromis da Srbija kontrolira određenu teritoriju Kosova. Uostalom, Srbija faktički kontrolira četiri opštine na severu Kosova. Iako je javno ukinula paralelne strukture, ona ih i dalje ima u tim opštinama. Naravno da Srbi treba da budu povezani sa Beogradom, ali trebaju biti lojalni i kosovskoj državi jer je kosovska država realnost.

Prvo priznanje, pa Zajednica

Omer Karabeg: Kakve bi veze Zajednica srpskih opština imala sa Beogradam?

Igor Novaković: Trebalo bi da ih ima u oblastima koje su u njenoj nadležnosti, a to su pre svega prosveta i urbano planiranje. To je vrlo limitiran opseg institucionalnih kontakata. Međutim, postavlja se pitanje neinstitucionalnih kontakata, odnosno političkog konteksta. Predsednik Zajednice je predviđen i zakonom i Ustavom Kosova. On će biti politički simbol Srba na Kosovu i njihov zastupnik. Na osnovu toga bi se mogao stvoriti utisak da je Zajednica ipak nešto više od onoga što sporazumi predviđaju.

Međutim, cilj tih sporazuma je, kao što sam rekao, integracija četiri većinske srpske opštine na severu Kosova u sistem Kosova. I to je bio kompromis. Pitanje je samo da li se sporazumi interpretiraju i primenjuju u dobroj veri.

Ramuš Tahiri: Po meni je normalno da opštine sa srpskom većinom koordiniraju svoje aktivnosti, normalno je i da sarađuju sa srpskom državom. Ali većina stvari treba ide preko centralnih organa vlasti.

Izgleda, međutim, da predstavnici srpskih opština ne žele da svoja prava ostvaruju u okviru kosovske države. Sada smo u pat poziciji. Zbog toga je premijer Kosova rekao da će se Zajednica formirati tek kad se postigne konačni sporazum između Kosova i Srbije. Što znači nakon priznanja Kosova i njegovog ulaska Ujedinjene nacije. Tada će Kosovo biti sigurno da će sačuvati celovitost svoje teritorije i biće u situaciji da obezbedi prava srpskoj zajednici.

Ramuš Tahiri: Mi ovde tumačimo sporazume, a postoji koordinaciono telo, sastavljeno isključivo od Srba, koje treba da izradi statut Zajednice. Oni nisu napravili predlog statuta, ili su ga napravili, a nisu predali kosovskim institucijama, iako treba da ga usvoje vlada i parlament. Tako da cela stvar stoji zbog statuta.
Ramuš Tahiri: Mi ovde tumačimo sporazume, a postoji koordinaciono telo, sastavljeno isključivo od Srba, koje treba da izradi statut Zajednice. Oni nisu napravili predlog statuta, ili su ga napravili, a nisu predali kosovskim institucijama, iako treba da ga usvoje vlada i parlament. Tako da cela stvar stoji zbog statuta.

Pretnja Beograda

Omer Karabeg: Beograd preti da neće nastaviti dijalog dok se ne formira Zajednica srpskih opština. Poručuje da je to uslov za nastavak dijaloga. Da li će ostvariti tu pretnju?

Igor Novaković: Ja zaista ne znam kako će stvari ići, Ali čini mi se da je stav Beograda da nema smisla da se dalje pregovara ukoliko nije sproveden Sporazum iz 2013. godine. A implementirano je gotovo sve osim onoga što je najvažnije, a to je Zajednica srpskih opština. To je jak argument Beograda.

A što se tiče argumenta kosovskih vlasti da Zajednica mora da se uskladi sa Ustavom Kosova na način kako je to presudio Ustavni sud, Beograd je nekoliko puta poručio da je tačno da u sporazumu piše da će Zajednica biti u skladu sa zakonima Kosova, ali da se mislilo na novi zakonodavni okvir koji će se prilagoditi sporazumu. Beograd je do sada vrlo uspešno isticao u prvi plan temu Zajednice srpskih opština. I meni se čini da će u nastavku pregovora u Briselu ta tema biti u fokusu.

Omer Karabeg: Međutim, premijer Hoti kaže da će se o Zajednici srpskih opština razgovarati samo nakon obostranog priznanja.

Igor Novaković: Čini mi se da će se briselski pregovori naći u ćorsokaku ukoliko se ne formira Zajednica srpskih opština. U tom slučaju moraće se krenuti u nekom drugom smeru. Okvir pregovora će najverovatnije biti modifikovan.

Omer Karabeg: Kako tumačite stav premijera Hotija da se Zajednica neće formirati dok se ne potpiše sporazum o uzajamnom priznanju? Da li Kosovo želi da sačuva taj adut za završne pregovore? Da li to znači da bi Priština pristala na Zajednicu sa jačim ovlašćenjima u zamenu za priznanje Kosova? Drukčije rečeno - priznanje Kosova za neku vrstu Republike Srpske na Kosovu.

Ramuš Tahiri: Kosovo je naterano na dijalog. To je tražila međunarodna zajednica. Kosovo nema nikakav interes da razgovara sa Srbijom o svojim unutrašnjim pitanjima. Kosovo želi da razgovara sa Srbijom na principu potpunog reciprociteta - da razgovara o odnosima u ratu i odnosima pre rata.

Sa Kosova su odnete katastarske i matične knjige. Nisu vraćene. To je odneto kao ratni plen. Odneti su i živi i mrtvi ljudi i nikada nisu vraćeni. Kosovo nema pristup masovnim grobnicama u Srbiji u kojima su Albanci.

Omer Karabeg: Da li sadašnjoj vlasti u Srbiji odgovara zamrznuti konflikt?

Igor Novaković: Meni se čini da je u većem delu pregovora obema stranama na neki način odgovarao zamrznuti konflikt jer su tako mogli da pravdaju manjak vlastite aktivnosti. Ipak, smatram da je u interesu Srbije da se konačno nađe rešenje za status Kosova i da se to pitanje skine sa dnevnog reda jer u suprotnom nema napretka u procesu evropskih integracija.

Omer Karabeg: Mislite li vi da će formiranje Zajednice srpskih opština biti uslov za nastavak dijaloga?

Igor Novaković: Nisam siguran da će se ići u tom pravcu. Ali čini mi se da će bez pune implementacije sporazuma iz 2013. sadašnji format i ciljevi pregovora u Briselu možda morati da budu modifikovani. U tom slučaju trebalo bi da očekujemo novi format dijaloga.

Igor Novaković: Mislim da vlast u Beogradu u principu traži rešenje, ali takvo koje bi se biračima moglo da predstavi kao zadovoljavajući kompromis.
Igor Novaković: Mislim da vlast u Beogradu u principu traži rešenje, ali takvo koje bi se biračima moglo da predstavi kao zadovoljavajući kompromis.

Zaštitnik srpskih interesa

Ramuš Tahiri: Na Kosovu jasno kažu, a to kaža i Evropska unija, da je cilj dijaloga potpuna normalizacija odnosa između Kosova i Srbije. Vučić, međutim, govori o normalizaciji odnosa između Albanaca i Srba kao naroda i o famoznom razgraničenju. Ja mislim da srpska politika po ovom pitanju nije građanska i demokratska. U Srbiji se govori da srpski nacionalizam nije kriv za raspad Jugoslavije i da su njenim raspadom jedino Srbi bili na gubitku jer nisu formirali vlastitu etničku državu.

Srbija bi htela da se na Kosovu napravi presedan, da uzme sever Kosova, pa da onda taj presedan važi za celu bivšu Jugoslaviju, da se može vršiti prekrajanje granica. Ako se Srbija postavi kao zaštitnik i staratelj Srba i srpske crkve na Kosovu i svega što ima pridev srpski, onda se ne može doći do rešenja. Postavlja se pitanje zašto Srbima sada treba zajednica na Kosovu kad je nikada nisu imali - ni za vreme Miloševića, ni za vreme Kraljevine.

Srpski entitet nikada nije postojao na Kosovu. Otkud sada ta želja? Da li Zajednica treba da bude partner srpskoj državi naspram državnih struktura Kosova? Ako se Zajednica osniva radi koordinacije opština sa srpskom većinom, onda je to sasvim normalno i niko od toga ne zazire. Međutim, ako se oduzimaju ovlašćenja opštinama da bi samo Zajednica razgovarala sa centralnim organima, onda to nije rešenje i za to Beograd ne može naći sugovornika na kosovskoj strani.

Omer Karabeg: Gospodine Novakoviću, zašto je Srbiji potrebna Zajednica srpskih opština na Kosovu?

Igor Novaković: U vreme potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. srpskim pregovaračima je bilo potrebno nešto što će moći da prikažu kao dobitak, odnosno da pokažu da Briselski sporazum ne predstavlja “izdaju nacionalnih interesa“ kako su govorili njegovi kritičari. Jer tim sporazumom je praktično priznat pravni subjektivitet Prištine na celoj teritoriji Kosova.

Zajednica srpskih opština je bila džoker koji je vlastima bio potreban da bi biračima u Srbiji Briselski sporazum predstavili kao dobitak. Zbog toga Beograd neće odustati od Zajednice. Međutim, ponovo kažem, kada se pogledaju stvarne nadležnosti Zajednice, one su prilično ograničene i to nije neka velika “autonomija” za Srbe na Kosovu.

Pat pozicija

Omer Karabeg: Kakav je stav Evropske unije, da li Brisel želi da Zajednica srpskih opština ima jaka ovlašćenja?

Ramuš Tahiri: Brisel i Vašington žele sporazum na dobrovoljnoj osnovi. Inače, Evropska unija nikada nije rekla da bi Zajednica trebalo da ima neku vrstu autonomije. Ja mislim da bi ovlašćenja Zajednice trebalao da budu takva da se mogu sprovoditi i da doprinose suživotu na Kosovu. Na kraju krajeva, sve je stalo zbog statuta. Treba da vidimo šta piše u nacrtu statuta, pa da o tome počne razgovor dve strane.

Međutim, koordinacioni odbor ne priznaje kosovsku državu, niti priznaju kosovsku vladu, pa neće da joj preda taj dokument nego želi da ga preda Briselu. A bez tog dokumenta ne može se nastaviti dijalog. Uostalom, taj statut treba da usvoji Skupština Kosova.

Igor Novaković: Ja mislim da Brisel želi da bude implementira ono što je dogovoreno. Pomenuli smo izjavu premijera Hotija da se Zajednica neće formirati dok se ne potpiše sporazum o uzajamnom priznanju. Kad razgovaramo o tome, treba imati u vidu da su izjave sadašnje vladajuće garniture u Prištini vezane za njen nesiguran status. Hotijeva vladajuća većina bila je veoma nestabilna. Nakon nedavne odluke Ustavnog suda ta vlada je pala i imaćemo nove izbore na Kosovu. Pretpostavlja se da će novi premijer ponovo biti Aljbin Kurti.

Podsetio bih da je Kurtijeva vlada za vreme svog kratkog mandata usvojila dokument u kome je stajalo da će vlada osnovati Zajednicu opština sa srpskom većinom, To je jako interesantno zato što je Kurti, dok je bio u opoziciji, bio protiv Zajednice. Mislim da je to jasna indikacija da se od kosovskih vlasti očekuje da formiraju Zajednicu. Tako da mislim da će nova vlada, koja će preuzeti vlast nakon izbora, krenuti u implementaciju Briselskog sporazuma.

Omer Karabeg: Vi mislite da će sledeća kosovska vlada hteti da formira Zajednicu srpskih opština?

Igor Novaković: Da, ukoliko se nastave pregovori, mislim da bi Zajednica srpskih opština trebalo da bude formirana. To je barem moj stav.

Ramuš Tahiri: Ne mislim da će evenutalna Kurtijeva vlada biti za formiranje zajednice, ali uzmimo da se to dogodi. Ako kosovska vlada formira Zajednicu srpskih opština prema uputama Ustavnog suda, ne vjerujem da će to prihvatiti ni Srbija, ni predstavnici opština sa srpskom većiniom. Opet ćemo biti u pat poziciji.

Inače, Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog između Kosova i Srbije, izjavio je za vreme nedavne posete Kosovu da će Zajednica srpskih opština biti formirana nakon konačnog sporazuma. On se, znači, slaže sa premijerom Hotijem.

XS
SM
MD
LG