Dostupni linkovi

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kakve su šanse Aleksandra Vučića da pobedi u prvom krugu predsedničkih izbora u Srbiji koji će biti održani na proleće. Sagovornici su bili sociolog Srećko Mihajlović i politikolog Dušan Spasojević. Bilo je reči o tome zašto je Vučiću toliko važno da bude izabran u prvom krugu, koliko je sukob između Vučića i Nikolića zbunio njihove birače i da li će to uticati na ishod izbora, da li se Vučić kandidovao za predsednika da bi potvrdio da je apsolutni gospodar Srbije, zašto većina partija građanske opozicije neće da podrži Sašu Jankovića i koliko to ide na ruku Vučićevoj nameri da pobedi u prvom krugu, može li Šešelj ući u drugi krug, kao i o tome kako je moguće da Srbija nije umorna od Vučića koji je već četiri godine non stop na svim televizijskim ekranima.

Omer Karabeg: Zašto je Vučiću toliko važno da pobedi u prvom krugu predsedničkih izbora? Njegovi saradnici tvrde da je to od presudne važnosti za budućnost Srbije. Srbija će maltene propasti ako on ne bude izabran u prvom krugu.

Srećko Mihajlović: Nema bitne razlike u tome da li će neko pobediti u prvom ili drugom krugu osim potrebe za apsolutnom vlašću.
Srećko Mihajlović: Nema bitne razlike u tome da li će neko pobediti u prvom ili drugom krugu osim potrebe za apsolutnom vlašću.


Srećko Mihajlović: To je prilično nejasno. Mnogo toga na političkoj sceni Srbije ne može se objasniti racionalnim razlozima. Ovo je jedna od tih stvari, jer u osnovi nema bitne razlike u tome da li će neko pobediti u prvom ili drugom krugu osim potrebe za apsolutnom vlašću. Jer drugi krug na neki način svedoči o podeljenosti javnog mnjenja, a to se onda može protumačiti da postoje i neki koji sumnjaju u mesiju koji nam se stalno i svakodnevno javlja.

Dušan Spasojević: U pitanju je želja da se nastavi niz naprednjačkih uspeha na izborima. Naprednjaci su se na prethodnim izborima približili brojci od 50 procenata podrške i oni bi verovatno na simboličkom nivou želeli da tu cifru pređu i da pokažu da imaju zaista široku podršku. Ako bih hteo da budem malo zloban, mogao bih da kažem da su se i radikali svojevremeno nadali da će osvojiti pedeset posto plus jedan glas, pa bih mogao da kažem da to isto sada pokušavaju i njihovi naslednici.

Omer Karabeg: Da li je je sukob između Vučića i Nikolića oko kandidature, koji se završio apsolutnom pobedom Vučića i Nikolićevim povlačenjem iz predsedničke trke, oštetio Srpsku naprednu stanku? Da li je zbunio njihove glasače?

Srećko Mihajlović: Moj je utisak da nije i da su glasači ostali neuzdrmani. Pitanje je čak i da li su poverovali u taj sukob ili su to videli kao jednu od uobičajnih igara uoči izbora. Za ovu vlast je bitno da se celokupna naprednjačka javnost drži na povodcu stalnim iznošenjem novih problema i novih teškoća - bilo da su izmišljene, kao što je pitanje prvog i drugog kruga, bilo da su realne, kao što je mogućnost nekih regionalnih sukoba. Poenta je u tome da se naprednjačko članstvo i penzioneri motivišu da izađu na izbore koji se shvataju kao sudnji dan u smislu - svi su protiv nas i ako se mi ne udružimo, onda odosmo k vragu.

Pravi ili lažni sukob

Dušan Spasojević: Ne možemo znati da li je sukob Nikolića i Vučića bio pravi ili lažan.
Dušan Spasojević: Ne možemo znati da li je sukob Nikolića i Vučića bio pravi ili lažan.


Dušan Spasojević: Mislim da je sukob trajao previše kratko i da nije bio dovoljno intenzivan da bi mogao ozbiljnije da utiče na raspoloženje naprednjačkog biračkog tela. Imajući u vidu dominaciju Srpske napredne stranke u medijima mislim da će ta stvar do kraja biti, tako da kažem, ispeglana. Ono što može biti efekat tog sukoba - a mi ne možemo znati da li je on pravi ili lažni - jeste disciplinovanje partijskih rukovodilaca, uključujući i one koji su na najvišim funkcijama, što će sigurno doprineti zbijanju redova Srpske napredne stranke uoči izbora. Opozicija bi se, s druge strane, mogla ponadati da je taj sukob pokazao da i unutar vladajuće partije ima podela koje će vremenom izaći na površinu. Ali sve je trajalo previše kratko i bilo je kontrolisano, pa nije dovelo do nekih posebnih posledica za Srpsku naprednu stranku.

Omer Karabeg: Gospodine Spasojeviću, vi ste rekli da se ne zna da li je to bio pravi ili lažni sukob. Ako je bio lažni, onda je to bila unapred dogovorena predstava za narod u kojoj Nikolić nije najbolje prošao, ali verovatno je morao da u njoj učestvuje. Ima li elemenata i za takav zaključak?

Dušan Spasojević: Ja ne volim da govorim o stvarima koje ćemo teško saznati, ali čini mi se da sukob nije bio lažan zato što je artiljerija koja je izvedena protiv Nikolića bila prilično ozbiljna, iako kratkotrajna. Mislim da je reč o sukobu koji tinja i koji je sada izašao na površinu, ali teško je tumačiti stvari na političkoj sceni Srbije u kojoj nemate jasno artikulisane ideje i gde često nije jasno oko čega se vode sukobi.

Srećko Mihajlović: Ne verujem da je to bila dogovorena predstava, iako su možda neki detalji i procedura po kojoj se odvijao sukob bili dogovoreni. I u Srpskoj naprednoj stanci, kao i u svim strankama u Srbiji, imamo večiti sukob prvog čoveka sa ljudima koji ga okružuju. Naše partije su jednobožačke. Partija nema dva lidera, mora postojati samo jedan koga svi slušaju. Tako je to bilo u Srpskoj radikalnoj stranici, tako je bilo u Demokratskoj stranci, a evo sada to vidimo i u Srpskoj naprednoj stranci. Onaj ko je na čelu stranke, koja je tako dominantna kao što je Srpska napredna stranka, ima svu vlast i ne dozvoljava da mu bilo ko priđe sa konkurentskim aspiracijama.

Omer Karabeg: Čini mi se da je Vučić i priredio ceo ovaj spektakl da bi još jednom potvrdio da je on apsolutni vladar Srbije. To se vidi po jednoglasnoj podršci njegovoj kandidaturi na Glavnom odboru Srpske napredne stranke - podrška mora biti stoprocentna kada je neko apsolutni vladar - po podaničkim izjavama njegovih ministara, a i po tome kako su celu stvar tretirali režimski tabloidi.

Dušan Spasojević: Vučić koristi svaku priliku da potvrdi svoju poziciju. To što gotovo stalno imamo izbore ili najavu izbora govori o njegovoj potrebi da svakodnevno bude u kampanji i konstantno potvrđuje svoju nespornu poziciju. Stoprocentna podrška njegovoj kandidaturi na Glavnom odboru Srpske napredne stranke statistički je gotovo neverovatna. I na Glavnom odboru Socijalističke partije Srbije samo jedan glas je bio protiv Vučićeve kandidature i ne bi me čudilo da je čak i to izazvalo određenu nervozu. Naprosto, reč je o želji za nesputanom vlašću. Pogledajte onu čuvenu reklamu sa pilotom u kojoj Vučić zapravo poručuje da za njega nije prihvatljiv polupredsednički sistem kakav postoji u Srbiji. Naime, po ustavu vlast je u Srbiji u određenoj meri podeljena između jakog premijera i slabog predsednika. To Vučiću ne odgovara. On bi, zapravo, želeo da bude nesputani vladar bilo da je na funkciji premijera ili predsednika. I to može da bude vrlo ozbiljan izazov za Srbiju ako dođe do promene ustava. Tada bismo mogli očekivati da možda neke od njegovih želja dobiju ustavnu formu.

Dvanaestogodišnji ciklusi vlasti

Omer Karabeg: A da li iza Vučićeve kandidature za predsednika stoji njegova želja da svoju vlast produži za još pet godina?

Srećko Mihajlović: Ja imam teoriju o dvanaestogodišnjem ciklusu trajanja vlasti u Srbiji. Milošević je bio na vlastio od 1988. do 2000. godine. Demokratska opozicija Srbije (DOS), u punom ili u umanjenom sastavu, od 2000. do 2012, pa očekujem da će i Vučić sa svojim satrapima biti na vlasti od 2012. do 2024. godine. Na osnovu organizovanja sve češćih izbora vidimo da on nastoji da zenitnu tačku svoje vladavine, nakon koje obično sledi pad, pomeri što dalje. Očekujem da će nakon petogodišnjeg mandata, koji će dobiti na ovim predsedničkim izborima, Vučić dostići svoj zenit i da će posle toga početi njegov pad. Izgleda da je narodu u Srbiji potrebno dvanaest godina da bi razaznao ko je ko i šta je šta.

Srećko Mihajlović: Imam teoriju o dvanaestogodišnjem ciklusu trajanja vlasti. Milošević je vladao od 1988. do 2000.
Srećko Mihajlović: Imam teoriju o dvanaestogodišnjem ciklusu trajanja vlasti. Milošević je vladao od 1988. do 2000.

Dušan Spasojević: Vučić će verovatno na ovim izborima dobiti dodatnih pet godina, ali otvara se pitanje kako će izgledati taj period njegove vladavine. Moram priznati da je za mene bilo iznenađenje što je Vučić odlučio da se kandiduje za predsednika, pre svega zato što će deo vlasti, makar samo formalno, morati da preda u ruke neke druge osobe. Naravno, mi smo već videli taj aranžman kada je Tadić bio predsednik države, a Mirko Cvetković premijer. Tada smo imali jakog predsednika i slabog premijera i to ćemo verovatno imati i u narednih pet godina.Međutim, Vučiću će predstavljati problem to što će pored njega i onaj koga on odredi za premijera morati da bude u većoj meri prisutan u javnosti. Ne treba zaboraviti još nešto. Izbor za predsednika omogućuje Vučiću da uradi ono što je uradio Milo Đukanović - da se vrati na mesto premijera, ukoliko proceni da stvari ne idu onako kako bi on želeo.

Omer Karabeg: Pomenuli ste prelaženje sa funkcije premijera na funkciju predsednika i obratno - da bi se produžila vlast. Ima jedan mnogo veći igrač od Mila Đukanovića koji to koristi, a to je predsednik Putin.

Dušan Spasojević: Tako je. Bilo je mišljenja da će Vučić i Nikolić uraditi operaciju Putin-Medvedev, ali čini mi se da je odnos između Putina i Medvedeva drugačiji od odnosa Vučić-Nikolić. Kod nas bi bilo veliko iznenađenje ako bi se Nikolić našao na nekoj ozbiljnijoj funkciji u izvršnoj vlasti.

Da li opozicija radi za Vučića?

Omer Karabeg: Izgleda da građanska opozicija, sa izuzetkom Demokratske stranke, sve čini da olakša posao Vučiću da pobedi u prvom krugu. Lideri Liberalno demokratske partije, Socijademokratske stranke i pokreta Dosta je bilo - Čeda Jovanović, Boris Tadić i Saša Radulović kažu da će oni da podrže samo jednog kandidata, pa pozivaju Jankovića i Jeremića da se dogovore ko će da odustane. Kao da je to moguće jer se oni obraćaju različitim biračima. Nenad Čanak, predsednik Lige socijademokrata Vojvodine, opet najavljuje svoju kandidaturu. Da li su oni svesni da time rade za Vučića?

Srećko Mihajlović: Ja sam razumeo da je taj zahtev upućen Jeremiću i Saši Jankoviću da oni odustanu, a da jedini kandidat ovih stranaka bude Aleksandar Vučić, jer u suštini reč je o tome. Time se samo pokazuje pravo lice ovih stranaka koje glume opoziciju, a nemaju ni minimum volje da sednu za sto i da se dogovore o važnim stvarima. Oni uvek nađu neki razlog da sabotiraju jedinstvo opozicije. Uostalom, ovakva opozicija kakvu mi danas imamo ne može ni biti jedinstvena ne samo zbog ličnih ambicija - koje su veoma velike i naravno nerealne - već i zbog ideoloških orijentacija. Tu postoje barem tri znatno različite orijentacije - tako da se njihovo nerazumno ponašanje može tumačiti i ideološkim razlozima.

Dušan Spasojević: Očekivao sam da se stranke opozicije brže opredele koga će podržati i da pozovu svoje birače da glasaju za jednog od kandidata.
Dušan Spasojević: Očekivao sam da se stranke opozicije brže opredele koga će podržati i da pozovu svoje birače da glasaju za jednog od kandidata.


Dušan Spasojević: Očekivao sam da se stranke opozicije brže opredele koga će podržati i da pozovu svoje birače da glasaju za jednog od kandidata. Saša Janković je uslovno rečeno novi akter u partijskom smislu i to mu otežava da dobije podršku političkih stranaka. To što je dobio podršku Demokratske stanke na neki način ga je obeležilo pa sada druge partije, koje se sa demokratama bore za titulu predvodnika opozicije, imaju problem da Jankovića podrže u punoj meri. Mislim da se stvari odvijaju onako kako Vučiću odgovara, što naravno ne znači da opozicioni lideri rade za Vučića, već da naprosto u ovoj situaciji nisu u stanju da postignu neki sporazum.

Omer Karabeg: Ali stalno se govori da samo novi, nekompromitovani ljudi mogu da se suprodstave Vučiću. Međutim, kada se takav čovek pojavi - a pokazalo da je to Saša Janković - onda ga dobar deo građanske opozicije blokira.

Dušan Spasojević: Naravno, dobro je da se u politici pojavljuju novi ljudi, ali kada se oni pojave, onda se pred njih postavljaju zahtevi koji se ne postavljaju za aktuelne političare. Govori se da su oni neiskusni, da su neprepoznatljivi biračima, da ne umeju da drže vatrene govore. Uvek se izazivačima postavljaju viši kriterijumi od onih koji važe za postojeće lidere.

Srećko Mihajlović: Mi u Srbiji imamo veoma razvijen antipartizam koji je vidljiv ne samo u velikoj izbornoj apstinenciji koja je između 40 i 50 odsto već i u negativnom odnosu prema političkim strankama. Jednostavno, građani su siti ovakvih partija i ovakvih partijskih lidera. U tom kontekstu primamljiva je priča o novom lideru, ali pitanje je da li uopšte takav postoji. Za jedne je to Saša Janković, a za druge su Vuk Jeremić, Boško Obradović ili sindikalni lider Željko Veselinović, kojeg mediji prećutkuju, iako je najavio svoju predsedničku kandidaturu. Ja mislim da je fama o novim ljudima samo izgovor za našu apatiju, pasivizam, neaktivnost i političko ćutanje. Ako pogledamo našu medijsku javnost, vidimo da je ona prepuštena manjoj grupi takozvanih analitičara koji uglavnom duvaju u istu tikvu i koji nastoje da javno mnjenje orijentišu ka onom čoveku koji ih na ovaj ili onaj način drži u šaci. U tom kontekstu priča o novim ljudima je samo sastavni deo haosa, rasapa vrednosti, dezorijentacije i sveopšteg gubljenja oslonca. Ne postoji realna baza na kojoj bi koncept tog novog lidera mogao da se izgradi.

Treći krug pakla

Omer Karabeg: Kad je reč o desnoj, nacionalističkoj opoziciji, Šešelj tvrdi da će ući u drugi krug zajedno za Vučićem. I on je u to veoma uveren. Postoji li šansa da se to desi ili je to samo Šešeljevo prazno hvalisanje?

Dušan Spasojević: Rejting Srpske radikalne stranke na prošlim parlamentarnim izborima bio je jednocifren. Šešelj može u određenoj meri da ide preko tog rejtinga, ali ne previše. Bez obzira koliko Šešelj bio prisutan u medijima, njegove biračko telo je ograničeno zbog jakih naprednjaka, tako da mislim da postoje veći favoriti za drugi krug od Šešelja. Međutim, ako pokret Dosta je bilo izađe sa svojim kandidatom, onda bismo imali tri kandidata takozvane građanske opozicije, što bi Šešelju moglo da da neku šansu. Ali ako se stvari unutar opozicionog polja malo konsoliduju, mislim da Šešelj neće biti u drugom krugu.

Srećko Mihajlović: Ulaskom Šešelja u drugi krug Srbija bi ušla u treći krug pakla. Inače, prema istraživanjima javnog mnjenja o rejtingu predsedničkih kandidata, Šeselj je na četvrtom ili petom mestu i teško je očekivati da postigne bilo šta više.

Omer Karabeg: Kako je moguće da se Srbija nije umorila od Vučića i njegovih neispunjenih obećanja? Kad god upalite televizor, uvek vidite Vučića na skoro svakoj televizijskoj stanici - itako već četiri godine.

Dušan Spasojević: Vučić i dalje uspeva da drži tenziju. Nije bitno da li on ostvaruje svoja obećanja ili ne - važno je šta misle Vučićevi birači o tim obećanjima. Činjenica je da Srpska napredna stanka uspeva da pokrene jedan proces, jedan pokret, jedan društveni entuzijazam, da tako kažem. Sve dok Vučić bude imao različite neprijatelje kojima će moći da plaši građane Srbije, on će uspevati da produži svoj vek trajanja. Ne treba zaboraviti da je Vučić uhapsio Miškovića i da je hapšenje tajkuna i kontroverznih političara, koji su na neki način povezani sa Demokratskom strankom, tema koju on uvek može da vrati na dnevni red. Druga njegova tema su regionalni odnosi i tenzije između Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova. Naprednjaci se tu jako dobro snalaze kao naslednici Srpske radikalne stranke - naravno u umivenijem obliku. Vidimo da se ponovno otvaraju bolna pitanja identiteta koja vraćaju emocije na vrh političke agende. U takvoj atmosferi lako je da tvrdite da je Srbija u opasnosti, da je vlada u opasnosti i da su i reforme u opasnosti.

Može li Vučić kao Milošević?

Srećko Mihajlović: Treba imati na umu da smo već 50 godina, otkako postoji televizija u ovoj zemlji, svedoci fenomena koji valjda nije samo naš, a to je da uoči svakog televizijskog dnevnika znamo šta će biti prva vest. Tito je godinama bio na prvom mestu u svim televizijskim vestima u ovoj zemlji, potom je Miloševiće bio čovek broj jedan, pa su ga smenili Koštunica i Tadić, a danas televizijske vesti počinju s Aleksandrom Vučićem. Ljudi u mom selu su slušali televizijski dnevnik najšeće da bi čuli vremensku prognozu, a 2000. godine su prestali da veruju televiziji, čak i kada je reč o vremenskoj prognozi. Onog trenutka kada glavni televizijski medij izgubi svako poverenje, kada ljudi počnu da sumnjaju u sve što se tamo kaže - bez obzira da li je istina ili nije - onda onaj koji dominira dnevnikom počinje da gubi poverenje građana i može da računa na svoj sunovrat na prvim narednim izborima.

Omer Karabeg: Ali Vučiću se očigledno to još nije desilo.

Srećko Mihajlov: Naravno, treba još vremena da ljudi to shvate.

Omer Karabeg: I na kraju, vratimo se pitanju s početka ovog razgovora - da li će Vučić biti izabran u prvom krugu. Ako se to desi, on bi se pridružio Miloševiću - jedinom srpskom predsedniku koji je u poslednje tri decenije pobedio u prvom krugu.

Dušan Spasojević: Teško je to proceniti, jer je reč o nekoliko procenata koji Vučića mogu da prebace preko 50 posto ili da ga ostave ispod te granice. Mislim da ljudima koji pokušavaju da racioalno razmišljaju o politici Srbije ne bi trebalo da bude važno da li će on pobediti u prvom ili drugom krugu.

Srećko Mihajlović: Velika je verovatnoća da će Vučić pobediti u prvom krugu. To pre svega zavisi od ponašanja Dačićevih simpatizera. Ako oni poslušaju svoje rukovodstvo koje je dalo podršku Vučiću, onda on dobija izbore u prvom krugu. Bez Dačićevih pristalica - to bi teško moglo da se ostvari. Dakle, Vučićeva pobeda u prvom krugu u znatnoj meri zavisi od toga kako će se ponašati pristalice Socijalističke partije Srbije.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG