Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Crna Gora je ušla u prve kontraktuelne odnose sa Evropskom unijom, a predstavnici briselskih institucija su pozdravili napredak Crne Gore koji je omogućio potpisivanje ovog sporazuma. Prvi koji je govorio bio je Luis Amado, portugalski ministar inostranih poslova čija zemlja predsjedava Evropskom unijom, koji je pozdravio uspjeh Crne Gore i naglasio da je ovaj sporazum najbolji okvir za dalji put zemlje prema punim integracijama u Evropskoj uniji. Takođe, ceremoniji je prisustvovao i evropski komesar Oli Ren koj je rekao da bi ovo trebalo da služi kao inspiracija i za ostale zemlje zapadnog Balkana. Oli Ren:
„Sada je od suštinske važnosti fokusirati se i na implementaciju ovog sporazuma. Da se sprovode reforme i da se poštuju obaveze ovog sporazuma. Sljedeći koraci su od suštinske važnosti za Vladu za parlament i za narod Crne Gore. Treba postići konsenzus o reformi Ustava, što će uspostaviti put ka daljoj implementaciji ugovora vezanih za Evropsku uniju“.
Inače, Crna Gora spada u grupu takozvanih malo problematičnijih zapadnobalkanskih država koja je ipak prva potpisala sporazum. Za njom je i dalje Srbija koja ima problem sa saradnjom sa Hagom i Bosna i Hercegovina koja ima problem sa policijskim reformama koje onemogućavaju potpisivanje ovog sporazuma. Pre Crne Gore su ovaj sporazum potpisale Makedonija 2001. godine, potom i Hrvatska 2002. godine. Obično je u praksi da u aktu potpisivanja sporazuma učestvuju ministri inostranih poslova, mada je u crnogorskom slučaju u Luksemburgu bio premijer Crne Gore Željko Šturanović:
„Današnji potpis 27 država članica Evropske unije i Evropske komisije na sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Crnom Gorom je jasan dokaz da su naše evropske aspiracije utemeljene. Takođe i potvrda da je Crna Gora, ne samo geografski, istorijski i civilizacijski dio Evrope, već da dijelimo i poštujemo zajedničke evropske tekovine i vrijednosti na kojima počiva Evropska unija i da smo opredjeljeni da ih dinamično usvajamo i implementiramo. Takođe i da je evropska perspektiva, usudio bih se reći, realnost na dohvat ruke“.
Očekuje se da u toku dana ministri inostranih poslova usvoje i posebnu deklaraciju kojom će upozoriti Crnu Goru o korišćenju eura u zemlji. Naime, nikad nije rečeno da će se od Crne Gore zatražiti da ne koristi i da se odrekne eura, ali će se svakako reći da će se o ovom problemu Crna Gora i Evropska unija baviti u normalnom terminu, najdalje u početku pregovora o pristupanju Crne Gore u Evropskoj uniji. Naime, ovaj problem se pojavio u vremenu kada je Crna Gora počela proces integracija, mada politika Evropske unije tvrdi da jedino zemlje članice, čak i one koje ispunjavaju sve uslove, mogu koristiti euro. Zbog problema Crne Gore imaju problem najveće baltičke zemlje koje su od 2004. članice Evropske unije, a nijesu stekle nijedne uslove da koriste euro. Svakako će Crna Gora ovim pitanjem da se bavi nakon par godina, jer je prvo čeka puna implementacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na čemu će biti fokus Brisela i pažljivo će pratiti ovaj proces, potom slijedi ratifikacija ovog sporazuma i proces pristupanja Evropskoj uniji, ali nakon aplikacije Crne Gore za status kandidata, što je danas najavio i premijer Šturanović.
Snažnije evropsko prisustvo
Pored ocjene da današnje potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja krupan korak za Crnu Goru dio opozicije i stručne javnosti ipak ukazuje da ne postoji politička volja za realizaciju zadataka koja nameće proces evrointegracija i ukazuju na potrebu jaček nadzora od strane evropskih institucija.
„Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji je značajan korak za Crnu Goru“, rekao je za naš program poslanik Srpske liste Zoran Žižić, koji je napomenuo da nema mjesta slavodobitnosti.
„Crnoj Gori je neophodna jača kontrola od strane evropskih instuticija“, zaključio je Žižić:
„Ne bih rekao da to sada treba prezentirati i doživjeti slavodobitno, ali mislim da je to dobar korak za Crnu Goru. Još bolji korak za Crnu Goru bi bio da se obezbijedi evropska kontrola crnogorskih instuticija. Ja se iskreno nadam da će tako biti, jer takav potpis bez te kontrole počeo bi da liči na mrtvo slovo na papiru“.
U Socijalističkoj narodnoj partiji smatraju da se pozicija države ima razloga za slavodobitnost, ali da s aspekta faktičkog stanja predstoji dug period do postizanja kriterijuma koje su postavili evropski ministri. „Samo potpisivanje sporazuma za Crnu Goru bi trebalo da znači mogući ulazak u članstvo Evropske unije“, kaže potpredsjednik SNP-a Vasilije Lalošević. koji naglašava i da ovo istovremeno znači i rigorozniju kontrolu u sprovođenju reformi:
„Crna Gora je netransparentno pristupala evropskim integracijama i to svi zvanični relevantni izvještaji pokazuju, gdje se ponavljaju loši rezultati u pravosuđu u borbi protiv korupcije i jačanju administrativnih kapaciteta i organizovanog kriminala. Činjenica je da mi u Crnoj Gori objektivno imamo mnogo mladih pametnih ljudi i ne treba praviti takozvane partijske podjele već sve mlade ljude uključiti u taj proces. Očigledno je da, na žalost, ne postoji politička volja kod onih koji sada vode proces evropskih integracija da iskoriste znanje i stručnost svih mladih ljudi bez obzira iz bilo koje partije dolazili“.
„U crnogorskoj vlasti ne postoji dovoljno političke volje za sprovođenje obaveza koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji“, smatra profesor podgoričkog Ekonomskog fakulteta Mirjana Kuljak, koja se ne slaže sa ocjenom da u Crnoj Gori postoji problem manjka administrativnih kapaciteta:
„Potpisivanje Sporazuma za pridruživanje Evropskoj uniji je još jedna dokaz da se u Crnoj Gori radi o ne nedostatku kapaciteta. Kapaciteti postoje, nedostaje političke volje kada su u pitanju i evropske integracije i kada je u pitanju ukupan proces demokratizacije u Crnoj Gori. Ova vlast radi samo kada je pritjerana uz zid, tako da i ovo potpisivanje ja shvatam kao nešto, što nije moglo da se ne uradi, ali pitanje političke volje pokazaće koliko će se to sprovoditi. Ja sam uvjerena da politička volja za to ne postoji, jer u Vladi imate dvije struje, jedna koja je zvanična i javna koju predvodi potpredsjednik Vlade gospođa Gordana Đurović i druge neformalne grupe koje su od jačeg uticaja, koje predvode drugi ljudi oko bivšeg premijera Mila Đukanovića“.
Ustavni dogovor je bio prethodnica sporazuma sa EU
Predstavnici opozicionih stranaka koji su postigli sporazum sa vladajućom koalicijom o donošenju novog Ustava čestitali su javnosti potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i konstatovali da to ne bi bilo moguće da nije došlo do dogovora o Ustavu.
Čestitajući građanima potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom lideri Pokreta za promjene, Albanske alternative i Bošnjačke stranke Nebojša Medojević, Vasilj Siništaj i Amer Halilović su ocijenili da od sada pročinje pravi proces evropeizacije Crne Gore i konkretna borba protiv društvenih devijacija. Medojević je ocijenio da je dogovor o Ustavu ispravan politički potez koji Crnu Goru vodi u budućnost:
„Danas smo veoma ponosni i srećni da konstatujemo da je od danas Crna Gora nepovratno krenula ka usvajanju evropskih standarda i ako smo svi ti u opoziciji koji želimo da se Crna Gora izbori protiv organizovanog kriminala i mafije, da se izbori za efikasnije instuticije, da uredi život u Crnoj Gori po evropskim stadardima to je nemoguće bez podrške Evropske unije, bez pomoći međunarodne zajednice i danas najbolje se vidi ko je u Crnoj Gori odgovorna politička elita, a ko su lokalne stranke, lokalnog značaja koji vode računa o stavovima njihovih birača“.
Amer Halilović je rekao da nakon usvajanja Ustava Crnoj Gori predstoje dva puta:
„Jedan je put implementacija, tu ćemo koristiti sve što bude evropski princip i standard i ona se kroz implementaciju zakona može i poboljšavati ako ima nekih slabijih odrednica i nezadovoljstva u Ustavu ili pak ako ne bude dobre volje da ostane samo mrtvo slovo na papiru“.
Vasilj Siništaj je saopštio da očekuje punu implementaciju dogovora koji je postignut prilikom pregovora o novom Ustavu:
„Očekujemo da ono što ćemo dogovoriti to nijesmo još potpisali ispoštujemo do kraja, a to će biti opština Malesija sa mjesnim centrom Tuzi“.
Na novinarsko pitanje da li je očekivao ovoliki intenzitet napada opozicionih kolega na Pokraz za promjene, Medojević je rekao:
„Očekivali smo intenzitet napada, nijesmo očekivali metode koje su po svemu metode koje tajna politička policija koristi u svim totalitarnim društvima da diskredituje svoje najjače političke oponente“.
Na pitanje koje političke snage smatra antievropskim u Crnoj Gori Medojević je kazao:
„Ključne su tri grupacije, ekstremni nacionalisti sa crnogorske i sa srpske strane i kartel organizovanog kriminala povezani sa netransformisanim službama tajne policije, javne policije, pravosuđa, carine. To je ustvari suština opstanak statusa quo u Crnoj Gori“.
Medojević je izrazio nadu da će vladajuća koalicija uspjeti u narednih nekoliko dana da postigne dogovor sa Socijalističkom narodnom partijom kako bi i ona podržala usvajanje Ustava:
„Što se nas tiče svi amandmani SNP-a su prihvatljivi za Pokrez za promjene i mi ćemo za njih glasati u parlamentu, ako uspiju da obezbijede dvotrećinsku većinu, eto još jedne stranke u proevropskom i demokratskom bloku“.
