Indijski premijer Narendra Modi boravi u državnoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama dok dve zemlje žele da ojačaju međusobne veze.
Uprkos kritikama zbog nazadovanja demokratije u Indiji, Bela kuća je organizovala posetu na najvišem nivou priznajući značaj lidera najmnogoljudnije zemlje na svetu koju takođe smatra važnim partnerom za obuzdavanje ambicija Kine u indopacifičkom regionu, pišu svetski mediji.
Unutrašnji mir pre globalnih tenzija
Modi je došao u SAD u utorak, 20. juna, u posetu tokom koje će se puno razgovarati o globalnim tenzijama. Javne nastupe je, međutim, kako navodi Asošiejtid pres (Associated Press) počeo u sredu jogom na travnjaku ispred sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku, na međunarodni dan te drevne veštine traganja za unutrašnjim mirom.
U Vašingtonu, Modija u četvrtak čeka obraćanje Kongresu i državna večera kod predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) u Beloj kući. Takođe će ručati s potpredsednicom Kamalom Haris (Harris), čija je majka rođena u Indiji.
Državna poseta Vašingtonu lidera najmnogoljudnije zemlje organizovana je u vreme kada su obe zemlje zainteresovane za jačanje veza, uprkos uprkos tome što zagovornici ljudskih prava pozivaju Bajdena da izvrši pritisak na Modija po pitanjima ljudskih prava.
Po dolasku u SAD, Modi se sastao s nizom istaknutih američkih naučnih i poslovnih lidera, uključujući direktora Tesle Ilona Maska (Elona Musk) koji je rekao da je uzbuđen zbog budućnosti Indije i mogućnosti koje ona predstavlja, dodajući da je uveren da će Tesla biti u Indiji što je pre moguće.
Geopolitika ili vrednosti
U danima i nedeljama uoči Modijeve posete Vašingtonu, američki zvaničnici su se utrkivali u rečima hvale indijskom lideru koje su oduševile njegove pristalice i zgrozile njegove kritičare, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
U vreme poremećaja lanaca snabdevanja posle pandemije, rata u Ukrajini i rasta zabrinutosti oko Kine, SAD nisu jedine koje su spremile crveni tepih Modiju. I francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je pozvao indijskog lidera kao počasnog gosta na paradi na Dan Bastilje sledećeg meseca.
Indijska liberalna elita je ovo dodvoravanje Modiju dočekala s neodobravanjem, ističe britanski list. Analitičari kažu da su zapadne zemlje ostavile po strani ljudska prava, uključujući zabrinutost zbog tretmana indijskih vlasti prema manjinskim muslimanima i hrišćanima, pritisaka na nevladine organizacije i medije, kao i slabljenja demokratskih standarda, jer im je Indija potrebna kao bedem naspram Kine.
Međutim, Indija teško da je jedina zemlja u čijem slučaju Vašington gura po strani ljudska prava, dok su u prvom planu geopolitička razmatranja. Derek Grosman (Grossman) iz tink-tenka Rand korporejšn (Rand Corporation) kaže da su SAD zauzele stav da su geopolitika i suprotstavljanje Kini sada važniji od diplomatije zasnovane na vrednostima za koju je Bajdenova administracija rekla da će imati prioritet.
Veličina Indije, kako piše Fajnenšl tajms, čini je posebnom i u pogledu onoga šta su njeni zapadni partneri spremni da previde, i u pogledu koliko toga mogu da dobiju od nje.
U fokusu odbrana i napredna tehnologija
Državna poseta Modija označena je kao prekretnica u bilateralnim odnosima SAD i Indije, ukazuje Rojters (Reuters), navodeći da je u fokusu njegovih razgovora s američkim zvaničnicima produbljivanje saradnje u odbrambenoj industriji i naprednoj tehnologiji.
Očekuje se da će Modijeva poseta omogućiti da Indija dobije pristup ključnim američkim tehnologijama koje Vašington retko deli sa zemljama koje nisu saveznice, ojačavajući odnos koji nije zasnovan samo na globalnoj politici, već i biznisu i ekonomiji.
Vašington i Nju Delhi, čiji je odnos tokom Hladnog rata obeležilo međusobno podozrenje, približavaju se više od dve decenije kako su uzastopni američki predsednici iz obe partije izražavali želju za učvršćivanje veza s azijskom ekonomskom i regionalnom silom.
Predsednik Bajden, nadovezujući se na to nasleđe, proširio je saradnju pošto SAD vide Indiju kao ključnog partnera u svojim naporima da se suprotstave rastućem uticaju Kine širom sveta i ojačaju bezbednost u Indo-Pacifiku.
Vašington takođe želi da Indiju odvoji od njenog tradicionalnog partnera Rusije u sferi odbrane. Nju Delhi nastavlja da sarađuje s Moskvom i povećao je kupovinu jeftine ruske nafte posle ruske invazije na Ukrajinu, na veliku frustraciju Zapada.
Modi je već nekoliko puta boravio u SAD, ali je ovo prva poseta s punim diplomatskim statusom zvanične državne posete. To je i treća poseta stranog lidera s takvim statusom u Bajdenovom mandatu, kao i treća državna poseta SAD indijskih lidera.
Ministar spoljnih poslova Indije Vinaj Kvatra rekao je da se očekuje da ključni rezultat tokom posete bude ostvaren u saradnji u odbrane. Rojters navodi da se očekuje odobrenje SAD kompaniji Dženeral elektrik (General Electric) da pravi motore u Indiji za njene borbene avione, dogovor o kupovini američkih borbenih dronova za tri milijarde milijarde dolara, kao i uklanjanje prepreke u SAD za lakšu trgovinu odbrambenom i naprednom tehnologijom.
Opasnost za Bajdenovu politiku
Državna poseta Modija odražava njegov sve veći globalni značaj, dok kad je reč o Bajdenu, poseta pored mogućnosti jačanja veza s najmnogoljudnijom nacijom na svetu, nosi opasnost po njegovo pozicioniranje kao ključne snage u globalnoj borbi između demokratije i autokratije, piše Vašington post (The Washigton Post).
Budući da organizacije za ljudska prava kažu da su tokom Modijeve vladavine ugroženi demokratski principi, Bajdenova odluka da organizuje ovu državnu posetu rizikuje da podrije jednu od njegovih ključnih poruka tokom predizborne kampanje – da je važno pokazati da je demokratija poželjniji model u odnosu na autokratske principe koje zastupaju Kina i Rusija.
Dok zvaničnici Bajdenove administracije kažu da je važno poslati poruku da dve zemlje treba da budu u mogućnosti da rade zajedno u korist svojih interesa, aktivisti za ljudska prava, kao i neki članovi američkog Kongresa brinu da bi pompa oko Modijeve posete mogla da zaseni važne razgovore o nazadovanju demokratskih principa u Indiji.
Indija je takođe zauzela drugačiji stav od SAD po pitanju rata u Ukrajini – nastavila je da kupuje naftu i oružje od Rusije, i nije javno osudila rusku invaziju.
Modi, čija je zemlja nedavno pretekla Kinu po broju stanovnika, kaže da Indija zaslužuje veću ulogu u svetu. S tim se, kako piše Vašington, Bajdenova administracija u velikoj meri slaže i u Indiji vidi snažnog potencijalnog partnera koji može da se suprotstavi rastućem uticaju Kine.
Indijski premijer takođe traži da njegova zemlja ima stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Nije jasno da li će Bajden to podržati tokom posete, ali, kako ukazuje Vašington post, poziv Modiju da dođe u državnu postu je pokazatelj da Indija plaća malu cenu za svoju odluku da se uzdrži od glasanja u UN o osudi ruske invazije na Ukrajinu.
Važan prijatelj s manama
Predsednik koji je "bitku između demokratije i autokratije" proglasio odlučujućom borbom svog vremena, zaključio je da ipak mora da prihvati neke nesavršene, ali važne prijatelje, piše Njujork tajms (The New York Times).
Bajden je, slično kao i njegovi prethodnici, zaključio je da mu je Indija potrebna uprkos zabrinutosti u vezi s ljudskim pravima, kao što veruje da su mu potrebne Saudijska Arabija, Filipini i druge zemlje koje su ili potpune autokratije ili se ne uklapaju u kategoriju idealnih demokratija, navodi list i dodaje da je u vreme konfrontacije s Rusijom i nelagodnog odnosa s Kinom, Bajden primoran da prihvati mane američkih prijatelja.
Slogan "demokratije protiv autokratija", prema navodima zvaničnika administracije, nikada nije u potpunosti zahvatio više iznijansiranu strategiju koja gleda dalje od podele sveta na dva jednostavna i suprotstavljena tabora. Pre je reč, kako navodi Njujork tajms, o uviđanju da postoji globalni odmak od sloboda, kao i o pretnjama koje predstavljaju agresivnije sile poput Rusije i Kine.
Bela kuća smatra posetu Modija kao kritičan trenutak za učvršćivanje odnosa s jednom od vodećih neodlučnih zemalja koje nisu zauzele definitivnu stranu u ratu Rusije protiv Ukrajine, dok se ta zemlja istovremeno vidi kao jedan od bedema naspram Kine.
Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven (Jake Sullivan) rekao je da predsednik nije izneverio svoju posvećenost demokratiji pozivom Modiju, dodajući da će Bajden izneti zabrinutost za demokratiju i ljudska prava, mada na diplomatski način. To, dodaje Njujork tajms, neće moći da uradi na zajedničkoj konferenciji za novinare, pošto je neće ni biti jer ih Modi ne održava ni u Indiji, niti je zainteresovan da se izlaže pitanjima američkih novinara.
Modi takođe nije zainteresovan da s Bajdenom priča o nazadovanju demokratije u vreme rasta hinduističkog nacionalizma, smatrajući da su to unutrašnje stvari koje se ne tiču Vašingtona. I baš kao što je Bajden odustao od zaveta da će Saudijsku Arabiju učiniti "parijom", on i u slučaju Indije planira da istakne tačke zajedničkog interesa, a ne oblasti u kojima postoji neslaganje.
Dalekosežan značaj
Poseta Modija SAD dobila je ogroman značaj usred globalnih ekonomskih i geopolitičkih prepreka, ističe BBC uz ocenu da ima potencijal ne samo da unese nov život u odnose Indije i SAD, već i da utiče na globalni poredak.
Indo-Pacifik je deo sveta gde je Vašingtonu potreban uticaj Nju Delihija, pošto ga smatra protivtežom rastu uticaja Kine u regionu, mada se Indija nikada nije osećala potpuno ugodno zbog takve oznake. Ipak, ukazuje britanski javni servis, Kina i dalje ostaje jedan od glavnih katalizatora u odnosima Indije i SAD.
Indija se takođe nije ustručavala od poteza koji nerviraju Kinu. Prošle godine je održala vojnu vežbu sa američkim snagama u svojoj državi Utarakand, koja se na Himalajima graniči s Kinom. Nju Delhi takođe aktivno učestvuje u Kvadu sa SAD, Australijom i Japanom uprkos ljutitim reakcijama Pekinga.
Indijska diplomatija takođe nastupa sve odlučnije i za to, kako navodi BBC, ime dobre razloge. Indija je trenutno jedna od retkih svetlih ekonomskih tačaka na svetu. Geopolitika joj takođe ide u prilog, pošto većina zemalja želi alternativu Kini za proizvodnju a Indija uz to ima ogromno tržište sa sve većom srednjom klasom.