Dostupni linkovi

Moćni policijski sindikati u SAD sprečavaju reformisanje svoje pozicije


Policijske snage u Portlandu na protestu nakon smrti Džordža Flojda, 31. maj, Oregon

Protest 100 policajaca ispred sedišta svog sindikata u Filadelfiji u ponedeljak (8. jun) u znak podrške svom kolegi koji je optužen za fizički napad na demonstranta – pokazuje da će predlog reformi službi za sprovođenje zakona naići na veliki otpor.

Inspektor Džozef Bolonja (Joseph Bologna) je optužen da je metalnom palicom udario otpozadi po glavi jednog studenta, koji je završio u bolnici, prenosi CNN.

Nakon skupa podrške, tokom kojeg su aplaudirali, policijski sindikat je saopštio da “da neće stajati po strani i posmatrati kako inspektora Bolonju na brzinu i nepravično osuđuju”.

Dok se javnost sve više ukazuje na problem policijskog nasilja i rasne diskriminacije, pojedini gradovi preispituju svoj odnos prema snagama reda, a demokrate u Kongresu predlažu sveobuhvatne radikalne reforme ove službe – moćni policijski sindikati se pripremaju za odbranu svoje pozicije.

To pitanje se uvek aktuelizovalo prilikom svakog incidenta u kome je policija ubila Afroamerikanca, ali nikada nije bio tako snažan pritisak kao posle poslednjeg slučaja stradanja Džordža Flojda (George Floyd) tokom privođenja.

“Da budem jasan, reformisaćemo policiju,” izjavio je za ABC gradonačelnik Mineapolisa Džekob Frej (Jacob Frey), nakon što su članovi Gradskog veća doneli odluku o raspuštanju lokalnog policijskog departmana i stvaranju novog modela sigurnosti. Frej se usprotivio tako radikalnoj odluci.

Međutim, kako navodi CNN, biće veoma teško sprovesti predloženu reformu. Naime, dok članstvo u sindikatima u drugim granama opada, policijski je prilično brojan i moćan. Ugovori o radu su tako napravljeni da je veoma teško otpustiti policajca optuženog za zloupotrebu položaja.

“Oni su postali isuviše moćni. Oni formiraju političke komitete za delovanje. Doniraju za izborne kampanje okružnih ili državnih tužilaca, zatim senatora i članova Predstavničkog doma,” kazao je za CNN Čarls Remzi (Charles Rasmey), bivši šef policije u Distriktu Kolumbija u kome se nalazi prestonica Vašington, i policijski komesar u Filadelfiji. “Onda se pitate zašto ništa ne može da se učini,” dodao je Remsi.

Međutim, organi reda se po prvi put suočavaju sa skeptičnom javnošću koja ih više ne podržava automatski. Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Amerikanaca priznaje da je veća verovatnoća da Afroamerikanci budu maltretirani ili čak ubijeni od strane policije.

Kada je Erik (Eric) Garner ubijen 2014. godine, 33 odsto Amerikanaca je smatralo da policija koristi prekomernu silu protiv Afromerikanaca. Nakon smrti Džordža Flojda u to veruje 57 procenata ispitanika.

Četiri puta češća sila protiv Afroamerikanaca

Prema podacima američkog statističkog biroa iz 2018, policija četiri puta više upotrebljava silu protiv pripadnika ove zajednice nego belaca. Tako je 273 Afroamerikanca na njih 100 hiljada bilo izloženo nasilnim merama policije, dok je u slučaju belaca taj broj 76.

Afroamerikanci čine trećinu američke zatvorske populacije – 33 odsto iako čine osminu ukupnog stanovništva u zemlji – nešto više od 12 procenata. Sličan je problem i u Kanadi u Velikoj Britaniji, ali ne u tim razmerama,

Prema podacima američkog Zavoda za statistiku pravosuđa, od juna 2015. do marta 2016. godine evidentirano je čak 1.348 takvih smrtnih slučajeva kao posledica delovanja policije, odnosno nešto više od četiri dnevno.

Istovremeno, u istom periodu, u Velikoj Britaniji je tokom policijske intervencije umrlo samo 13 ljudi.

Policija u SAD je tokom 1918. ubila oko hiljadu ljudi ili 31 na 10 miliona stanovnika, a u Nemačkoj 11 osoba je stradalo od snaga reda, ili jedan na 10 miliona.

Reagujući na nezadovoljstvo javnosti u poslednje dve sedmice, Džim Pasko (Jim Pasco), izvršni direktor “Bratskog policijskog reda” (the Fraternal Order of Police), sindikata koji okuplja najveći broj pripadnika ove službe, kazao je za CNN da je ova organizacija spremna da sedne “sa svakim, u svakom trenutku, ko želi argumentovanu diskusiju” o javnog i policijskoj bezbednosti, te da je da debata u toku.

‘Korozivna’ policijska kultura

Godinama su zakonodavci iz obe partije usvajali akte koji su išli na ruku policiji osnažujući njene sindikate. Međutim, sada će i oko ovog pitanja doći do izražaja žestoke podele između dve partije. Demokrate koje imaju većinu u Predstavničkom domu, predložile su u ponedeljak sveobuhvatne reforme policijskog sistema, uključujući ograničenje pravne zaštite za njene pripadnike, stvaranje nacionalne baze podataka o prekomernoj upotrebi sile i zabranu gušenje prilikom privođenja.

“Potrebne su nam takve reforme uloge policijskog sindikata kako bismo osigurali da šef departmana može da preduzme disciplinske mere,” kazao je državni tužilac Minesote Kejt Elison (Keith Ellison), koji neposredno učestvuje u podizanje optužnice protiv četvorice policajaca umešanih u Flojdovo ubistvo.

Međutim, Tramp je kritikovao predlog demokrata sugerišući da bi njegovo usvajanje dovelo do smanjenja sredstava za policiju, mada se u pomenutom nacrtu to ne predviđa, iako je to tražio deo demonstranata.

Malo je verovatno da će ovaj predlog proći u Senatu u kome većinu imaju republikanci. Doduše, neki od se distanciraju od Trampovog stave prema demonstracijama. Tako je republikanski senator iz Jute Mit Romni (Mitt Rommney) učestvovao u protestima pod geslom “crni životi su bitni” prošlog vikenda u Vašingtonu.

Konzervativna Fondacija za javnu politiku iz Teksasa (the Texas Public Policy Foundation) objavila je prošle godine izveštaj u kome se navodi mnogi policijski sindikati „deluju suprotno najboljoj praksi o profesionalnom delovanju definisanom zakonom“, te da više brine o očuvanju svoje pozicije nego o javnoj bezbednosti.

Ronal Serpas, bivši šef policije u Nju Orleansu i Nešvilu, kazao je da sindikati širom zemlje uspešno pregovaraju o kontroli disciplinskih procesa protiv njihovih pripadnika, stvarajući “korozivnu” kulturu zato što problematični policajci znaju da će ih njihova profesionalna udruženja zaštiti od posledica.

U takvim okolnostima načelnici policijskih departaman imaju malu kontrolu, jer sindikati utvrđuju kriterijume za interne istrage. Čak iako je neki policajac formalno kažnjen, nijanse u ugovore mu pomognu prilikom žalbe na prvostepenu odluku, ističe Sarpas.

Ponekad se policajci afroameričkog porekla suoče sa diskriminacijom unutar sopstvenog departmana, a sindikati su saučesnici u održavanju tih nejednakosti, kažu eksperti za CNN.

Najava odlučnih mera u Njujorku

Guverner države Njujork Endrju Kuomo (Andrew Cuomo) najavio je korenite reforme uključujući ukidanje zakona poznatog kao 50-A, koji onemogućava uvid javnosti u izveštaje o disciplinskim merama protiv policajaca, čak i u situacijama kada su odgovorni za smrt civila.

Kuomo je istakao da će u novom zakonu biti sačuvane znatne mere zaštite privatnosti policajaca. “Jedini izuzetak su dosijei policajaca (u slučaju zloupotrebe), tako da će sada biti kao nastavnik u školi. To je paritet i jednakost sa svakim drugim zaposlenim u javnoj upravi,” kaže Kuomo

Predviđeno je i formiranje posebnog departmana pri uredu državnog tužioca u državi Njujork za istraživanje policijskih zloupotreba.

Dva policajca iz grada Bufalo pored Njujorka su prošle sedmice suspendovana po optužbi da su odgurnula starijeg čoveka koji je učestvovao u protestima. Reagujući na tu odluku, svih 57 pripadnika policijskog tima za hitne intervencije su podneli ostavke.

“Policijski sindikat u Bufalu je na pogrešnoj strani istorije, oni greše u ovoj situaciji, prepreka su za dalje policijske reforme i na to treba da se reaguje,” izjavio je gradonačelnik Bufala Barjor Braun (Byron Brown).

Policijski sindikat demonstrira moć

Dok u drugim oblastima opada članstvo u sindikatima, u slučaju policije ono je masovno.

“Policijski sindikati imaju ogroman uticaj,” ističe Džonatan Smit (Jonathan Smith), izvršni direktor Pravnog tima za građanska prava i urbana pitanja sa sedištem u Vašingtonu.

"Ima mnogo policajaca u ovoj zemlji i od članarine se prikupe velika sredstva koja se mogu koristiti za unapređenje njihove političke agende,” dodaje Smit.

Tako policijski sindikati obezbeđuju donacije za lokalne vlasti zbog čega pojedini zvaničnici nisu spremni da se postave odlučnije prema departmanima za održavanje reda, uključujući i u slučajevima kada pojedini njihovi pripadnici prekrše zakon.

Prema pisanju “Njujork tajmsa”, samo u Njujorku je policijski sindikat dao više od million dolara za izborne kampanje od 2014. godine.

Policijski sindikati kritikuje političare

Jedan član gradskog saveta u Mineapolisu je u izjavi za “Njujork tajms” čak uporedio lokalni policijski sindikat sa “reketom za zaštitu”.

Da bi demonstrirali svoju moć, policijski sindidati često kritikuju političare koji pokušavaju da smanje njihov uticaj.

Tako je prošle godine čelnik policijskog sindikata u Sent Luisu izjavio prošle godine da glavnu tužiteljku u gradu Kim Gardner, inače afroameričkog porekla, treba ukloniti “milom ili silom”, jer je navodno pokazala nepoverenje u službe za sprovođenje zakona.

Naime, ona je u nastojanju da zauzda visoku stopu policijskog nasilje planirala formiranje posebnog odeljenja pri svom uredu za nezavisnu istragu policijskih zloupotreba, zbog čega je došla u sukob sa moćnim policijskim sindikatom, prenosi “Njujork tajms”.

Nakon pokušaja atentata na nekoliko policajaca u Njujorku u februaru, glavni sindikat u ovog gradu je saopštio da su njegovi članovi “objavili rat” liberalnom gradonačelniku Bilu de Blaziju (Bill de Blasio) optužujući ga da je stvorio opasnu klimu za delovanje pripadnika snaga za održavanje reda.

“Bratski policijski red” ima više od 300 hiljada pripadnika i podržao je Trampa na izborima 2016.

Čelnik ove organizacije Paskos je izjavio prošle godine za “Vošington post” (The Washington Post) da će 80 odsto njegovih članova podržati Trampa i na ovim izborima.

‘Političari dobijali novac od policijskih sindikata’

Brajan Lučiano (Brian Luciano), predsednik Asocjacije policajaca u Virdžinija biču (Virginia Beach), kaže da su policajci koji su optuženi za kršenje pravila, često žrtve političkih kalkulacija i ishitrenih zaključaka javnosti.

“Opštinske uprave često ne uzimaju u obzir interese policajaca. One rade što im je korisno za njihove političke ciljeve,” ističe Lučiano.

Naša uloga je da zaštitimo prava optuženih, a u nekim slučajevima to su policajci,” dodaje Lučijano.

Sličan je i stav Edvarda Mulinsa (Edward Mullins), čelnika policijske asocijacije u Njujorku.

“Izabrani zvaničnici, koji su sada protiv policije, svi su dobijali novac od policijskih sindikata,” ističe Mulins.

“Oni su svi podržavali snage za održavanje reda dok nisu uvideli da dolazi novembar (predsednički izbori). Sada kada dominira narativ protiv policije i oni su protiv nje, onda to treba da dovedete u pitanje. Ako sada želite da sprovedete promene, zašto su bili potrebni nemiri da uradite ono što je bilo nužno mnogo ranije,” naglašava Mulins, prenosi CNN.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG