Mleko možemo samo da prospemo ako se nastavi sa ovakvim cenama, kaže Milorad Majstorović, iz sela Mrsać kod Kraljeva u centralnoj Srbiji, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
U domaćinstvu ima 30 krava čije mleko otkupljivač plaća 46 evrocenti za litar.
Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji na koji se u poslednje vreme nadovezao višak na tržištu zbog kog su pojedine mlekare prestale sa otkupom.
Zoran Kostović, iz sela Stubal u kraljevačkom kraju, sa 10 muznih krava pokušava da održi domaćinstvo i porodični posao koji vodi četvrt veka.
Kaže da mlekari iz okoline Kruševca dnevno isporučuje 150 litara po 38 evrocenti i da time ne pokriva troškove.
"Svesno idem u minus samo da bih održao proizvodnju. Jer ako prodam krave nemoguće je vratiti se u posao", priča Kostović za RSE.
Kostović navodi da država daje premiju od 16 evrocenti po litru ali da isplate kasne, pa mu se još duguje oko 2.550 evra za poslednji kvartal prošle godine.
Takođe, dobija godišnju subvenciju od oko 420 evra po muznoj kravi.
"Da toga nema, niko ne bi radio. Bez obzira koliko grla ima i kakvu produkciju", dodaje Kostović.
Ministarstvo poljoprivrede Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovom temom.
'Na margini održivosti'
Dragan Stanojević, profesor na beogradskom Poljoprivrednom fakultetu, kaže da je zbog troškova proizvodnje koji idu do 45 centi po litru veliki broj farmi na margini održivosti.
"Uzroci su nekontrolisan uvoz, zasnovan pre svega na profitu uvoznika i na štetu domaćih proizvođača, kao i krajnjeg potrošača. Ni u jednoj od situacija sa viškovima mleka i padom cene u otkupu nije došlo do značajnijeg pojeftinjenja mleka u rafovima marketa", rekao je Stanojević za RSE.
Litar svežeg mleka sa 2,8 mlečne masti u trgovinskim lancima u Srbiji trenutno košta do 1,28 evra, dugotrajnog do 1,32, pa udruženja kupaca apeluju na trgovce da smanje marže.
Ministarstvo poljoprivrede: Cene formira tržište
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je 23. januara za RSE da razume zabrinutost proizvođača ali da tržišne cene formiraju ponuda i tražnja.
Navodi se da je srpska proizvodnja pod pritiskom viškova mleka iz EU i jeftinijih uvoznih artikala.
"Iako država preduzima mere da zaštiti domaće tržište, postaje sve izazovnije plasirati srpske mlečne proizvode na inostrana tržišta", navelo je Ministarstvo poljoprivrede.
Saopštilo je i da nema saznanja koja bi ukazala da postoji dogovorno ponašanje mlekara u cilju održavanja minimalne otkupne cene.
"Mlekare imaju sopstvene cenovnike zasnovane na kvalitetu i količini predatog mleka, što ukazuje na različit model obračuna između prerađivača", navelo je je Ministarstvo.
Saopštilo je da je cilj države da podsticajima očuva farme i proizvodnju mleka, obezbedi stabilno snabdevanje i omogući proizvođačima da od svog rada žive dostojanstveno. Kao ključne mere navelo je premije od 19 dinara po litru, 55.000 za mlečne i tovne krave, kao i dodatnih 100.000 za kravu prvotelku.
Stočari kao jednu od najvećih prepreka za održivo poslovanje vide masovan uvoz sireva iz zemalja Evropske unije zbog čega traže uvođenje taksi na uvozno mleko i mlečne proizvode.
Takvo rešenje država je pokušala 2023. ali je odustala pošto je Brisel ocenio da predstavljaju ograničenje suprotno liberalnim tržišnim principima.
Mlekare koje proizvode sireve, a koje u Srbiji određuju otkupnu cenu, zbog velikog uvoza teško plasiraju svoju robu, gomilaju zalihe mleka i obustavljaju otkup od malih i velikih farmera.
Problem sa kopijama sireva
Milanka Trtović, iz Komarana kod Nove Varoši na jugozapadu zemlje, od mleka svojih 10 krava svakog dana proizvodi 30 kilograma tradicionalnog zlatarskog sira koji prodaje širom Srbije.
"Ogroman problem imamo što se pod tim imenom prodaju kopije, čak i iz uvoza, koje kvalitetom nemaju veze sa zlatarskim sirom. Pune su ih radnje, jeftini su i ne zna im se poreklo", rekla je Milanka Trtović za RSE.
Dodaje da bi od proizvodnje sira moglo dobro da se živi ali pod uslovom da država uvede red, da inspekcije stalno kontrolišu sve proizvode i da, kako navodi, "odvoje žito od kukolja".
Pijte više mleka, predložio ministar
Na sastanku farmera sa Ministarstvom poljoprivrede krajem decembra rečeno je da je proizvodnja mleka u Srbiji porasla za pet odsto, da je potrošnja opala za osam, i da je dnevni višak mleka oko 300.000 litara.
"Apelujem na građane da više konzumiraju mleko i mlečne proizvode, da bi pomogli našim proizvođačima u ovoj krizi", predložio je u decembru ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, univerzitetski profesor stočarstva.
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je 23. januara za RSE da ministar time nije rekao da bi građani trebalo da rešavaju problem mlekarskog sektora.
"Izjava je data u kontekstu podataka koji pokazuju rast proizvodnje i pad domaće tražnje, što utiče na stanje zaliha i cenu", saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Navodi se da je potrošnja mleka i mlečnih proizvoda u oktobru 2025. smanjena za osam odsto u odnosu na isti period prethodne godine, kao i da je proizvodnja porasla pet odsto u odnosu na prošlu godinu i deset odsto u odnosu na 2023.
"Potrošnja mleka, svežeg i dugotrajnog, opala je za 20 odsto što stvara tržišne disbalanse i dovodi do pogrešne slike da je problem isključivo u otkupu i ceni", dodalo je Ministarstvo poljoprivrede.
Navodi da je cilj države da stabilizuje tržište i podrži proizvodnju kroz podršku proizvodnji, kontrolu i stabilizaciju tržišzta.
Ministar je ocenio da zabrana uvoza ne bi bila dobro rešenje iako se evropski viškovi mleka prelivaju u Srbiju jer EU otežano izvozi u Ameriku zbog odluke Vašingtona da joj uvede carine od 20 odsto.
Država je u januaru obećala da će učiniti sve da zaštiti poljoprivrednike, najpre pojačanim kontrolama kako bi sprečila nelojalnu konkurenciju i moguće rušenje realnih cena.
"Neće se dopustiti da pojedini akteri na tržištu utiču na vrednost mleka srpskih proizvođača putem špekulacija, nelojalnog ponašanja ili pritisaka", saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Farmeri u protestu
Kako bi ukazali na problem, stočari iz Šumadije protestovali su u Kraljevu gde su pred Novu godinu građanima podelili tonu mleka.
"Otkupna cena trebalo bi da bude od pola evra do 60 centi za litar”, kaže Milorad Majstorović, predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja.
Po podacima Milk Market Observatory, stručne službe Evropske komisije, prosečna otkupna cena sirovog mleka u Evropskoj uniji je 50,6 centi, u Hrvatskoj i Sloveniji pola evra, Austriji 54 centa, Poljskoj, Nemačkoj, Italiji 53, Holandiji 45, Španiji 55, u Francuskoj 48,3 evrocenta.
Srbija je za jedanaest meseci 2025. uvezla 41.300 tona mleka i mlečnih proizvoda, što je dosadašnji godišnji prosek, podatak je Ministarstva poljoprivrede Srbije.
Boris Berisavljević, savetnik u oblasti govedarstva, kaže da nije za ograničenje uvoza.
"Stočarima bi trebalo omogućiti subvencije, donacije i kredite da bi povećali proizvodnju i postali konkurentni. Potrošač će rado kupiti domaći sir jer je spreman da plati kvalitet", rekao je Berisavljević za RSE.
Rešenje osavremeniti proizvodnju
Profesor Dragan Stanojević smatra da bi trebalo osavremeniti domaću proizvodnju.
"Mislim na ulaganja u objekte, genetski potencijal grla i automatizovanu opremu. Kod nas se mleko najviše proizvodi u malim i srednjim gazdinstvima na tradicionalan način, pa bi trebalo stimulisati one koji imaju potencijal da se razvijaju", naveo je Stanojević.
Boris Berisavljević predlaže udruživanje farmera u kooperativne mlekare.
"Na primer, čuveni sir parmezan proizvodi mlekara koju su osnovali mali proizvođači. Udružili su se, izgradili kapacitete i trasirali put do tržišta. Takve firme iz igre su izbacile velike mlekarske kompanije”, naveo je Berisavljević.
Strategija Srbije za poljoprivredu do 2034. kao alarmantnan problem navodi opadanje stočnog fonda.
Po popisu poljoprivrede, u 2023. broj muznih krava smanjen je za 22 odsto u odnosu na period pre deset godina, dok je istovremeno opao broj gazdinstava koja drže stoku.
"To znači manju proizvodnju mleka i veću zavisnost od uvoza", navodi se u tom dokumentu.
