Dostupni linkovi

Američki specijalci mogli uhapsiti Mladića


Charles Ingrao

U ekskluzivnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Charles Ingrao, profesor istorije na američkom Purdue univerzitetu i vođa projekta “Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama”, koji je okupio 300 naučnika sa prostora bivše Jugoslavije i čitavog sveta, iznosi šokantno otkriće da je haški optuženik, general Ratko Mladić, bar 20 puta bio “na nišanu” specijalaca SAD koji su ga u stopu pratili, ali koji ga nisu uhapsili.

Pentagon, kaže Charles Ingrao, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, nikada nije želeo da uhapsi optužene za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Ali ne samo to: američka vojska “torpedovala” je sve pokušaje holandskih, danskih i drugih trupa IFOR-a da ih uhapse.
Prvi znaci ove nespremnosti Pentagona, ali, kako ćemo čuti kasnije, i predsednika Clintona, da hapsi Karadžića, Mladića i ostale haške optuženike, kako svedoči naš sagovornik, pojavili su se još u toku pravljenja nacrta Dejtonskog sporazuma. Zvaničnici američkog ministarstva odbrane izmenili su tekst tog sporazuma, tako da su u njegovoj finalnoj verziji međunarodne trupe za impementaciju (IFOR) bile oslobodjene obaveze da hapse haške optuženike, osim ako na njih slučajno nabasaju u obavljanju svojih redovnih dužnosti. O razlozima za ovo odbijanje nešto kasnije, a sada čujmo profesora Ingraoa koji govori o više susreta između Ratka Mladića i američkog pukovnika Johna Batiste-a.
“Mi ne znamo o čemu su razgovarali američka armija i Mladić, ali znamo da su razgovarali i da se to nije završilo Mladićevim hapšenjem. Između kraja februara i početka jula 1996. godine, specijalno oformljeni američki izviđački odred najmanje 20 puta imao je Mladićev konvoj od tri vozila bukvalno “na nišanu”. Pratili su ga u stopu mnogo puta dok se kretao na potezu izmedju Žepe, komandnog štaba 65. puka Vojske Republike Srpske i drugih lokacija na teritoriji Han Pijeska. U nekoliko navrata nakon toga, ovaj odred je bio u pratnji američkog pukovnika Johna Batiste-a koje je odlazio u komandni štab 65. puka Vojske Republike Srpske na sastanke s Ratkom Mladićem. Pukovnik Batiste bi ušao u sobu i posle nekog vremena bi izašao. Svi u jedinici su, naravno, znali s kim je bio. Ono što ne znamo jeste da li je u toj prostoriji u kojoj su razgovarali sa srpske strane bilo još nekoga osim Mladića. Američki odred nije video Mladića, ali, prema onome što je meni rečeno, nema nikakve sumnje da se Batiste tamo sastajao sa njim.”
Upitan od koga je saznao za ove susrete, Charles Ingrao kaže:
“Od vojnog zvaničnika koji je bio u toj jedinici. Nije pripadao vojnoj policiji. Ta osoba je bila član američke obaveštajne zajednice.”
Da li je Pentagon bio upoznat sa ovim sastancima izmedju pukovnika Batiste-a i Mladića? - pitamo našeg sagovornika.
“Nije moguće čak ni zamisliti da se visoki američki vojni zvaničnik sastane sa dvostrukim optuženikom za ratne zločine ne samo bez znanja nego i bez dozvole Pentagona.”
Charles Ingrao objašnjava da se priča o nehapšenju haških optuženika može shvatiti jedino ako se zna da je američka vojska bila apsolutno nespremna da žrtvuje svoje trupe nakon onoga što je smatrala ostvarenom primarnom misijom u Bosni i Hercegovini.
“A primarna misija bilo je uspostavljanje mira u Bosni, razdvajanje i razoružavanje ratujućih strana. Na hapšenje ratnih optuženika američka armija je gledala kao na rizik koji bi mogao rezultirati napadom na američke vojnike. Ali, nije Pentagon jedini bio protivnik hapšenja Karadžića i Mladića. Kad je američka vojska ušla u Bosnu i Hercegovinu, predsednik Bill Clinton imao je jednu jedinu opsesiju: da se Bosna ne pretvori u drugi Mogadišu, tako da je i on bio krajnje nespreman da se suprotstavi Pentagonu, koji je odbijao da hapsi Karadžića i Mladića.
Treći igrač u priči – State Department – koji se jedini zalagao za hapšenje ratnih optuženika jer je želeo da vidi stabilnu vladu u Bosni, uvideo je da je to nemoguće postići sve dok je Karadžić, lider Republike Srpske. Dakle, agenda ministarstva spoljnih poslova bila je hapšenje haških optuženika, počevši od Karadžića, ali i njima je bilo jasno da je to nemoguće bez zelenog svetla Pentagona i Clintona. Otuda, kada je Holbooke otišao na pregovore sa Miloševićem, sa ciljem da se Karadžić pod hitno ukloni sa javne scene, i nije mu preostala druga alternativa nego da se nagodi sa njim o tome da nestane iz bosanske politike, a da mu zauzvrat bude obećan imunitet od pravde. Naši izvori nisu mogli da potvrde da je za to dobio direktan nalog State Departmenta, ali nam je otkriveno da je Holbrookeu poručeno da može da nastupa “veoma kreativno”, da su mu ljudi u State Departmentu, uključujući i Warena Cristophera, manje-više rekli: radi sve što smatraš da je nužno, ali skini Karadžića sa vlasti.”
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG