Prema istraživanjima provedenim krajem prošle godine, stopa nezaposlenosti mladih u Bosni i Hercegovini četiri puta je veća od stope u zemljama Evropske unije. Sumornu statistiku dopunjava i podatak da bi više od 70 posto mladih napustilo BiH, i to sa kartom u jednom pravcu. Izvršni direktor Omladinske informativne agencije Jan Zlatan Kulenović podsjeća da je i UNDP-ovo istraživanje pokazalo da je oko 56 posto mladih u BiH nezaposleno:
„Ono što možda će neko reći da građani BiH generalno spadaju u kategoriju nezposlenih ustvari nije potpuno tačno jer populacija između 18 i 25 godina je dva i po puta više nezaposlena, odnosno stopa je dva i po puta veća nego za stariju populaciju. Taj podatak nije zabilježen ni u jednoj drugoj tranzicijskoj zemlji.“
Kao osnovna dva razloga zbog kojih bi iselili iz BiH mladi su naveli nezaposlenost i nekvalitetan obrazovni sistem, koji im ne omogućava da budu konkurentni na tržištu rada. Istraživanja su, takođe, pokazala da je preduzetnički duh kod mladih u BiH na vrlo niskom nivou jer više od 55 odsto njih smatra da ne može pokrenuti vlastiti posao, dok 33 posto njih je obeshrabreno korupcijom, manjkom početnog kapitala, te izostankom podrške i mentorstva.
Jan Zlatan Kulenović kaže da država ima mjere namijenjene podsticanju zapošljavanja mladih, ali koje se u praksi pokazuju neefikasnim. Riječ je o milionskim iznosima u oba entiteta koji se daju poslodavcima za prvo zaposlenje visoko obrazovanim osobama na godinu dana, kaže Kulenović:
„Većina tih mladih ljudi koji imaju visoko obrazovanje - a govorimo praktično o pet posto radne snage danas u BiH koja ima diplomu, znači izuzetno je nizak prcenat te kvalifikacije, posebno u poredbi s EU - svakako bi se najlakše zaposlile i bez te subvencije. Drugi pokazatelj govori da ti milijunski iznosi koji su potrošeni ustvari su kratkoga daha.“
U institucijama oba entuiteta BiH ipak tvrde da puno pažnje posvjećuju zapošljavanju mladih. Ministarstvo porodice omladine i sporta RS je, po rebalansu budžeta u prošloj godini, izdvojilo 900.000 KM kao podsticaj poslodavcima za zapošljavanje mladih. Viši stručni saradnik u Ministarstvu porodice omladine i sporta Saša Ugren:
„Iz tih sredstava je podržano ukupno 125 poslodavaca, odnosno 235 radnika. Od toga je 210 lica bilo sa srednjom stručnom spremom, a 25 lica sa višom i visokom stručnom spremom.“
Ugren dodaje da je za nastavak ovog projekta u tekućoj godini namijenjeno 2 miliona KM, od čega je u prvom tromjesečju finansijski podržano 78 poslodavaca. Jedan od njih je i Saša Gojić koji je otvorio mesnicu:
„Ja sam pročitao u novinama da Vlada daje podsticaj za zapošljavanje mladih i ja sam skupio papire, predao i oni su odobrili. To je bio iznos od 2.500 maraka. Otvorio sam mesnicu i jednostavno - borim se.“
U Federaciji BiH nije ništa bolja situacija. Kako navode u Ministarstvu razvoja, poduzetništva i obrta tog entiteta, prošle godine imali su poseban lot za poticaj poduzetništvu mladih. Šef pravne službe Ministarstva Aleksandar Likić:
„Pristiglo je 157 prijava, odobrena su 74 korisnika. Ukupno raspoređenih novčanih sredstava je 350.000 maraka.“
Likić kaže da je budžetom za ovu godinu planirano 2 miliona maraka manje nego prošle, te da zbog toga nisu mogli planirati sredstva za poticaj preduzetništva kod mladih.
S druge strane, u RS postoji projekat za podršku samozapošljavanju mladih pod nazivom “Prava šansa”, koji provode razvojna agencija EDA iz Banje Luke i Centri civilnih inicijativa uz podršku partnera iz izvršne i zakonodavne vlasti. Novost je osnivanje garantnog fonda koji bi preuzeo rizik zaduživanja i propadanja mladog preduzetnika, a koji bi se trebao finansirati iz budžeta RS od naredne godine. Direktor agencije Slobodan Marković:
„Prosjek svjetski govori da neko mora preuzeti značajno veći rizik neuspjeha. Ja mislim da je ovom idejom rečeno ko je taj ko treba preuzeti rizik. Obično su to država i državni budžet.“
I Sarajevska razvojna agencija - SERDA u toku ove godine provodi nekoliko projekata kojima su ciljna grupa mladi. To su Kreditno garantni fond, Poslovni inkubator i Centar za prekvalifikaciju. Projekt menadžer SERDE Slaviša Ćeranić:
„Cilj projekta Kreditno garantni fond za mlade jeste da se mladima obezbijede povoljni izvori finansiranja za njihove ideje. Suština Fonda odslikava se u tome što su i elementi kredita dosta povoljniji u odnosu šta nude komercijalne banke i mikrokreditne organizacije.“
Projekat Poslovni inkubator podrazumijeva pomoć mladima u subvencioniranoj cijeni poslovnog prostora, u registraciji preduzeća, izradi biznis planova i drugim vrstama tehničke pomoći - objašnjava Ćeranić.
„Ono što možda će neko reći da građani BiH generalno spadaju u kategoriju nezposlenih ustvari nije potpuno tačno jer populacija između 18 i 25 godina je dva i po puta više nezaposlena, odnosno stopa je dva i po puta veća nego za stariju populaciju. Taj podatak nije zabilježen ni u jednoj drugoj tranzicijskoj zemlji.“
Kao osnovna dva razloga zbog kojih bi iselili iz BiH mladi su naveli nezaposlenost i nekvalitetan obrazovni sistem, koji im ne omogućava da budu konkurentni na tržištu rada. Istraživanja su, takođe, pokazala da je preduzetnički duh kod mladih u BiH na vrlo niskom nivou jer više od 55 odsto njih smatra da ne može pokrenuti vlastiti posao, dok 33 posto njih je obeshrabreno korupcijom, manjkom početnog kapitala, te izostankom podrške i mentorstva.
Jan Zlatan Kulenović kaže da država ima mjere namijenjene podsticanju zapošljavanja mladih, ali koje se u praksi pokazuju neefikasnim. Riječ je o milionskim iznosima u oba entiteta koji se daju poslodavcima za prvo zaposlenje visoko obrazovanim osobama na godinu dana, kaže Kulenović:
„Većina tih mladih ljudi koji imaju visoko obrazovanje - a govorimo praktično o pet posto radne snage danas u BiH koja ima diplomu, znači izuzetno je nizak prcenat te kvalifikacije, posebno u poredbi s EU - svakako bi se najlakše zaposlile i bez te subvencije. Drugi pokazatelj govori da ti milijunski iznosi koji su potrošeni ustvari su kratkoga daha.“
U institucijama oba entuiteta BiH ipak tvrde da puno pažnje posvjećuju zapošljavanju mladih. Ministarstvo porodice omladine i sporta RS je, po rebalansu budžeta u prošloj godini, izdvojilo 900.000 KM kao podsticaj poslodavcima za zapošljavanje mladih. Viši stručni saradnik u Ministarstvu porodice omladine i sporta Saša Ugren:
„Iz tih sredstava je podržano ukupno 125 poslodavaca, odnosno 235 radnika. Od toga je 210 lica bilo sa srednjom stručnom spremom, a 25 lica sa višom i visokom stručnom spremom.“
Ugren dodaje da je za nastavak ovog projekta u tekućoj godini namijenjeno 2 miliona KM, od čega je u prvom tromjesečju finansijski podržano 78 poslodavaca. Jedan od njih je i Saša Gojić koji je otvorio mesnicu:
„Ja sam pročitao u novinama da Vlada daje podsticaj za zapošljavanje mladih i ja sam skupio papire, predao i oni su odobrili. To je bio iznos od 2.500 maraka. Otvorio sam mesnicu i jednostavno - borim se.“
U Federaciji BiH nije ništa bolja situacija. Kako navode u Ministarstvu razvoja, poduzetništva i obrta tog entiteta, prošle godine imali su poseban lot za poticaj poduzetništvu mladih. Šef pravne službe Ministarstva Aleksandar Likić:
„Pristiglo je 157 prijava, odobrena su 74 korisnika. Ukupno raspoređenih novčanih sredstava je 350.000 maraka.“
Likić kaže da je budžetom za ovu godinu planirano 2 miliona maraka manje nego prošle, te da zbog toga nisu mogli planirati sredstva za poticaj preduzetništva kod mladih.
S druge strane, u RS postoji projekat za podršku samozapošljavanju mladih pod nazivom “Prava šansa”, koji provode razvojna agencija EDA iz Banje Luke i Centri civilnih inicijativa uz podršku partnera iz izvršne i zakonodavne vlasti. Novost je osnivanje garantnog fonda koji bi preuzeo rizik zaduživanja i propadanja mladog preduzetnika, a koji bi se trebao finansirati iz budžeta RS od naredne godine. Direktor agencije Slobodan Marković:
„Prosjek svjetski govori da neko mora preuzeti značajno veći rizik neuspjeha. Ja mislim da je ovom idejom rečeno ko je taj ko treba preuzeti rizik. Obično su to država i državni budžet.“
I Sarajevska razvojna agencija - SERDA u toku ove godine provodi nekoliko projekata kojima su ciljna grupa mladi. To su Kreditno garantni fond, Poslovni inkubator i Centar za prekvalifikaciju. Projekt menadžer SERDE Slaviša Ćeranić:
„Cilj projekta Kreditno garantni fond za mlade jeste da se mladima obezbijede povoljni izvori finansiranja za njihove ideje. Suština Fonda odslikava se u tome što su i elementi kredita dosta povoljniji u odnosu šta nude komercijalne banke i mikrokreditne organizacije.“
Projekat Poslovni inkubator podrazumijeva pomoć mladima u subvencioniranoj cijeni poslovnog prostora, u registraciji preduzeća, izradi biznis planova i drugim vrstama tehničke pomoći - objašnjava Ćeranić.
