Nakon više od pet godina od propalog tendera za gradnju četiri velike hidroelektrane na Morači, Vlada namjerava da ponovo razmatra projekte više, navodno, zainteresovanih investitora ali ovaj put bez raspisivanja konkursa zbog čega je dio javnosti negativno reagovao.
Nakon neuspjeha Vladinog plana da sa Republikom Srpskom gradi hidroelektranu Buk-Bijela, koji je propao zbog žestokog protivljenja domaće javnosti, jer je ovaj projekat podrazumijevao potapanje kanjona rijeke Tare, koji je pod zaštitom UNESCO-a, Vlada je prije nekoliko godina oživjela 40 godina star projekat izgradnje četiri velike hidroelektrane na rijeci Morači. Za glavnog favorita je važila italijanska kompanija A2A koja kao manjinski akcionar, na osnovu ugovora sa Vladom, upravlja državnom Elektroprivredom.
I ovaj projekat je naišao na protivljenje dijela javnosti koji je svoj stav obrazlagao argumentacijom koja govori o: ekonomskoj neopravdanosti projekta, opasnosti koja prijeti glavnom gradu u slučaju popuštanja brana uslijed zemljotresa i ocjene da će gradnja četiri velike hidroelektrane imati poguban uticaj po životnu sredinu.
Sada se, prilično neupadljivo pojavila informacija da će Vlada formirati Komisiju za ocjenu ponuda potencijalnih investitora za izgradnju HE na Morači. Pošto u međuvremenu nije raspisan novi tender, više informacija smo potražili u Ministarstvu ekonomije.
Miodrag Čanović, direktor Direktorata za energetiku je za naš Radio rekao da novi projekti nemaju veze sa prethodnim tenderom, odnosno, da se radi o „nekim inicijativama“ koje će se razmatrati.
„Najveće interesovanje su pokazali turski Beretek i kineski Norinco“, rekao je Čanović.
„Imamo interesovanje i nekog slovenačko-turskog konzorcijuma i, takođe ozbiljne, kompanije Power China koja je radila tri klisure u Kini. Da bi smo sve to razmotrili, formirali smo stručnu komisiju koja bi trebalo da predloži Vladi – da li je to dobro ili nije. Radi se o novim, alternativnim rješenjima koje nemaju veze sa prethodnim tenderom“, rekao je za RSE, Miodrag Čanović.
Dejan Milovac, zamjenik direktora MANS-a, koji je i prije nekoliko godina, kada je tender bio aktuelan, tokom javne debate snažno kritikovao netransparentnost procesa kaže da je „nakon tendera od prije više od pet godina, informacija o formiranju Komisije za ocjenu ponuda potencijalnih investitora za izgradnju HE na Morači prva koja se tiče ovog projekta i da po svemu sudeći predstavlja nastavak Vladine prakse donošenja važnih odluka daleko od očiju javnosti“.
„Sporno je što postoji veoma malo informacija koje Ministarstvo ekonomije objavljuje ovim povodom pa je javnost uskraćena za sve bitne detalje. Veoma zabrinjavajuće je što Vlada ponovo radi istu stvar – od javnosti krije ključne informacije u vezi sa ovako velikim projektom koji uz autoput i termoelektranu prijeti da dodatno zaduži građane Crne Gore“, smatra Milovac.
„Zapanjen sam informacijom da su se pojavile neke ponude za gradnju hidroelektrana na Morači i da to neko treba da ocjenjuje“, kaže ekonomski analitičar Dejan Mijović koji podsjeća da je tokom prethodne javne debate javnost negativno ocijenila taj projekat.
„Začuđen sam ovim 'recikliranjem' te ideje i to bez ikakve javne rasprave."
„Zakonom je to sve jasno precizirano. Prvo bi morao da postoji projekat koji bi potom morao da dobije verifikaciju na stručnoj javnoj raspravi. Poslije toga bi se pripremio koncesioni akt i svi ostali dokumenti, pa da i to ide na javnu raspravu. Potrebna je pretkvalifikacija, tender... Ništa od toga nije ispoštovano. Veoma sam začuđen. Mislim da je sve to što se radi van zakona i netransparentno. Primjećujem neku žurbu jer se želi stvoriti utisak da su investitori navalili u Crnu Goru u šta sumnjam. Mislim da tu ima i neke predizborne igre Demokratske partije socijalista.“
Baš uporedo sa oživljavanjem Vladinih planova za gradnju hidroelektrana na Morači, odvijao se kajakaški Balkan rivers tour tokom kog se oglasio direktor Svjetskog fonda za zaštitu prirode - Adria, Martin Šolar koji je rekao da “najveću opasnost za Moraču predstavlja plan Vlade koja na ovoj rijeci želi da izgradi četiri hidroelektrane“, te da bi se izgradnjom brana i akumulacija poplavila velika područja u gornjem toku rijeke što bi uticalo i na dotok vode u Skadarsko jezero.
