Organizatori „mirovne džirge“ na kojoj se okupilo 1600 delegata u Kabulu, kažu da je postignut konsenzus da uspostavljanje mira sa talibanima nema alternativu. Delegati su izabrani tako da ravnomerno zastupaju avganistanska plemena i političke frakcije.
Iako se očekuje da prihvate mirovni predlog predsednika Hamida Karzaija, ovaj dokument imaće više savetodavni nego obavezujući karakter. Običnim pripadnicima talibanskog pokreta se između ostalog nudi amnestija, novac i pomoć u pronalaženju posla, dok bi se njihovim liderima omogućio azil u drugim zemljama.
Nasrulah Stanikzai, analitičar iz Kabula kaže za Radio Slobodna Evropa da je optimista da će „džirga“ usvojiti Karzaijev predlog.
„Uprkos razlikama među predstavnicima mnogih zajednica u ’džirgi’, debata je konstruktivna. Ovde su delegati iz različitih regija i frakcija. Neke su se i međusobno borile u prošlosti. Sama činjenica da su uspele da se okupe na ovom zasedanju, jeste veliki uspeh“, smatra Stanikzai.
Uprkos generalnom opredeljenju za mir, postoje razlike kako otpočeti proces. Dok jedna grupa delegata želi da se zaštite demokratija i prava žena garantovani Ustavom nakon zbacivanja Talibana 2001. godine, drugi ističu da ne bi trebalo postavljati bilo kakve preduslove za pregovore sa njima. U međuvremenu, građani ističu da su umorni od rata.
„Svi Avganistanci su zasićeni rata i žele mir i obnovu zemlje. Rat neće rešiti naše probleme“, kaže Enzer Gul iz Kabula.
Međutim, bez obzira na razne podsticaje koje je spremna da ponudi avganistanska vlast, skoro da nema znakova da će ih Talibani prihvatiti. Dok je predsednik Karzai držao uvodni govor na početku zasedanja „džirge“ u sredu, grupa samoubica pokušala je da napadne šator u kome se održava skup.
Žene delegati "mirovne džirge" u Kabulu, 03. jun 2010.
Na sajtu Talibana se ističe da se „mirovna džirga“ sastala na zahtev stranih snaga koje teže da ostvare svoje interese. Militanti traže povlačenje međunarodnih trupa pre početka bilo kakvih pregovora. S obzirom da se njihov pokret poslednjih godina širi, verovatno nemaju previše razloga da prihvate ponudu Karzaija za mir.
Vašington podržava Karzaijev pokušaj da reintegriše obične pripadnike talibanskog pokreta u avganistansko društvo. Međutim, Obamina administracija je uzdržana prema pokušaju približavanja liderima militanata. Neki od njih, kao što je duhovni lider Talibana, Mula Omar, na američkoj su listi najtraženijih terorista.
SAD su najavile da će početi povlačenje trupa iz Avganistana od jula 2011. godine ako to omoguće prilike na terenu. Međutim, Bela kuća nije predočila rok za potpuno povlačenje svojih snaga.
Iako se očekuje da prihvate mirovni predlog predsednika Hamida Karzaija, ovaj dokument imaće više savetodavni nego obavezujući karakter. Običnim pripadnicima talibanskog pokreta se između ostalog nudi amnestija, novac i pomoć u pronalaženju posla, dok bi se njihovim liderima omogućio azil u drugim zemljama.
Nasrulah Stanikzai, analitičar iz Kabula kaže za Radio Slobodna Evropa da je optimista da će „džirga“ usvojiti Karzaijev predlog.
„Uprkos razlikama među predstavnicima mnogih zajednica u ’džirgi’, debata je konstruktivna. Ovde su delegati iz različitih regija i frakcija. Neke su se i međusobno borile u prošlosti. Sama činjenica da su uspele da se okupe na ovom zasedanju, jeste veliki uspeh“, smatra Stanikzai.
Uprkos generalnom opredeljenju za mir, postoje razlike kako otpočeti proces. Dok jedna grupa delegata želi da se zaštite demokratija i prava žena garantovani Ustavom nakon zbacivanja Talibana 2001. godine, drugi ističu da ne bi trebalo postavljati bilo kakve preduslove za pregovore sa njima. U međuvremenu, građani ističu da su umorni od rata.
„Svi Avganistanci su zasićeni rata i žele mir i obnovu zemlje. Rat neće rešiti naše probleme“, kaže Enzer Gul iz Kabula.
Međutim, bez obzira na razne podsticaje koje je spremna da ponudi avganistanska vlast, skoro da nema znakova da će ih Talibani prihvatiti. Dok je predsednik Karzai držao uvodni govor na početku zasedanja „džirge“ u sredu, grupa samoubica pokušala je da napadne šator u kome se održava skup.
Na sajtu Talibana se ističe da se „mirovna džirga“ sastala na zahtev stranih snaga koje teže da ostvare svoje interese. Militanti traže povlačenje međunarodnih trupa pre početka bilo kakvih pregovora. S obzirom da se njihov pokret poslednjih godina širi, verovatno nemaju previše razloga da prihvate ponudu Karzaija za mir.
Vašington podržava Karzaijev pokušaj da reintegriše obične pripadnike talibanskog pokreta u avganistansko društvo. Međutim, Obamina administracija je uzdržana prema pokušaju približavanja liderima militanata. Neki od njih, kao što je duhovni lider Talibana, Mula Omar, na američkoj su listi najtraženijih terorista.
SAD su najavile da će početi povlačenje trupa iz Avganistana od jula 2011. godine ako to omoguće prilike na terenu. Međutim, Bela kuća nije predočila rok za potpuno povlačenje svojih snaga.
