Dostupni linkovi

Minhen: Pens o savezništvu SAD i EU, Lavrov o stvaranju post-zapadnog svetskog poretka


Rusija mora da poštuje sporazum iz Minska: Majk Pens na konferenciji u Minhenu

Američki potpredsednik Majk Pens (Mike Pence) poručio je evropskim liderima na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu da su “SAD sada i uvek će biti vaš najveći saveznik”. U nastojanju da umanji strahovanja oko privrženosti Trampove administracije transantlatskim odnosima, Pens je istakao da su “trajne veze” između SAD i Evrope izgrađene ne samo na “snazi oružja” već i zajedničkim vrednostima i principima “koje negujemo: sloboda, demokratija, pravda i vladavina zakona”.

On je dodao da donosi poruku od predsednika Trampa: “SAD snažno podržavaju NATO” i biće "nepokolebljive" u svojoj posvećenosti transatlantskim institucijama kao što je ovaj vojni savez.

Istovremeno, Pens je ponovio zahtev Donalda Trampa evropskim saveznicima da podele finansijski teret, upozoravajući da samo pet članica NATO odvaja dogovorenih dva odsto svog bruto društvenog proizvoda za odbranu, što je dogovoreno 2014, napomenuvši da mnogi "nisu na jasnom ili uverljivom putu" ka tom cilju, prenosi Rojters.

“Vreme je da urade više”, kazao je Pens.

SAD će biti snažne – snažnije nego ikada dosada”, istakao je američki potpredsednik dodajući da Vašington planira veća izdvajanja za svoju vojsku.

On je, takođe, rekao da Rusija mora da poštuje sporazum iz Minska iz 2015. i doprinese deeskalaciji nasilja na istoku Ukrajine.

"SAD će nastaviti da smatraju Rusiju odgovornom, čak i ako tražimo nove mogućnosti za saradnju, a kao što znate predsednik Tramp smatra da se one mogu naći", istakao je Pens.

Lavrov: Okončan posthladnoratovski poredak

Istovremeno, ruski ministar inostranih poslova je, nekoliko sati nakon Pensovog govora, u izlaganju na Minhenskoj konferenciji odbacio kritike na račun Moskve za umešanost u sukobe u Ukrajini.

Demonstracije u Kijevu, januar 2017.
Demonstracije u Kijevu, januar 2017.


On je optužio vlasti u Kijevu da neispunjavanje preuzetih obaveza iz Minskog sporazuma. Prema njegovom mišljenju, stavovi zapadnih zvaničnika o sukobima u Ukrajini odražavaju hladnoratovski način razmišljanja koji, kako je rekao Lavrov, i dalje istrajava na Zapadu.

Konstantin Kosačov, predsednik Komiteta Senata Rusije za spoljne poslove, okvalifikova je izlaganje Majka Pensa kao “razočaravajuće”. Iz njega proizilazi da je “jedino Rusija odgovorna za sprovođenje Minskog sporazuma”, naglasio je Kosačov.

Lavrov je naveo i da se njegova zemlja „ne slaže s onima koji optužuju Rusiju za pokušaje podrivanja svetskog liberalnog poretka”.

On je u veoma kratkom saopštenju ponovio optužbe Rusije da je širenje NATO na istok – primivši u članstvo pojedine bivše sovjetske republike i zemlje nekadašnjeg Varšavskog pakta – stvorilo tenzije u Evropi. Opisao je NATO kao „instituciju Hladnog rata”, čije je širenje vodilo ka napetostima bez presedana u Evropi u proteklih 30 godina.

Ruski ministar smatra da je „okončan poredak ustanovljen posle Hladnog rata”, izražavajući nadu da će se “odgovorni lideri” opredeliti za stvaranje “demokratskog i pravednog poretka – ako želite, možete ga nazvati post-zapadni svetski poredak”.

Lavrov je govorio deset godina nakon što je Vladimir Putin iskoristio Konferenciju u Minhenu da osudi SAD kao “opasnog hegemona” koji ignoriše državne granice, krši međunarodno pravo “gurajući svet u ambis stalnih sukoba”.

Moskva želi odnose sa SAD, uz uzajamno poštovanje i priznavanje zajedničke odgovornosti za globalnu stabilnost: Sergej Lavrov
Moskva želi odnose sa SAD, uz uzajamno poštovanje i priznavanje zajedničke odgovornosti za globalnu stabilnost: Sergej Lavrov


Ponavaljući kritike Kremlja na račun Zapada i njegove vojne alijanse, Lavrov je istovremeno pozvao na obnavljanje vojne saradnje Rusije i NATO, ističuči da Moskva želi odnose sa SAD koji će biti “pragmatični”, uz uzajamno poštovanje i priznavanje zajedničke odgovornosti za globalnu stabilnost.

On je dodao da su sadašnji, veoma opterećeni odnosi između dve zemlje “neprirodni”, te da imaju veliki potencijal za saradnju.

Pens ublažava strahovanja evropskih saveznika

U prvom značajnom spoljnopolitičkom obraćanju u ime administracije predsednika Donalda Trampa, Pens nastoji da ublaži zabrinutost stranih diplomata i bezbednosnih zvaničnika da bi Tramp mogao da pribegne izolacionizmu u spoljnoj politici, oslabi veze sa Evropom, povuče ili umanji podršku NATO i žrtvuje interese zemalja od Ukrajine do zapadne Evrope zarad normalizacije odnosa sa Rusijom, ocenila je agencija AP.

Ova strahovanja su pojačana nakon Trampovih komentara u kojima je izražavao simpatije za izlazak Britanije iz EU, kvalifikacijama da je NATO “zastareo”, do pohvala na račun ruskog predsednika Vladimira Putina i nagoveštaja da bi mogao da ukine sankcije Moskvi uvedene zbog njenih poteza u Ukrajini.

Pens je pomenuo dva primera koji potvrđuju istorijsku bliskost SAD i Evrope. Naveo je da je imao prilike da se uveri u sivilo komunističke Istočne Nemačke tokom Hladnog rata. Ponovo je putovao u Nemačku nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. videvši mnoštvo cveća i druge znake žaljenja zbog žrtava i solidarnosti sa američkim narodom.

“Evropa je tada bila uz SAD”, istakao je Pens dodajući da će “američki narod biti zahvalan zauvek”.

Neophodno zajedničko delovanje: Majk Pens i Angela Merkel
Neophodno zajedničko delovanje: Majk Pens i Angela Merkel


Pens je govorio odmah nakon nemačke kancelarke Angele Merkel koja je najavila da će njena zemlja povećati izdvajanja za odbranu u skladu sa dogovorom iz 2014.

Ona je ukazala na potrebu da se očuvaju i ojačaju multilateralne strukture kao što su Evropska unija, NATO i Ujedinjene nacije.

"Svi ćemo biti jači ako zajedno delujemo", kazala je nemačka kancelarka dodavši da multilateralne strukture na mnogim mestima "nisu dovoljno efikasne".

Merkel je, takođe, poručila da je važno sarađivati sa Rusijom u borbi protiv terorizma, ali da zapadne države moraju da zaštite princip teritorijalnog integriteta, nazvavši ga postulatom svetskog poretka nakon Drugog svetskog rata. Ona smatra da je potrebno da NATO ojača svoje istočno krilo zbog mešanja Rusije u Ukrajini.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG