I dalje je dominantna netransparentnost vlasničke strukture medija, pokazao je izveštaj Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije o vlasničkoj strukturi i kontroli medija koji je objavljen na sajtu Saveta.
Savet se osvrnuo i na dva fenomena, fenomen tablodiacije i fenomen cenzure i autocenzure, kaže za RSE Miroslava Milenović iz Saveta za borbu protiv korpucije i finansijska forenzičarka.
RSE: U odnosu na prethodni izveštaj iz 2011. godine situacija u medijima nije bolja. Šta je najdrastičnije do čega ste došli?
Milenović: Nema ničeg toliko različitog u odnosu na izveštaj iz 2011. godine. Modaliteti koji su tada prepoznati prepoznaju se i sada. Treba biti pošten i reći da je avgusta 2014. godine donet set medijskih zakona, ali Savet nije analizirao efekte tih zakona jer je primena počela u januaru ove godine i rano je pričati o tome. Zakoni i zakonska akta jesu dobra, ali je rano da se govori da li će doneti ono što je potrebno.
Kad govorimo o samom izveštaju primetili smo isto ono što smo primetli i 2011. godine a to je da je i dalje dominantna netransparentnost vlasničke strukture, da se pitanje privatizacije državnih medija postavlja kao veliko pitanje. Rok jeste 1. jul 2015. ali Savet je skrenuo pažnju da mora da se povede računa i o poreklu novca i o onima koji će biti budući vlasnici tih medija. Takođe skrenuli smo pažnju na vidove finansiranja kao vid određene kontrole koju politička elita sprovodi nad medija i tu smo analizirali neka direktna davanja iz budžeta, subvencije, zatim smo pričali o raznim otpisima potraživanja prema emiterima od strane regulatornih agencija a i od strane poreske uprave. Spomenuli smo i osvrnuli smo se i na dva fenomena, fenomen tablodizacije i fenomen cenzure i autocenzure.
RSE: Ako više od polovine analiziranih medija nema jasno vidljivog vlasnika da li onda možemo znati čijem su uticaju ti mediji podložni?
Izmišljene informacije i teorije zavere provladinih medija
Izmišljene informacije i teorije zavere provladinih medija
Savet za borbu protiv korupcije je u svom izveštaju izrazio zabrinutost da je medijska scena u Srbiji "devastirana" kroz tabloidizaciju i relativizaciju ozbiljnih društvenih i političkih problema. Kao ilustraciju, Savet je u svom izveštaju naveo da se u pojedinim medijima, koji su uglavom pod finansijskom i uređivačkom kontrolom Vlade, mogu videti tematske kampanje koje se baziraju na izmišljenim informacijama, koje su uglavnom praćene maštovitim teorijama zavere, na anonimnim izvorima i poverljivim podacima iz policijskih, tužilačkih i sudskih predmeta.
Prema oceni Saveta, aktivni kreatori tabloidizacije su ujedno i neformalni kontrolori medija i "cenzori", a u tom procesu učestvuju različite interesne grupe iz poslovnog ili kriminogenog okruženja, političari, vlasnici i urednici odredjenih medija koji se nalaze u odnosu međusobne zavisnosti.
Savet je ocenio da u medijima u Srbijivlada odsustvo otvorene diskusije o osetljivim pitanjima, izražavanje kritičkih stavova, kao i postavljanje neprijatnih pitanja nosiocma vlasti i da je time "paralisana kritička uloga medija i otvoren put ka medijskoj manipulaciji".
Milenović: Možemo, ali znate kako, ne možemo reći da li su podložni osobi X, Y ili Z, ne možemo ih nazvati imenom, ali možemo da vidimo da se radi zapravo o sprezi političkog uticaja i ekonomskog kapitala, kapitala koji utiče preko finansiranja. Zasigurno o kome se radi, o kojim ljudima se radi, i ko stoji iza kojih medija nažalost to nije moguće da se utvrdi na ovaj način. Izmenom ovih medijskih zakona ja mogu samo da kažem da se nadam da će se to upristojiti i dovesti u red. Ja moram da skrenem pažnju da mi imamo situaciju, mi smo to nazvali kvazitransparentna vlasnička struktura, gde vi zapravo vidite da je neko fizičko lice XY vlasnik određenog medija, znači nemate ofšor kompaniju ili neko prikriveno vlasništvo, ali zapravo percepcija i ono što se priča u javnosti i ono što se priča u toj medijskoj kući je da je zapravo neka druga osoba vlasnik.
RSE: Može li se utvrditi koji pojedinac ima najveće vlasništvo u medijima?
Milenović: Teško, jako teško.
RSE: Godinama se govori da su među vlasnicima medija pojedini biznismeni, da tu na neki način uticaj imaju i političari. Šta je ovaj vaš izveštaj pokazao u tom smislu?
Milenović: Potvrdio je to.
RSE: Da li možemo da govorimo o konkretnim imenima?
Milenović: Ja ne bih govorila o konkretnim imenima. Savet na svom sajtu objavljuje izveštaj. Prema tome, ja bih pružila priliku svima da pročitaju sve ono što ih interesuje, jer je stvarno nemoguće medijsku sliku Srbije predstaviti u tri rečenice.
RSE: Kakva je situacija sa lokalnim medijima?
Milenović: Da ne kažem ista, vrlo, vrlo slična kao i za ove druge. Ne postoji ništa što je svojstveno samo velikim regionalnim emiterima a što nije svojstveno emiterima na lokalnom nivou i štampanim medijima na lokalnom nivou. Sve ono što boli jedne boli i druge.
RSE: Predali ste izveštaj Vladi pre pet dana. Da li ste dobili neki odgovor?
Milenović: U petak je predat izveštaj Vladi i resornom ministarstvu. Juče smo imali sastanak sa ministrom nadležnim za poslove kulture i informisanja, te sa državnim sekretarom.
RSE: Kakve su povratne informacije?
Milenović: Predstavili smo izveštaj, imali smo konstruktivnu razmenu mišljenja i to je sve što mogu da vam kažem.
RSE: Ako nije pomogao izveštaj iz 2011. godine šta sada možete da očekujete?
Milenović: Ja ne smatram da izveštaj ništa nije pomogao i da nikakve granice nije pomerio. Moram da vas podsetim da je 2011. godine, kada je bio predstavljen, doživeo potpuno ignorisanje od strane vlade, ali i od strane medija. Sada 2015. godine sa velikim zadovoljstvom Savet može da objavi da je po prvi put, pre nego što je izveštaj izašao, Savet imao sastanak sa ministarstvom nadležnim za poslove informisanja i kulture. I drugo, evo prvi put, drugačije nego 2011. godine i mediji se interesuju i počinju da prenose. Strukovna udruženja moraju vrlo značajnu ulogu da odigraju u sveobuhvatnom preobražaju medija.
