Dostupni linkovi

Mihajlović: Srbija može da proizvodi litijumske baterije i električna vozila


Nijedna oduka se neće doneti, a da ne postoji puna preglednost u vezi sa tehnologijama koje će biti korišćene i uticaja projekta na životnu sredinu i zdravlje ljudi: Zorana Mihajlović

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je da je cilj Vlade Srbije da razvija održivo rudarstvo i da je pitanje zaštite životne sredine odlučujuće za sve odluke koje se budu donosile u vezi sa svim rudarskim projektima, pa i sa projektom istraživanja ležišta litijuma u okolini Loznice Jadar.

„Srbija sa svojim rezervama litijuma može da zadovolji oko 12 odsto svetskih potreba za ovom rudom. Naravno, uslov svih uslova jeste zaštita životne sredine i tek kad budu završene sve studije, možemo da razgovaramo o odluci u vezi s eksploatacijom“, rekla je Mihajlović novinarima u Beogradu, pre početka skupa u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) pod nazivom „Projekat Jadar: Šta je poznato“.

Ona je kazala da je SANU pravo mesto da se razgovara o ovom projektu, jer je u javnosti prisutno mnogo neistina, zabluda i poluinformacija, koje se koriste za protivljenje projektu za koji ne postoji odobrenje za eksploataciju, niti je potpisan ugovor.


Meštani iz doline reke Jadar mesecima protestuju zbog najave australijske kompanije Rio Tinto da će u okolini Loznice, u zapadnoj Srbiji, početi izgradnju podzemnog rudnika za eksploataciju minerala jadarit, iz kojeg se dobija litijum za proizvodnju baterija za električne automobile.

Sa protestnog okupljanja 9. aprila poručili su da će peticiju “Rio Tinto - Marš sa Drine” predati kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, zbog toga što nikog od zaposlenih nisu zatekli u kompaniji.

Kompanija Rio Tinto je u reakciji na protest saopštila da se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar“ tek radi i da će se o njoj izjašnjavati građani Srbije.

Na drugoj strani, resorna ministarka Zorana Mihajlović ocenjuje da niko nema pravo da odustane od projekta koji može biti veoma važan za budućnost Srbije „na osnovu tvrdnji koje nemaju uporište u činjenicama, a koje svakodnevno slušamo.

Ona, međutim, ističe i da je pri odlučivanju veoma važno pratiti tehnologije i uticaj na životnu sredinu.

Naglašava da se nijedna oduka neće doneti, „a da ne postoji puna preglednost u vezi sa tehnologijama koje će biti korišćene i uticaja projekta na životnu sredinu i zdravlje ljudi.“

Protest ekoloških aktivista u Beogradu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:29 0:00

'Nema rudarstva bez zaštite životne sredine'

Od države, dodala je Mihajlović, u velikoj meri zavisi kako će projekat „Jadar“ izgledati i da se neće dozvoliti da se radi bilo šta što bi naškodilo zdravlju ljudi ili dovelo do uništavanja životne sredine.

Govoreći na samom skupu ministarka je istakla da nema održivog rudarstva bez zaštite životne sredine.

„Činjenica je da je ležište jadarita, novog minerala bora i litijuma u Srbiji kod Loznice, po količini rude jedno od najvećih u Evropi i da je jedno od najvećih i po sadržaju litijuma na ovom ležištu. Zahvaljujući ovom prirodnom bogatstvu Srbija se pozicionira kao strateški bitna zemlja na evropskoj i svetskoj karti kritičnih mineralnih resursa, resursa budućnosti, od kojih će zavisiti privrede svih razvijenih zemalja“, rekla je Mihajlović.

Kako je precizirala, elaboratom o resursima i rezervama overene su bilansne rezerve rude litijuma i bora kod Loznice od 158 miliona tona rude, proračunate vrednosti od 56 milijardi dolara, a da je vrednost potencijalnog ulaganja 1,5 milijardi dolara.

„Potencijalni uticaj ovog projekta na bruto domaći proizvod (BDP) je od osam do 15 odsto, imajući u vidu da ne govorimo samo o eksploataciji rude, već i o njenoj preradi, mogućnosti za otvaranje fabrika litijumskih baterija i električnih automobila“, rekla je Mihajlović.

Istakla je da je pitanje koje se samo nameće „da li smo dovoljno bogata zemlja da se odreknemo prirodnog bogatstva koje može biti temelj i naše privrede i stub jake ekonomije. Pitanje je i da li u Srbiji želimo održivo rudarstvo, ili ćemo ga bez argumenata i činjenica odbijati“, rekla je Mihajlović.


Istakla je da je interesovanje za geološka istraživanja litijuma u svetu povećano zbog procesa energetske tranzicije i težnje ka klimatski neutralnom razvoju, koji podrazumeva povećanje tražnje za električnom energijom, kako u industriji, tako i u svim vidovima saobraćaja.

„Rešavanje energetske trileme energetika – ekologija – ekonomija kreće se upravo ka upotrebi alternativnih goriva, proizvodnji automobila na električni pogon i hibrida. Glavni materijal za proizvodnju baterija za njihove potrebe je litijum, a upravo Srbija sa svojim rezervama, koje pokrivaju 12 odsto svetskih potreba za litijumom, može zauzeti važno strateško mesto u Evropi i u svetu“, kazala je Mihajlović.

Srbija, rekla je ona, može da bude ne samo izvoznik litijuma, već može i da stvori lanac proizvodnje i dodatne vrednosti litijuma, a to znači proizvodnju i izvoz litijumskih baterija i proizvodnju električnih vozila.

„Procenjuje se da će do 2025. samo globalno tržište litijumskih baterija biti vredno oko 80 milijardi dolara“, rekla je Mihajlović.

Izgradnja rudnika bi trebalo da počne 2022. godine i da traje do 2026. Mineral jadarit, iz kog se dobija litijum, otkriven je 2004. godine i pronađen je samo u Srbiji, objavila je na svom internet sajtu kompanija Rio Tinto.

XS
SM
MD
LG