Proces pred Međunarodnim sudom počeo je praktično podnošenjem podnesaka članica Ujedinjenih nacija. Pitanje obaveze Srbije je aktualizovao šef diplomatije Vuk Jeremić koji je na pitanje hoće li Srbija priznati Kosovo ako Sud presudi da Kosovo nije prekršilo međunarodno pravo, ovako odgovorio: "Ne, nikada, ni u kom slučaju." Kako razumeti ovakav stav?
U oktobru prošle godine, pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić ovako je obrazložio inicijativu Srbije:
Vuk Jeremić"Odgovor koji treba da dobijem u obliku savetodavnog mišljenja će biti zasnovan na međunarodnom pravu. Imamo poverenje da će Međunarodni sud pravde znati šta treba da uradi, i da će uzeti u obzir mišljenja svih zainteresovanih zemalja članica i međunarodnih organizacija."
A kad je većina glasala za tu inicijativu, Jeremić je to proglasio velikom pobedom Srbije:
"Današnji rezultat, današnje glasanje, pobeda je ne samo Srbije već i međunarodnog prava i pravde u međunarodnim odnosima."
Oni koji su bili protiv su tvrdili da to neće rešiti spor, jer Srbija samo želi da zaustavi proces priznavanja Kosova. Zaista, Srbija je drastično reagovala na priznanje Kosova koje je usledilo nakon odluke Ujedinjenih nacija, i to od strane suseda, Crne Gore i Makedonije. Do danas nisu izglađeni odnosi sa tim državama.
Šta onda govori najnovija izjava ministra spoljnih poslova da Srbija neće nikada priznati Kosovo, bez obzira na mišljenje Suda?
"Ako onaj ko je podneo zahtev i tražio mišljenje, to mišljenje prihvata samo ako njemu odgovara, jednostavno ne ostavlja utisak jednog kredibilnog ponašanja. Mislim da je to istovremeno i određena obaveza predlagača, u ovom slučaju naše zemlje, da to mišljenje prihvati kakvo jeste."
Advokat Srđa Popović takođe smatra da je ova izjava i više nego problematična:
"Prvo, to je jedan krajnje nemoralan stav, a drugo to pokazuje da ste vi spremni da zloupotrebljavate institucije, da zloupotrebite i tu instituciju Međunarodnog suda pravde u Hagu, i da je za vas pravedno jedino ono što je dobro za vas. A to je jedna tipična nacionalistička poruka, koju je prvi formulisao Adolf Hitler, u svojoj čuvenoj izjavi, da je pravda ono što je dobro za nemački narod."
Radoslav Stojanović, stručnjak za međunarodno pravo, šef srpskog tima u tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije pred istim tim međunarodnim sudom, i doskorašnji ambasador u Hagu, takođe ima zamerki na nediplomatski odgovor Vuka Jeremića, ali nema na suštinu iskaza:
"Pa, čujte, da vam kažem, to je malo nediplomatski rečeno od strane ministra, ali u suštini cele stvari stoji to da 150 država može da prizna Kosovo, a Srbija da ne prizna - to je njeno legitimno pravo."
Radoslav StojanovićOno u čemu se slažu i Srđa Popović i Radoslav Stojanović jeste to da mišljenje Suda neće biti jednostavni odgovor - Kosovo je u pravu ili Srbija je u pravu.
"Ne može sud da donese odluku da je jednostrana secesija Kosova u skladu sa međunarodnim pravom - to Sud ne može. On će to reći, ali će dodati ono "ali". S obzirom na okolnosti koje postoje, recimo da primenjeno nasilje prema Kosovu, i tako dalje, daje na neki način za pravo i albanskoj strani na Kosovu."
"Moje mišljenje je da će oni doneti neku mešovitu odluku, koja neće biti vrlo izričita, već će to biti s jedne strane uvažavanje ovog mišljenja, a s druge strane uvažavanje onog mišljenja, i neki takav ambivalentan zaključak."
Svejedno, mišljenje Međunarodnog suda pravde, onog istog koji je doneo odluku povodom tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije za genocid i koji je s jedne strane oslobodio Beograd optužbi u direktnu umešanost, ali nije za direktnu odgovornost što nije sprečio genocid, a mogao je, ima veliku težinu i u međunarodnoj stručnoj i političkoj javnosti. Pogotovo što je pitanje secesije, odnosno samoopredeljenja, veoma osetljivo međunarodno pitanje koje je podložno, kao i sve drugo, preispitivanju. Stručnjaci znaju kakve je sve modifikacije doživelo pitanje suvereniteta. Vatroslav Vekarić:
"U praksi je do sada ovo mišljenje imalo veliku težinu, i političku, ali i, pre svega, pravnu. Time su se stvarali presedani. E sada, odluka Suda će u svakom slučaju uticati na ponašanje većine zemalja."
U oktobru prošle godine, pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić ovako je obrazložio inicijativu Srbije:
A kad je većina glasala za tu inicijativu, Jeremić je to proglasio velikom pobedom Srbije:
"Današnji rezultat, današnje glasanje, pobeda je ne samo Srbije već i međunarodnog prava i pravde u međunarodnim odnosima."
Oni koji su bili protiv su tvrdili da to neće rešiti spor, jer Srbija samo želi da zaustavi proces priznavanja Kosova. Zaista, Srbija je drastično reagovala na priznanje Kosova koje je usledilo nakon odluke Ujedinjenih nacija, i to od strane suseda, Crne Gore i Makedonije. Do danas nisu izglađeni odnosi sa tim državama.
Šta onda govori najnovija izjava ministra spoljnih poslova da Srbija neće nikada priznati Kosovo, bez obzira na mišljenje Suda?
Prvo, to je jedan krajnje nemoralan stav, a drugo to pokazuje da ste vi spremni da zloupotrebljavate institucije, da zloupotrebite i tu instituciju Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Dr Vatroslav Vekarić, analitičar, inače član Foruma za međunarodne odnose i Spoljnopolitičkog saveta pri Ministarstvu inostranih poslova:"Ako onaj ko je podneo zahtev i tražio mišljenje, to mišljenje prihvata samo ako njemu odgovara, jednostavno ne ostavlja utisak jednog kredibilnog ponašanja. Mislim da je to istovremeno i određena obaveza predlagača, u ovom slučaju naše zemlje, da to mišljenje prihvati kakvo jeste."
Advokat Srđa Popović takođe smatra da je ova izjava i više nego problematična:
"Prvo, to je jedan krajnje nemoralan stav, a drugo to pokazuje da ste vi spremni da zloupotrebljavate institucije, da zloupotrebite i tu instituciju Međunarodnog suda pravde u Hagu, i da je za vas pravedno jedino ono što je dobro za vas. A to je jedna tipična nacionalistička poruka, koju je prvi formulisao Adolf Hitler, u svojoj čuvenoj izjavi, da je pravda ono što je dobro za nemački narod."
Radoslav Stojanović, stručnjak za međunarodno pravo, šef srpskog tima u tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije pred istim tim međunarodnim sudom, i doskorašnji ambasador u Hagu, takođe ima zamerki na nediplomatski odgovor Vuka Jeremića, ali nema na suštinu iskaza:
"Pa, čujte, da vam kažem, to je malo nediplomatski rečeno od strane ministra, ali u suštini cele stvari stoji to da 150 država može da prizna Kosovo, a Srbija da ne prizna - to je njeno legitimno pravo."
"Ne može sud da donese odluku da je jednostrana secesija Kosova u skladu sa međunarodnim pravom - to Sud ne može. On će to reći, ali će dodati ono "ali". S obzirom na okolnosti koje postoje, recimo da primenjeno nasilje prema Kosovu, i tako dalje, daje na neki način za pravo i albanskoj strani na Kosovu."
"Moje mišljenje je da će oni doneti neku mešovitu odluku, koja neće biti vrlo izričita, već će to biti s jedne strane uvažavanje ovog mišljenja, a s druge strane uvažavanje onog mišljenja, i neki takav ambivalentan zaključak."
Svejedno, mišljenje Međunarodnog suda pravde, onog istog koji je doneo odluku povodom tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije za genocid i koji je s jedne strane oslobodio Beograd optužbi u direktnu umešanost, ali nije za direktnu odgovornost što nije sprečio genocid, a mogao je, ima veliku težinu i u međunarodnoj stručnoj i političkoj javnosti. Pogotovo što je pitanje secesije, odnosno samoopredeljenja, veoma osetljivo međunarodno pitanje koje je podložno, kao i sve drugo, preispitivanju. Stručnjaci znaju kakve je sve modifikacije doživelo pitanje suvereniteta. Vatroslav Vekarić:
"U praksi je do sada ovo mišljenje imalo veliku težinu, i političku, ali i, pre svega, pravnu. Time su se stvarali presedani. E sada, odluka Suda će u svakom slučaju uticati na ponašanje većine zemalja."
