Dostupni linkovi

Analitičar američkog Stratfora Marko Papić u intervjuu za RSE ocenjuje, uz ostalo, da će svetska ekonomska kriza teško pogoditi zemlje Zapadnog Balkana, ali i širi region, i dovesti do talasa socijalnih nemira.

Osetivši da bi se upravo to moglo dogoditi, srpska vlada je za samo nekoliko dana povukla najavu da nametne porez i ogromnoj armiji siromašnih građana. Marko Papić međutim, kaže da vlasti u Beogradu ništa drugo nije preostalo jer je sav novac od privatizacije potrošen, a drugih prihoda nema.

U vrlo kratkom periodu mnogo keša se slilo u ruke više koalicionih vlada koje su se smenjivale na vlasti, a one su, umesto da tim prihodima dugoročno stabilizuju ekonomiju zemlje finansirale kratkoročni socijalni mir i zadovoljstvo.
“Privrede zemalja koje zarađuju prodavanjem svojih prirodnih resursa mi zovemo rentijerske ekonomije. Državama koje, recimo, raspolažu ogromnim zalihama nafte ti resursi zaista postaju prokletstvo. Sav novac koji zarađuju prodavajući naftu i gas zapravo koči njihov ekonomski razvoj. Srbija je u poslednjih nekoliko godina u izvesnom smislu počela da se ponaša kao jedna od takvih zemalja, s tom razlikom što su srpski prirodni resursi bili izuzetno mali u poređenju sa onim kojima te zemlje raspolažu. To su uglavnom bila nacionalizovana preduzeća i ona su već prodata. Dakle, u vrlo kratkom periodu mnogo keša se slilo u ruke više koalicionih vlada koje su se smenjivale na vlasti, a one su, umesto da tim prihodima dugoročno stabilizuju ekonomiju zemlje finansirale kratkoročni socijalni mir i zadovoljstvo. Sada kada su sve unosne privatizacije potrošene, a kada uz to i čitav svet potresa duboka ekonomska kriza, nad Srbiju se nadvila zastrašujuća oluja.”

Komentarišući glomaznost srpske Vlade, Marko Papić kaže da Srbija sa mizernom ekonomijom kakvu ima, posebno u vreme svetske krize i recesije, ne može sebi priuštiti neslavni rekord da ima čak 25 ministarstava.

“To je zaista ludost, to je u najmanju ruku evropski rekord. Broj od 25 ministarstava je definitivno preglomazan, ali to je zato što je i aktuelna koalicija veoma volšebna. Svako u njoj je hteo svoja mesta, svoja ministarstva i podministarstva, svoje ljude u javnim preduzećima pred njihovu privatizaciju, kako bi se novac prelivao i u njihove partijske kase. U tom smislu, to je nešto što je tipično za tako široke koalicije, ali istovremeno zemlje sa takvom ekonomijom kakvu ima Srbija to sebi ne mogu priuštiti, posebno ne sada u krizi.”


Socijalni nemiri mogu lako izbiti u Bosni, Grčkoj, manje u Srbiji. Zemlja u kojoj bi moglo doći do socijalnih nemira je i Hrvatska. Ona se čak ranije nego mnoge države koje smo pomenuli, otvorila za zapadne banke, mnogo veća masa kredita je tamo u opticaju, tako da bi je ekonomska kriza mogla pogoditi još oštrije nego, recimo, Srbiju.
Upitan kako će se globalna ekonomska kriza ispoljiti u zemljama Zapadnog Balkana, sagovornik Radija Slobodna Evropa kaže da je STRATFOR predvideo da će svetska kriza najviše inficirati taj region, ali i širu okolinu – Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku, baltičke zemlje. Mnoge zapadne banke su otvorile svoje filijale u svim tim zemljama i suviše liberalno davale kredite, ali kredite sa valutnom klauzulom. U trenutku izbijanja svetske finansijske krize i domaći novac naglo je izgubio, gubi i gubiće na vrednosti, zbog čega će veliki deo tih kredita postati izuzetno rizičan za banke jer građani neće više biti u stanju da ih servisiraju. Lako se može desiti da čitavi bankarski sistemi u ovim državama, koji počivaju na zapadnom kapitalu, dožive krah. Mnoge od tih zemalja su pri tom još politički nedovoljno stabilne, pa mogu im zapretiti veoma ozbiljni socijalni nemiri.

“Socijalni nemiri mogu lako izbiti u Bosni, takođe u Rumuniji krajem godine uporedo sa predsedničkim izborima, koji mogu lako biti fokus uličnog konflikta između suprotstavljenih frakcija. Nemiri mogu izbiti i u Grčkoj, koja se u priči o Balkanu retko spominje jer se percipira kao razvijena zapadna ekonomija; Grci, zapravo, već imaju društveni konflikt – ultraradikalne leve i desne skupine već bacaju bombe jedne na druge. i, naravno, imate Srbiju kojoj preti nezadovoljstvo otpuštenih radnika koji bi se mogli dići na noge. Ono što ipak amortizuje stanje stvari u Srbiji jeste činjenica da je politička situacija, bar za sada, relaksiranija nego drugde jer su izbori bili relativno skoro, a uz to opozicija se svakog meseca sve više usitnjava, tako da nema prave avenije za socijalni bunt i političku promenu. Zemlja u kojoj bi moglo doći do socijalnih nemira je i Hrvatska. Ona se čak ranije nego mnoge države koje smo pomenuli, otvorila za zapadne banke, mnogo veća masa kredita je tamo u opticaju, tako da bi je ekonomska kriza mogla pogoditi još oštrije nego, recimo, Srbiju.”


Tamo imate srpsku enklavu na severu i u ostatku Kosova albansku većinu. I ako se povremeno pojave etničke tenzije, one će biti minimalne zato što su dve grupe potpuno odvojene jedna od druge i u tom smislu bez kapaciteta da dođu u međusobni konflikt.
Sagovornik Radija Slobodna Evropa ne veruje da na Kosovu može doći do tenzija. Evo kako to obrazlaže:

“Tamo imate srpsku enklavu na severu i u ostatku Kosova albansku većinu. I ako se povremeno pojave etničke tenzije, one će biti minimalne zato što su dve grupe potpuno odvojene jedna od druge i u tom smislu bez kapaciteta da dođu u međusobni konflikt. Jedini scenario u kojem bi do sukoba moglo doći jeste kad bi se međunarodna zajednica povukla iz tog dela regiona, što nije verovatno.”


Analitičar STRATFOR-a ocenjuje da Dejtonski sporazum nije formirao koherentnu državu Bosnu i Hercegovinu i da ona nije jedna nego mehanički zbir dve separatne države. Ne veruje, međutim, da će u Bosni opasno rasti etničke tenzije koje bi vodile konfliktu jer smatra da je zemlja temeljno etnički “očišćena”, pa nema ni mogućnosti za konfliktni “dodir”. Jedini scenario za sukob je mogućnost izdvajanja Republike Srpske, ali STRATFOR ne predviđa da će se taj scenario ostvariti. Ukazuje, međutim, na činjenicu da je međunarodna zajednica u toj meri “prebukirana” drugim problemima u svetu, a uz to još i globalnom krizom, da njeni reflektori nisu više tako oštro upereni na Bosnu kao što su bili tokom devedesetih. Time se objašnjava i zašto je kancelarija međunarodnog predstavnika u toj zemlji tako nemoćna.

“Jedini štap i šargarepa koji je međunarodnoj zajednici ostao jeste evrointegracija Bosne, ali čak i taj instrument je nedavno oslabljen izjavom nemačke kancelarke Angele Merkel da Evropska unija treba da prikoči proces širenja zato što još nije ratifikovan Lisabonski ugovor. Ta pozicija je veoma problematična jer se njome dovodi u pitanje ništa manje nego bezbednosna situacija u regionu, ali i šire. Ona je do sada držana pod kontrolom upravo nuđenjem opipljive i skore perspektive evrointegracije zemalja ovog regiona. Možda ne bi trebalo toliko pažnje pridavati toj izjavi Angele Merkel jer je izrečena uoči izbora u Nemačkoj, možda se može primiti kao predizborna retorika, ali ipak izaziva zabrinutost. Ne iznenađuje otuda stav evropskog komesara za proširenje Ollija Rehna, koji je upozorio da se proširenje Evropske unije ne događa pukog proširenja radi nego da je njeno proširenje na Balkan drugo ime za rešavanje strateškog bezbednosnog problema same Evrope. Pitanje Balkana mora se rešiti i jedini način da se ono reši jeste da zapadni Balkan postane deo Evropske unije.”
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG