Dostupni linkovi

Pošto su mu drugi put u roku od nekoliko dana upućene pretnje smrću, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić poziva nadležne na oštriju reakciju kako bi se čitavom društvu uputila jasna poruka da napadi i govor mržnje u Srbiji nisu dozvoljeni.

Praksa pokazuje drugačije jer Karadžić nije prvi državni funkcioner koji se, uz stalne pretnje predstavnicima civilnog sektora u Srbiji, našao na udaru zbog zalaganja za pitanja koja u javnosti nisu popularna.

Nakon druge pretnje upućene državnom sekretaru za ljudska i manjinska prava, policija je otvorila istragu, a ministarka pravde Snežana Malović uverena je da će obaviti svoj posao:

“To je u ingerenciji Ministarstva unutrašnjih poslova, znam da svim pretnjama koje su poslate izuzetno pažljivo pristupaju.“


Očigledno postoje jake grupacije koje se vode retrogradnom politikom i kojima je u cilju da Srbija i dalje ostane izolovana i van svetskih tokova, kako bi svoju kampanju i politiku mržnje širili i dalje.
Posle plakata koji su u Pančevu osvanuli 10. aprila, a na kojima organizacija “Crna ruka“ poziva na linč državnog sekretara zbog njegovog zalaganja za usvajanje Zakona protiv diskriminacije, Marko Karadžić dobio je i preteće pismo. Ovoga puta likvidacijom mu preti nepoznata organizacija sa skraćenicom UZS:

“Stiglo je na Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a upućeno je meni. Prva strana posvećena je mom prezimenu i blaćenju mene kao osobe koja sramoti sve one koji se prezivaju Karadžić, sa jasnim pretnjama da će mi ta nepoznata organizacija ubrzo doći glave. Pretnju sam doživeo kao napad na sve nas u ovoj zemlji koji se borimo za ljudska prava i u ovoj zemlji očigledno postoje jake grupacije koje se vode retrogradnom politikom i kojima je u cilju da Srbija i dalje ostane izolovana i van svetskih tokova, kako bi svoju kampanju i politiku mržnje širili i dalje.”

Pored vulgarnih uvreda upućenih Karadžiću, napada se i TV B92 kao antisrpska kuća, ali i brojne javne ličnosti, među njima i Borka Pavićević, Nataša Kandić, Sonja Liht, Sonja Biserko, Vojin Dimitrijević...

Sonja Biserko
Vest da se i njeno ime našlo u pismu nepoznate organizacije, predsednicu Helsinškog odbora za ljudska prava nije iznenadila. Pored konstantnih verbalnih pretnji i uvreda, krajem prošle godine Sonja Biserko doživela je i to da su je dvojica muškaraca sačekala ispred stana u kojem živi. Ne iznenađuje, međutim, ni činjenica da nisu samo predstavnici civilnog društva na meti napada, te da Marko Karadžić nije prvi državni zvaničnik kojem prete smrću:

“Toliko sam već eksponirana na taj način da imam neki stečeni osećaj za opasnost, ali je ovde vrlo teško osećati se sigurno. To je postao jedan manir koji se primenjuje na sve grupacije i pojedince koji su se usudili da otvore temu kršenja ljudskih prava ili onu koja se tiče nedavne prošlosti.”


Tako otvaranje teme ratnih zločina u Srbiji nije bezbedno ni za najviše državne zvaničnike. Posle hapšenja Radovana Karadžića, pretnje smrću stizale su i na adrese predsednika Srbije i ministra policije, a oni koji nikada nisu pošteđeni su predsednik Nacionalnog saveta za saranju sa Hagom Rasim Ljajić i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. Jednu od brojnih pretnji upućenih Vukčeviću, iz januara prošle godine, za naš program tada je preneo portparol tužilaštva Bruno Vekarić:

Vladimir Vukčević
“Da treba da stavi ličnu kartu u zube da bi ga lakše identifikovali.”

Kada je reč o ljudskim pravima, pored nacionalnih manjina, najugroženija je gej populacija, što nas vraća pretnjama državnom sekretaru Karadžiću - upravo zbog podrške borbi protiv diskriminacije. Iz organizacije za lezbijska prava Labris Dragana Vučković:

“Podsetiću vas da ovo nije došlo baš niodkuda. Dakle, nakon usvajanja antidiskriminacionog zakona, ali i tokom usvajanja, imali smo konstantan govor mržnje, pa i direktno sa skupštinske govornice, pre svega upućivan gej populaciji. Smatram da je nedopustivo da u momentu kada se državnom sekretaru preti smrću, resorni ministar za ljudska i manjinska prava, niti bilo ko iz Vlade Republike Srbije, ne reaguje ni jednom rečju i ne ustaje u odbranu i državnog sekretara, ali i ljudskih prava uopšte.”


I upravo u ovakvom odnosu Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava vidi razloge učestalih pretnji svima koji se dotaknu tema kao što su prava manjinskih grupa, ratni zločini i odgovornost:

“Nije samo stvar u radu Vlade, trebalo bi promeniti ponašanje onih koji učestvuju u javnom životu i to je suština priče. Dakle, Srbija je duboko podeljena i zapravo se ni ne zna šta su to osnovni standardi jednog demokratskog društva. Te standarde često krše same političke elite i to je ono što na kraju dovodi do ovakvih posledica.”
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG