Dostupni linkovi

Manastir Dečani mesto albansko-srpskog pomirenja?


Američki predsednik Džo Bajden u razgovoru sa ocem Savom Janjićem u manastiru Visoki Dečani, 21. maja 2009.

Prošlo je nedelju dana od boravka američkog potpredsednika Bajdena u regionu, između ostalog i Kosovu, a da je jedna njegova stanica ostala samo usput zabeležena.

Reč je o poseti manastiru Visoki Dečani i sledećoj poruci u susretu sa Ocem Janjićem:

"Hvala za vašu humanost, vama i vašem bratstvu. Vi ste zajedno sa vladikom otvorili vrata za sve izbeglice. To je duh koji će, ja se nadam, u narednim godinama postati karakteristika celog ovog područja."


Nikoga nije ta poruka isprovocirala da podseti šta se to događalo u Dečanima '99. godine. Miđen Keljmendi novinar iz Prištine, Teofil Pančić novinar iz Beograda:

"Ne, nije bilo odjeka, ali ne verujem i da je ta poruka iz Dečana doprla do ljudi u Prištini ili bilo gde."

"Zaista nisam primetio da je ta izjava dobila bilo kakav publicitet. Ljudi, zapravo, nemaju pojma ni o onome što se desilo 1999. u manastiru Visoki Dečani, ni o tome šta je Bajden u vezi s tim sada rekao."

Ankete koje smo snimili u Prištini i Užicu odmah nakon Bajdenove posete, pokazale su da zaista niko pojma nema o čemu je govorio visoki američki gost:

"Ne znam, ali sam zainteresovan da saznam."
"Ne interesuju me te gluposti."
"Možda je osećao grižu savesti za sve ono što se dole izdešavalo."
"Nemam pojma."
"Ja verujem da je istina, nikada nisam čuo da su u manastiru Visoki Dečani sklanjani, i da su našli utočište i Albanci. To po prvi put čujem."
"Ja o tome nisam čuo."

Manastir Visoki Dečani
Da podsetimo: devedeset devete godine Visoki Dečani su bili retko mesto gde se nesreća nije delila na "našu" i "njihovu". Momčilo Trajković, političar sa Kosova je tada bio sa Ocem Savom:

"Uplašeni Albanci iz Dečana, koji nisu imali kuda, koji su se brinuli za svoje živote, krenuli su put manastira, a Otac Sava zajedno sa bratstvom i zajedno sa igumanom Teodosijem je otvorio vrata manastira i prihvatili su te nesrećne ljude."


Miđen Keljmendi, novinar iz Prištine priseća se tog manastira iz vremena detinjstva:

"Ja pamtim da smo, dok sam bio veoma mali dečak, tamo išli iz Peći i provodili naše vikende, pili smo svetu vodu iz okoline Dečana. Taj manastir je bio deo mog detinjstva, govorim o šezdesetim godinama. Meni uopšte nije čudno, imajući u vidu sve to, da je i tokom rata, tokom tih veoma teških momenata i trenutaka zajedničkog življenja Srba i Albanaca na ovim prostorima, taj manastir otvorio vrata i za Albance."


Zašto se o dobrim ljudima u vremenu zla ćuti i na Kosovu i u Srbiji? Teofil Pančić, Momčilo Trajković i Miđen Keljmendi:

"Pa naravno, zato što tom stanovniku Prištine ili Beograda jednostavno nema ko to da kaže – bilo da su mediji u pitanju, bilo da su političke elite koje iz svojih razloga forsiraju isključivo negativnu sliku o onom drugom. Na primer kao da se radi o nekakvom monstrumu i nekome u koga naprosto, u startu, ne treba imati nikakvog poverenja."

"Pa ne iznenađuje me, uzimajući u obzir da su javno mnenje stvarali oni kojima nije stalo do mira, odnosno, išlo bi na štetu politike koja je vođena na ovim prostorima."

"Ono što stoji između Srba i Albanaca to su, u stvari, stereotipi, nešto što ne dozvoljava da se ova dva naroda pogledaju u oči i da upoznaju jedni druge."

Zašto Crkva ne baštini taj događaj, događaj sasvim u hrišćanskom duhu, pomozi bližnjemu svom? Teofil Pančić:

"Mislim da je tu problem u tome što u samoj crkvi ima, na žalost, jako mnogo ljudi na istaknutim pozicijama koji su zarobljenici najprimitivnije forme etno-nacionalizma i koji prosto ne vide dalje od te podele – mi i oni. I zato monah Sava nije unutar crkve."

Da li bi jednog dana manastir Dečani mogao biti mesto pomirenja Srba i Albanaca? Slušate mišljenja sva tri naša sagovornika: Momčila Trajkovića, Teofila Pančića i Miđena Keljmendija:

"Manastir Dečani, posle ove posete, treba da bude svetionik, pogotovo Albancima, pogotovo onima koji ne znaju šta znače dobri ljudi, šta znači manastir Dečani, šta znače ljudi poput oca Save, ljudi koji pružaju ruku mira."

"Ne možemo da proizvedemo nekog novog Boru i Ramiza, međutim, ima nešto drugo što možemo – i ne samo da možemo nego bi i trebalo da činimo svako na svoj način – a to je da ta vrsta primera, kao što je primer monaha Save i svega onoga što je radio 1999, da to bude javno prepoznatljivo. Da ne bude više toga da ljudi nemaju pojma da se to uopšte dogodilo."

"To bi bilo odlično ako bi to tako bilo."
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG