Obustavljanje izgradnje Južnog toka je realistična odluka Rusije da ne bi dalje ulagala u projekat sa neizvesnim ishodom s obzirom na trvenja sa Zapadom, kaže za Radio Slobodna Evropa Denis Maksimov iz Instituta za istraživanja konkurentnosti u evroazijskom regionu (Eurasia Competitiveness Institute) sa sedištem u Briselu.
On međutim ne isključuje mogućnost da se ovaj projekat nastavi.
“U njega su već uložena neka sredstva, ne samo Rusija već i njeni evropski partneri. Delovi gasovoda su već izgrađeni. U tom smislu bih nazvao Južni tok ‘zamrznutim projektom’.
Očekujem da će nova Evropska komisija nastaviti dijalog, jer je to u interesu evropske strane. Istovremeno, Rusija nije u zavidnoj pregovaračkoj poziciji. Stoga mora da pronađe način da prodaje gas po povoljnoj ceni, odnosno da ostvari dobar profit, koristeći postojeće gasovode ka EU.
Bilo kakav budući projekat ka Kini i Turskoj iziskuje znatna ulaganja i vreme, čime se povećavaju troškovi i smanjuje profit. Dakle, celishodnije je da pronađe način da prevaziće nesuglasice sa EU”.
RSE: Da li je odustajanje od gradnje Južnog toka jedan od retkih Putinovih poraza, kako je napisao “Njujork tajms”, ili manevar u cilju pritiska na EU da odustane od insistiranja na striktnoj primeni pojedinih propisa iz “Trečeg energetskog paketa”, što smatraju pojedini analitičari?
Maksimov: Mislim da je to realistična odluka da se izbegne rizik od trošenja dodatnog novca za projekat čija je sudbina neizvesna, imajući u vidu i složenu političku situaciju, uključujući mogućnost proširenja zapadnih sankcija Rusiji.
Moskvi preti ekonomski pad od 0,8 odsto u narednoj godini, kao i nastavak pada cena nafte i povećani priliva gasa iz škriljaca iz SAD
S druge strane, Moskva se suočava sa nepovoljnim makroekonomskim ambijentom, poput ekonomskom pada od 0,8 odsto u narednoj godini, kako se procenjuje, a moguće je i više u kombinaciji sa nastavkom pada cena nafte i povećanog priliva ovog energenata iz škriljaca iz SAD, Kanade i drugih zemalja. Zbog toga cena nafte može pasti i na 60 dolara za barel. Sve to nisu povoljne okolnosti za Rusiju.
RSE: Ima i mišljenja da je Putin iskoristio zategnutost u odnosima sa Zapadom kao izgovor za odustajanje od Južnog toka, a u stvari to od početka nije bio ekonomski održiv projekat, već više političkog karaktera u cilju smanjenja zavisnosti Moskve od tranzitnog koridora kroz Ukrajinu i, istovremeno, dodatnog vezivanja EU za Rusiju. Usput bi ojačao i njen uticaj na Balkanu.
Maksimov: To je mogao da bude profitabilan projekat jer su u vreme kada je začeta ideja o njegovoj gradnji, cene gasa rasle. Naravno, postojali su i geopolitički motivi za realizaciju Južnog toka.
Posle odluke o obustavljanju ovog projekta, Rusija će morati da revidira svoje dugoročne planove i potraži alternativna tržišta za svoju energiju. Okretanje ka Kini je jedna od opcija, ali njeno tržište je veoma komplikovano. U Kini žele niske cene gasa i dugoročne ugovore o snabdevanju.
Kina i Turska žele što jeftiniji gas
RSE: Putin je nedavno posetio Peking. U Kremlju su pompezno govorili o dugoročnom ugovoru o snabdevanju Kine gasom vrednom 400 milijardi dolara, ali, čini se, da će od toga ona mnogo više profitirati nego Rusija.
Maksimov: Da. U tome je problem. Rusija je ovim ugovorom osigurala plasman gasa, ali se postavlja pitanje po kojoj ceni. Evropa je najbolji klijent Moskve. Plaća gas unapred i po visokim cenama. Stoga je teško naći alternativno tržište gde bi se mogla ostvariti zarada kao na starom kontinentu.
Evropa je najbolji klijent Moskve. Plaća gas unapred i po visokim cenama. Kina i Turska su uvideli da im saradnja sa Rusijom omogućava snabdevanje jeftinijim energentima na duže vreme.
Rusija sada pregovora sa Turskom koja takođe traži sniženje cena. Dakle, partneri na koje Moskva u ovom trenutku računa su veoma pragmatični. Kina i Turska su uvideli da im saradnja sa Rusijom pruža mogućnost da osiguraju snabdevanje jeftinijim energentima na duže vreme.
RSE: Gasprom je ponudio popust Turskoj od šest odsto, ali je premijer Davutoglu izjavio da to nije dovoljno, tražeći snižavanje cene gasa za 15 procenata. Može li Rusiji da dugoročni ugovor o snabdevanju gasa Turskom nadomesti gubitak zbog odustajanja od Južnog toka?
Maksimov: Turska je jedno od alternativnih tržišta. Najveće je kinesko. Međutim, kao što sam rekao, geopolitičke kao i makroekonomske prilike ne idu u prilog Rusiji. Zbog pada cena nafte, kao glavnog izvora budžetskih prihoda, ona se suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima, što se vidi i po padu vrednosti rublje.
Putin sada vodi neku vrstu “ekonomske diplomatije” u potrazi za alternativnim tržištima, potpisujući memorandume o razumevanju. Poslednji takav dokument je potpisao sa Turskom, ali to nije i garancija da će projekat o dodatnom snabdevanju gasom biti i realizovan.
Putin sada vodi neku vrstu “ekonomske diplomatije” u potrazi za alternativnim tržištima. Time želi da pokaže da Rusija nije usamljena i da postoje i drugi klijenti koji čekaju u redu za ruske energente.
Takvim potezima Putin pokušava da pokaže partnerima da Rusija nije usamljena i da postoje i drugi klijenti koji potencijalno čekaju u redu, jer su zainteresovani za energetske projekte sa njom. To je istovremeno i poruka Evropskoj Uniji, pre svega onim članicama koje su skoro stoprocentno zavisne od ruskog gasa, kao što su Austrija i Mađarska, da Rusija ima i alternativne opcije za plasman ovog energenta, osim u Evropi.
RSE: Međutim, čak i ako se ovi dugoročni projekti sa Kinom i Turskom jednog dana realizuju, gradnja gasovoda će dugo potrajati, pa se postavlja pitanje gde će Rusija u međuvremenu plasirati viškove gasa, odnosno da li će to dodatno pogoršati njenu ekonomsku situaciju, imajući u vidu i recesiju koja se očekuje u 2015-oj? Hoće li to ugroziti Putinovu poziciju u zemlji?
Maksimov: Niko ne zna odgovor na to pitanje. Rusija raspolaže sa rezervnim Nacionalnim fondom u kome se još nalaze znatna sredstva, akumulirana prethodnih godina kada su cene nafte i gasa bile znatno više. Tim novcem se može još neko vreme pokrivati razlika zbog smanjenog priliva prihoda od energenata, ali se ne zna koliko dugo.
Rusija raspolaže sa rezervnim Nacionalnim fondom u kome se još nalaze znatna sredstva, akumulirana prethodnih godina kada su cene nafte i gasa bile znatno više.
Nema nikakvih najava, ali moguće je da Putin i njegovi ministri u narednih nekoliko meseci objave znatne promene ekonomske politike u smislu otvaranja tržišta, podsticanja investicija iz Azije i drugih regija, olakšavanje poslovanja malih i srednjih preduzeća. Cilj te ekonomske liberalizacije bio bi umanjivanje teškoća izazvanih zapadnim sankcijama.
Putin neće promeniti politiku prema Ukrajini
RSE: Da li ekonomski problem sa kojima se suočava Rusija mogu dovesti i do promene njene politike prema Ukrajini, jer je zbog zapadnih sankcija, prema nekim procenama, odliv kapitala iz zemlje premašio 100 milijardi dolara?
Maksimov: Ne mislim da će Putin promeniti politiku prema istočnoj Ukrajini, jer je to za njega stvar principa. On je obećao pomoć tamošnjem ruskom stanovništvu. Isto se odnosi i na Krim. To, na neki način, postaje zamrznut sukob i uticaće na odnose Rusije i Zapada u godinama koje dolaze.
Ne mislim da će Putin promeniti politiku prema istočnoj Ukrajini, jer je to za njega stvar principa.
Međutim, po mom mišljenju, cilj te eventualne liberalizacije ekonomske politike Rusije bio bi da pokaže svetu da privreda može da funkcioniše nezavisno od politike, imajući u vidu da je globalno tržište integrisano. U tom smislu, u Moskvi se ne pominje prekid snabdevanja Evrope gasom tokom zime iz političkih razloga. To je verovatno strategija Kremlja. Naravno, postavlja se pitanje u kojoj meri se politika i ekonomija i politika mogu posmatrati odvojeno, ali Rusija očito to nastoji.
RSE: EU je saopštila da je odluka Rusije o odustajanju od gradnje Južnog toka još jedna potvrda njenog opredeljenja da se osloni na više izvora snabdevanja. Istovremeno, u Briselu ističu da su i dalje zainteresovani za ovaj projekat pod uslovom da Rusija poštuje pravila koja važe u Uniji. Da li je moguće da se ovaj poduhvat ipak nastavi u nekom trenutku?
Maksimov: Ne bih u potpunosti isključio tu mogućnost. U ovaj projekat su već uložena neka sredstva, ne samo Rusija već i njeni evropski partneri. Delovi gasovoda su već izgrađeni. U tom smislu bih nazvao Južni tok “zamrznutim projektom” kao što opisujemo nerešene političke i etničke sukobe. Dakle, moguće je da se nastavi njegova gradnja u povoljnijim okolnostima, iako se situacija u Ukrajini pogoršava. Međutim, ukoliko EU, Ukrajina i Rusija uspeju da dugoročno postignu kompromis, onda će biti lakše da se pokrene i Južni tok.
Nazvao bih Južni tok “zamrznutim projektom” kao što opisujemo nerešene političke i etničke sukobe. Dakle, moguće je da se nastavi njegova gradnja u povoljnijim okolnostima
Kada je reč o energiji, od 2008. kada je istekao prethodni desetogodišnji stratepki sporazum, u osnovi nema napretka u pregovorima Brisela i Moskve. Sada su čak i ti razgovori uglavnom prekinuti. Očekujem da će nova Evropska komisija nastaviti dijalog, jer je to u interesu evropske strane. Istovremeno, Rusija nije u zavidnoj pregovaračkoj poziciji. Stoga mora da pronađe način da prodaje gas po povoljnoj ceni, odnosno da ostvari dobar profit, koristeći postojeće gasovode ka EU.
Bilo kakav budući projekat ka Kini i Turskoj iziskuje znatna ulaganja i vreme, čime se povećavaju troškovi i smanjuje profit. Dakle, celishodnije je da pronađe način da prevaziće nesuglasice sa EU.
RSE: Međutim, osim pojedinih italijanskih i nemačkih kompanija partnera u Južnom toku, pitanje je koliko je EU u celini zainteresovana za ovaj projekat, imajući u vidu i nove izvore snabdevanja pre svega gasom iz škriljaca iz SAD i, istovremeno, smanjenu tražnju za ovim energentom?
Maksimov: Eksploatacija i transport gasa iz škriljaca iz SAD su skuplji nego ruski gas po sadašnjoj ceni. Naravno, mnogo toga će razviti i od tehnološkog razvoja. Tako Nemačka i još neke zemlje iz godine u godinu drastično povećavaju proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Eksploatacija i transport gasa iz škriljaca iz SAD su skuplji nego ruski gas po sadašnjoj ceni.
S druge strane, zbog odustajanja od nuklearne energije mnoge zemlje se suočavaju sa izazovom da pronađu alternativne izvore. Tako Belgiji ove zime preti nestašica energije. Dakle, reč je o komplikovanoj igri – najsloženijoj u poslednjih 20-30 godin – imajući u vidu i geopolitički faktor.
Rusija ne napušta Balkan
RSE: Kako će se odustajanje od Južnog toka odraziti na Balkan. Jedan od razloga što Srbija vaga između EU i Rusije u krizi oko Ukrajine, jeste i njena zavisnost od Moskve u snabdevanju gasom. Beograd je prilično polagao na ovaj projekat i kao podsticaj za ekonomski razvoj. Da li će nakon ovog poteza Rusija izgubiti deo uticaja na Balkanu? Istovremeno, hoće li se sada Srbija definitivno okrenuti ka EU?
Maksimov: Mnogo toga će zavisiti u kojoj meri će Vlada Srbije potencirati proevropsku ili neutralnu politiku, zatim od njene pragmatičnosti. Ona je dosada nastojala da održi bliske odnose sa Moskvom, da učestvuje u Južnom toku, insistirajući da deo gasovoda prođe preko njene teritorije. Istovremeno, računa na podršku Rusije oko Kosova.
Ne bih rekao da Rusija ovim potezom napušta Balkan. Ona i dalje gleda na ovu regiju kao na jednu od najvažnijih tačaka za uticaj u Evropi.
Kada je reč o Rusiji, ne bih rekao da ona ovim potezom napušta Balkan. Ona i dalje gleda na ovu regiju kao na jednu od najvažnijih tačaka za uticaj u Evropi.
RSE: Kažete da Rusija neće napustiti Balkan, ali odlukom o odustajanju od Južnog toka gubi veoma važnu polugu uticaja.
Maksimov: Mnogo toga će zavisiti i od načina na koji će Brisel pokušati da iskoristi novonastalu situaciju. Ako bude dovoljno fleksibilan i ponudi Srbiji neku vrstu kompenzacije zbog gubitka ovog projekta, svakako će se Beograd još više okrenuti ka EU. Ne bi bilo previše mudro da prepusti Srbiju da se snalazi sama na energetskom tržištu.
RSE: Dosta toga će zavisiti od ruskog objašnjenja. Naime, 2008. Srbija i Rusija su potpisale sveobuhvatni sporazum kojim je Naftna industrija Srbije prodata ruskom partneru po veoma niskoj ceni a za uzvrat Moskva je obećala da će kroz Srbiju proći Južni tok. Sada se čuju glasovi da bi trebalo preispitati celokupan sporazum.
Maksimov: Srbija sada očekuje obeštećenje jer je žrtva geopolitičke krize i igara.
RSE: Hoće li Rusija ponuditi neku kompenzaciju. Nedavno je privremeno obustavila isporuke gasa zbog duga Srbije od 200 miliona evra. Istovremeno, mnogi u Srbiji su nezadovoljni jer smatraju da mnoge zemlje ne plaćaju tako skupo gas Rusiji.
Ukoliko se Srbija previše okrene ka EU, to će u Moskvi biti nepovoljno primljeno. Verovatno će insistirati na naplati duga za gas, neće ponuditi obeštećenje zbog odustajanja od Južnog toka.
Maksimov: Moguće je da čak Rusija i otpiše taj dug, ali dosta toga će zavisiti i od političkog kursa Vlade Srbije. Ukoliko se previše okrene ka EU, to će u Moskvi biti itekako nepovoljno primljeno. U tom slučaju će verovatno insistirati na naplati duga, zatim neće ponuditi bilo kakvo obeštećenje zbog odustajanja od Južnog toka.
