Dostupni linkovi

Makronovo skretanje udesno


Francuski predsednik Emanuel Makron drži govor na ceremoniji obeležavanja 150. godišnjice proglašenja Treće republike, Pariz 4. septembar 2020.

Predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) u pripremi za predsedničke izbore 2022. nastoji da privuče desničarske glasače kampanjom reda i zakona i čvrstim stavom prema radikalnom islamu, dok su se ideje s krajnje desnice uvukle u francuski politički mejnstrim, pišu svetski mediji.

Priprema za predsedničku kampanju

Makron se obraća Francuzima zabrinutim za red i zakon u nastojanju da osvoji drugi predsednički mandat na izborima 2022. godine, ukazuje Blumberg (Bloomberg).

"Oni koji napadaju policijske snage i izabrane zavaničnike neće moći da se izvuku", rekao je Makron u Parizu u petak, 4. septembra, na obeležavanju 150. godišnjice francuske Treće republike. "Moraju biti teško kažnjeni".

U tmurnom govoru u kojem je naglasio svoje protivljenje naporima za podelu francuskog društva, Makron je nastojao da odbije napade s desnice da je isuviše mek preme kriminalu, dok je pripremao linije borbe za svoju predsedničku kampanju, ističe Blumberg, dodajući da je 42-godišnji predsednik održao govor dan pošto je njegova vlada najavila paket od 100 milijardi evra za podsticanje privrednog oporavka posle višemesečnih mera zatvaranja.

Prošle nedelje je Žerar Larše (Gerard Larcher), predsednik Senata iz redova Republikanaca - najveće tradicionalne desne partije - rekao je da je u Francuskoj vladavina zakona u opadanju posle nereda u Dižonu, kao i poraza Pariz Sen Žermena u Ligi šampiona, ukazuje Blumberg, ali podvlači da podaci sugerišu da nema povećanja nasilja u zemlji u celini.

Markon je u obraćanju upozorio protiv podela, što je nazvao "separatizmom". To je, kako navodi Blumberg, dvosmislen termin koji je francuski predsednik ranije koristio za islamizam kada je obećao da će sprečiti strane imame da propovedaju u Francuskoj. "Ne može biti separatizma u republici", rekao je Makron i dodao da će na jesen predložiti nacrt zakona o tom pitanju.

Privlačenje desničarskih glasača

Makron je izabran na centrističkoj platformi 2017, ali uoči kampanje za izbore 2022. nastoji da privuče desničarske glasače kampanjom reda i zakona i čvrstim stavom prema radikalnom islamu, piše Tajms (The Times), ukazujući da se u francuskoj javnosti Makron smatra desničarem.

Prema anketi objavljenoj tokom vikenda, 54 odsto glasača Makrona stavlja na desnicu, 32 odsto u centar, a 16 odsto na levicu. Ta anketa, ističe londonski list, pokazuje kako se njegov imidž promenio od 2017. kada je 45 odsto njegovih glasača došlo s levice a 18 odsto s desnice, dok su ostali bili centristi ili oni koji nisu ranije glasali.

Makron negira da se pomerio u desno i insistira da i dalje uzima ideje iz celog spektra. Tajms ukazuje da se na njega drugačije gleda posle ekonomskih reformi sprovednih pre krize korona virusa, pre svega zakona kojim je olakšano otpuštanje radnika.

Dok je njegov reformistički zanos smanjen usled pandemije, Markon je zauzeo čvstu liniju po pitanju reda i zakona, i to nastojanje predvodi ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen (Gerald Darmanin) koji je izazvao kontroverzu tvrdnjom da je deo francuskog društva postao "divlji". Komentar je, objašnjava Tajms, usledio posle leta u kojim je vozač autobusa ubijen pošto je tražio od putnika da stave masku, nereda fudbalskih huligana i oružanih obračuna povezanih s drogama.

Darmanen i državna sekreterka za pitanje građanstva Marlen Šjapa (Marlene Schiappa) najavili su zakone za borbu protiv kriminala i, kako ukazuje Tajms, privlačenje desničarskih glasača. Pored najave čvršćeg pristupa u pogledu droga, oni su među novim strogim merama reda i zakona najavili ograničenje za islamizam, ali i zabranu lekarima da nevestama izdaju potvrde o devičanstvu.

Krajnje desne ideje u političkom mejnstrimu

Korićenjem termina koji signalizira da je društvo postalo "divlje" ministri u francuskoj vladi naznačavaju pomeranja s centra dok se Makron priprema za novu političku sezonu, piše Njujork tajms (The New York Times).

Reč "ensauvagement" poslednjih godina je bila omiljena na francuskoj krajnjoj desnici da se sugeriše da je nacija postala divlja, objašnjava američki list. S kolonijalnim i rasističkim prizvucima, ona je korišćena u diskusijama o imigraciji i kriminalu kao alarm da je Francuska postala opasno, necivilizovano mesto, lišeno tradicionalnih vrednosti.

Mada je moćni ministar unutrašnjih poslova Darmanen insistirao da će nastaviti da koristi reč "ensauvagement", drugi u vladi su izrazili neslaganje i premijer Žan Kasteks (Jean Castex) pokušao je da završi s tim, ali je, kako navodi Njujork tajms, ta reč već pokrenula grozničavu političku i semantičku debatu i podvukla kako su se kajnje desne ideje uvukle u mejnstrim, dok Francuska pokušava da izađe na kraj sa sve većim rasnim, etničkim i verskim podelama.

Debata o toj reči izgleda da će postaviti ton za ostatak političke sezone, kako glavne partije počinju da se pripremaju za predsedničke izbore 2022. Za Makrona, čiji glavni izazov ostaje rivalka s prošlih izbora Marin le Pen (Marine Le Pen) koja je popularizovala upotrebu reči "ensauvagement", to, prema pisanju lista, znači dalje pomerenja s centra na desno tako da ne bude izmanevrisan.

Iako je Makron pažljivo izbegavao da sam upotrebi tu reč, neki stručnjaci kažu da nije slučajno što su neki od njegovih najbližih saveznika počeli da pričaju o "ensauvagement" upravo dok desnica i krajnja desnica strahove o kriminalu postavljaju kao centralnu temu sledećih predsedničkih izbora.

Promena i u ekonomiji

Francuska vlada planinira dodatnih od 100 milijardi evra svežih podsticaja, ističe u uredničkom komentaru Fajnenšl tajms (The Financial Times) uz ocenu da Makron računa da time pokrene privedu zemlje, ali i poveća svoje šanse na izborima.

Francuski paket podsticaja je po udelu u BDP-u nešto veći od nemačkog, ali je u drugim pogledima izrazito drugačiji od onog usvojenog u Berlinu. Kao da su dve zemlje zamenile uloge, ističe britanski list, dodajući da je Berlin napustio takozvanu ordoliberalnu ortodoksiju karakterističnu za nemački ekonomski liberalizam, smanjenjem poreza na dodatu vrednost i direktnim isplatama domaćinstvima kako bi se podstakli potražnja i potrošnja, što je vrsta kejnzijanskog pristupa koji je Francuska decenijama pokušavala s malo trajne koristi.

Pariz se sada uzdržao od direktnog podsticanja potrošnje, tvrdeći da su se prihodi jedva smanjili tokom krize zahvaljujuću darežljivim subvencijama radnih mesta i velikim uštedama domaćinstava. Umesto toga, ukazuje Fajnenšl tajms, Markon traži strukturne reforme pod maskom podsticaja.

Centralno mesto u njegovom planu je smanjenje poreskog tereta od 20 milijardi evra francuskim kompanija, što je dugo bila njegova želja kako bi povećao investicije i radna mesta, a sada ima prostor da to uradi, oslobođen okova fiskalnih pravila EU, navodi list. Pored toga podsticaji će uneti oko 30 milijardi evra za smanenje emisija ugljenih gasova i još 35 milijardi evra za socijalnu i regionalnu koheziju, kao i očuvanje radnih mesta.

S 21 mesecom do predsedničkih izbora, plan podsticaja bi trebalo da pomogne definisanje Makronove kampanje za drugi mandat. On ostaje posvećen liberalnim reformama za podsticanje konkurencije i rasta, ali njegovi planovi će takođe privući zelene i one koji žele nordijski stil države blagostanja. On računa na 100 milijadi evra da ponovo pokrene francusku privredu i oživi svoju političku sudbinu, zaključuje Fajnenšl tajms u uredničkom komentaru.

XS
SM
MD
LG