Strateški cilj Makedonije ostaju Evropska Unija i NATO, a najveća prepreka na tom putu je i dalje problem koji je kreirao nas južni sused, izjavio je predsednik države Đorđe Ivanov u svom godišnjem obraćanju u državnom Sobranju.
On je istakao da i pored svega, Makedonija se zalaže za nastavljanje dijaloga kao izraz naše odgovornosti, kao zajednička obaveza i jedini način za prevazilaženje bilateralnog spora.
"Mi smo građani evropske zemlje i tražimo od Grčke, kao članice Evropske Unije, da se sa nama ponaša evropski. Zato poručujem da je neprihvatljivo razgovarati o rešenju koje bi zadiralo u makedonski identitet, makedonski jezik i Ustav Republike Makedonije. Dok sam ja predsednik, neću to dozvoliti", rekao je on.
Slično razmislja i poslanik vladajuće VMRO DPMNE Petar Pop Arsov, koji kaže da je ovaj spor i problem Evropske Unije, gde se odluke donose konsenzusom i Unija se dovodi u pat poziciji.
Tako on objašnjava i odluku na poslednjem Evropskom Savetu, da se pitanje o datumu za početak pristupnih pregovora Makedonije odlozi za narednih šest meseci, pod mađarskim predsedništvom.
"To je forma koju koristi Evropska Unija da zemlje članice ne bi dolazile u međusobni konflikt i zato se to pitanje odlaze. Svi znamo zašto se još ne određuje datum za početak pregovora, to je zbog protivljenja Grčke i zbog spora koji je nametnut u odnosu na naše ustavno ime", rekao je on.
Opozicioni Socijaldemokratski savez upozorava da Makedonija zaostaje u poređenju sa zemljama iz regiona.
Teška ekonomska situacija
Raniji premijer Vlado Bučkovski kaze da je to razlog i za zaključke Evropskog saveta, koji su prema njemu očekivani. Makedonija je već pet godina zemlja kandidat za članstvo u Evropskpj uniji i u tom periodu se samo ponavljaju slični zaključi o napretku zemlje ka Uniji i u NATO-u.
U međuvremenu, kaze Bučkovski, vlada u kontinuitetu samo traži izgovor za svoje neuspehe.
"Makedonija definitivno, polako ali sigurno, dolazi na sami rep Zapadnog Balkana. Pre pet godina bili smo lideri u regionu, a sada se možemo radovati jedino uspesima naših suseda. Pogubna vanjska politika vlade prikovala nas je za dno", ističe Bučkovski.
I ostale partije iz opozicije imaju utisak da vladina vanjska politika ne vodi zemlju na pravom putu.
"Sasvim različito od onoga što se dogđja u našem okruženju. Crna Gora je dobila kandidatski status, Srbija i Albanija idu napred, čak i BiH pokazuje neke znake. Mi jedini cupkamo u mestu, ali na žalost iz vlade nemamo nikakve odgovore zašto je to tako, nego imamo potpuno ignorisanje tog procesa", kaže Andrej Zernovski iz Liberaldemokratske partije.
I dok ostale Balkanske zemlje imaju nekakav napredak na evroatlanskom putu, u Makedoniji je sve više siromašnih I nezaposlenih. Prema poslednjim statističkim istraživanjima, svaki treći građanin je siromah, a stopa nezaposlenosti je rekordnih 33 procenata.
Broj inostranih investicija je na veoma niskom nivou, ne otvaraju se nova radna mesta. Većina građana jedva sastavlja kraj sa krajem, njihova primanja su minimalna, a treba se prehraniti, plaćati račune i izdržavati decu.
U međuvremenu, vlasti se pravdaju da oni neprekidno rade na omogućavanju boljeg života za građane. Nadležni prave kampanje, izrađuju akcione planove, pripremaju strategije za rešavanje problema, ali na rezultate treba sačekati. Kažu, krivi su svetska ekonomska kriza i nerešeni spor o imenu sa Grčkom.
On je istakao da i pored svega, Makedonija se zalaže za nastavljanje dijaloga kao izraz naše odgovornosti, kao zajednička obaveza i jedini način za prevazilaženje bilateralnog spora.
"Mi smo građani evropske zemlje i tražimo od Grčke, kao članice Evropske Unije, da se sa nama ponaša evropski. Zato poručujem da je neprihvatljivo razgovarati o rešenju koje bi zadiralo u makedonski identitet, makedonski jezik i Ustav Republike Makedonije. Dok sam ja predsednik, neću to dozvoliti", rekao je on.
Petar Pop Arsov: Svi znamo zašto se još ne određuje datum za početak pregovora, to je zbog protivljenja Grčke
Tako on objašnjava i odluku na poslednjem Evropskom Savetu, da se pitanje o datumu za početak pristupnih pregovora Makedonije odlozi za narednih šest meseci, pod mađarskim predsedništvom.
"To je forma koju koristi Evropska Unija da zemlje članice ne bi dolazile u međusobni konflikt i zato se to pitanje odlaze. Svi znamo zašto se još ne određuje datum za početak pregovora, to je zbog protivljenja Grčke i zbog spora koji je nametnut u odnosu na naše ustavno ime", rekao je on.
Opozicioni Socijaldemokratski savez upozorava da Makedonija zaostaje u poređenju sa zemljama iz regiona.
Teška ekonomska situacija
Raniji premijer Vlado Bučkovski kaze da je to razlog i za zaključke Evropskog saveta, koji su prema njemu očekivani. Makedonija je već pet godina zemlja kandidat za članstvo u Evropskpj uniji i u tom periodu se samo ponavljaju slični zaključi o napretku zemlje ka Uniji i u NATO-u.
U međuvremenu, kaze Bučkovski, vlada u kontinuitetu samo traži izgovor za svoje neuspehe.
"Makedonija definitivno, polako ali sigurno, dolazi na sami rep Zapadnog Balkana. Pre pet godina bili smo lideri u regionu, a sada se možemo radovati jedino uspesima naših suseda. Pogubna vanjska politika vlade prikovala nas je za dno", ističe Bučkovski.
I ostale partije iz opozicije imaju utisak da vladina vanjska politika ne vodi zemlju na pravom putu.
Vlado Bučkovski: Makedonija definitivno, polako ali sigurno, dolazi na sami rep Zapadnog Balkana
"Sasvim različito od onoga što se dogđja u našem okruženju. Crna Gora je dobila kandidatski status, Srbija i Albanija idu napred, čak i BiH pokazuje neke znake. Mi jedini cupkamo u mestu, ali na žalost iz vlade nemamo nikakve odgovore zašto je to tako, nego imamo potpuno ignorisanje tog procesa", kaže Andrej Zernovski iz Liberaldemokratske partije.
I dok ostale Balkanske zemlje imaju nekakav napredak na evroatlanskom putu, u Makedoniji je sve više siromašnih I nezaposlenih. Prema poslednjim statističkim istraživanjima, svaki treći građanin je siromah, a stopa nezaposlenosti je rekordnih 33 procenata.
Broj inostranih investicija je na veoma niskom nivou, ne otvaraju se nova radna mesta. Većina građana jedva sastavlja kraj sa krajem, njihova primanja su minimalna, a treba se prehraniti, plaćati račune i izdržavati decu.
U međuvremenu, vlasti se pravdaju da oni neprekidno rade na omogućavanju boljeg života za građane. Nadležni prave kampanje, izrađuju akcione planove, pripremaju strategije za rešavanje problema, ali na rezultate treba sačekati. Kažu, krivi su svetska ekonomska kriza i nerešeni spor o imenu sa Grčkom.
