Dostupni linkovi

Glavne teme kampanje za drugi izborni krug u Makedoniji


Predsednički kandidat Gjorge Ivanov nakon prvog izbornog kruga

Kampanja pre drugog kruga predsedničkih izbora u Makedoniji protiče najviše u špekulacijama šta će kandidati koji su ispali u prvom krugu preporučiti svojim glasačima, odnosno za koga da se oni izjasne 5. aprila. Dvojica pretendenata na funkciju šefa države, profesori na pravnom fakultetu u Skoplju Gjorge Ivanov iz vladajuće VMRO DPMNE i Ljubomir Frčkoski, koji je predložen od opozicionog Socijaldemokratskog saveza, u međuvremenu nastavljaju svoju agitaciju po gradovima i selima Makedonije.

Ostaje konstatacija iz samog početka izborne kampanje da je glavna tema spor sa Grčkom oko imena zemlje, kao najveći problem na makedonskom putu ka Evroatlantskim integracijama. Opozicija je već posle saopštenja rezultata glasanja prošle nedelje objavila da je kandidat vladajuće koalicije ustvari poražen, jer su predstavnici koji se zalažu za ulazak Makedonije u NATO-u ukupno osvojili mnogo više glasova od ivanova, za koga opozicioneri smatraju da zastupa “anti NATO” politiku Vlade.

"Ona euforična izjava odmah nakon izbora da je pobedila opcija koja nije za kompromis u sporu sa Grčkom i nije za promenu imena, samo govori da je u ovom trenutku Makedonija sa ovakvim vlastima ustvari izgubila kompas", izjavio je nekadašnji premijer Vlado Bučkovski, iz Socijaldemokratskog saveza.

I predsednički kandidat Ljubomir Frčkoski se zalaže za iznalaženje kompromisa i nastavljanje puta ka Uniji i Alijansi:

Ljubomir Frčkoski
"Neko mora preuzeti političku odgovornost i pregovarati, a ne glumiti pregovore. Sada treba rešiti ovaj spor, jer je to u našem interesu. Prvi interes mog naroda je da uđe u NATO-u. Sve ostalo je makedonski avanturizam, a ne nacionalizam."

Predstavnik vladajuće partije na izborima Ivanov kaže da smo u ovu nezavidnu poziciju došli zahvaljujući političarima koji su donosili odluke u prošlosti, aludirajući na sadašnju opoziciju.

"Vidite u kakvom smo stanju sada. Da se u predlozima poseže za našim identitetom, jezikom, Ustavom. Da Makedonija uvek mora biti konstruktivna, kreativna, a nekad i inovativna. Kompromis je za nas prihvatljiv, ali samo ako nije na štetu države. Svaki drugi kompromis, koji je na štetu države, nije kompromis, nego poraz."

U međuvremenu eksperti kažu da je stav Ivanova o ovom problemu blizak onom premijera Gruevskog, koji se zalaže za kompromis, ali ne po svaku cenu, a to na neki način znači jačanje nacionalističke retorike. Sa druge strane, analitičari ističu da je koncept Frčkoskog za hitno pronalaženje rešenja spora u suprotnosti sa politikom Vlade, što bi de fakto značilo da ukoliko on bude predsednik države, teško će biti moguće izgraditi zajedničku strategiju između dve ključne institucije.

A izjavu nemačke kancelarke Angele Merkel da Makedonija zaslužuje da bude član NATO-a i da spor sa Grčkom ne treba biti prepreka za to, univerzitetski profesor Mersel Biljali pozdravlja i ocenjuje kao nešto što će nas trenutno raspoložiti, ali da to neće rešiti realni problem koji Makedonija ima sa južnim susedom:

"Nemamo drugu alternativu, osim da budemo aktivni u odnosu na pregovore i da napustimo politiku koja daje šansu Atini da nas permanentno satanizira."

Inače, drugi krug predsedničkih izbora u Makedoniji će se održati 5. aprila. U prvom krugu Gjorge Ivanov je dobio 35 posto glasova, dok je Ljubomir Frčkoski osvojio 20 procenata.
  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

XS
SM
MD
LG