Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Makedonija i Srbija traže rešenje za spor oko brašna


Makedonija i Srbija pokušaće da okončaju spor zbog brašna koji traje poslednjih nedelja

"Makedonski predlog bismo mogli da prihvatimo kao izraz dobre volje", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Rasim Ljajić, ministar trgovine i predstavnik Vlade Srbije na razgovorima u Skoplju, zakazanim za sredu, a o sporu po pitanju uvoza – odnosno izvoza brašna između dve države.

Taj stav Ljajić je izneo za RSE, uoči susreta delegacije dve strane, povodom makedonske ponude koju je izneo Ljupčo Nikolovski - ministar poljoprivrede. Kako su objavili makedonski mediji, Nikolovski je rekao da je za tu zemlju prihvatljivo da se kontrolne markice za brašno na malim pakovanjima i dalje lepe u Srbiji, dok će se na većim to činiti u Makedoniji.

"Dakle, možemo to da prihvatimo kao dobru polaznu osnovu, ali da je oročimo na određeni vremenski period kada ćemo sistemski ovo rešiti", podvlači Ljajić, navodeći da će u razgovorima tražiti, kako se izrazio, celovito rešenje sa makedonskom stranom.

Makedonija i Srbija pokušaće na razgovorima da okončaju spor zbog brašna koji traje poslednjih nedelja. Tenzije su izazvale promene u pravilniku markiranja tog proizvoda, što se temeljem odluke makedonske Vlade, više ne vrši u Srbiji nego nakon fitosanitarne kontrole u Makedoniji.

Dok makedonske vlasti tvrde da time nastoje da uvedu red u sektor uvoza brašna i mlinarski sektor, izvoznici iz Srbije uzvraćaju da taj proces dugo traje, što im stvara znatne novčane gubitke.

Pošto se radi o pitanju koje se ponavlja iz godinu u godinu Rasim Ljajić sugeriše da ovog puta treba staviti tačku.

Ne želimo rešenje koje će naše izvoznike dovesti u nekokonkurentski položaj: Rasim Ljajić
Ne želimo rešenje koje će naše izvoznike dovesti u nekokonkurentski položaj: Rasim Ljajić

"Treba da idemo ka potpunom ukidanju markica. I u Srbiji i u Makedoniji. Takođe da naši izvoznici ne budu u neravnopravnom položaju u odnosu na domaće makedonske mlinare. Ne želimo nikakvo rešenje koje će naše izvoznike dovesti u nekokonkurentski položaj", navodi Ljajić.

U suprotnom, on za RSE navodi da će Srbija robu iz Makedonije pojačano kontrolisati u maniru koji ne krši norme Sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA ili Svetske trgovinske organizacije – što predstavlja najavljene kontramere u slučaju nepostizanja sporazuma.

Iako je makedonski predlog za rešenje spora hronološki usledio nakon najava o kontramerama pristiglih od vlasti Srbije, makedonski ministar Nikolovski je medijima pak rekao da "ne zna šta se najavljuje iz Srbije".

Prethodno su makedonske vlasti iznele tvrdnje da je sporna situacija sa Srbijom posledica pritiska uvoznika brašna koji sarađuju sa trgovcima iz Srbije. Mere koje su uvedene nadležni objašnjavaju pokušajem uvođenja reda u mlinarski sektor, javlja dopisnik RSE iz Skoplja Blagoja Kuzmanovski. To je naišlo na odobravanje tamošnjih proizvođača i mlinara, kaže Kuzmanovski.

"Neophodna je kontrola uvezenog brašna ili pšenice odmah po ulasku u zemlju - bez razlike odakle dolazi, poručuju iz Regionalnog udruženja poljoprivrednika 'Klas', dodajući da to zahtevaju jer utiče na domaću proizvodnju. 'Nismo protiv uvoza jer time zadovljnavamo domaće potrebe, ali mora se kontrolisati', kažu u tom udruženju", izvestio je Blagoja Kuzmanovski.

Iz Srbije se u Makedoniju godišnje izveze oko 40.000 tona brašna i to je, prema podacima srpskih izvoznika, treće po veličini izvozno tržište

Inače, iz Srbije se u Makedoniju godišnje izveze oko 40.000 tona brašna i to je, prema podacima srpskih izvoznika, treće po veličini izvozno tržište.

Nova pravila izvoza brašna najviše nezadovoljstva izazvala su kod proizvođača i izvoznika iz Srbije koji tvrde da zbog fitosanitarnih pregleda u Makedoniji, koji, kako kažu, traju i po mesec dana, gube stotine hiljada evra. Jedan od njih je Zdravko Šajatović iz Žitounije, udruženja industrijskih mlinova, pekara i fabrika testenina.

"Poslednja opstrukcija je problem za sve veće izvoznike koji su planirali devizni priliv. Imaju i kredite sa deviznim valutnim klauzulama. Zbog smanjenog izvoza brašna ono će sad otežano vraćati kredite. Recimo kod većeg izvoznika šteta će iznositi od osamsto do milion evra godišnje", kaže za RSE Šajatović.

Inače, spor Makedonije i Srbije zbog brašna se po istovetnom scenariju ponavlja gotovo svake godine – već trinaesti put zaredom. Potpuno je izvesno da to, u momentu kada su na Zapadnom Balkanu sve jači glaesovi o potrebi intenzivnijeg ekonomskog povezivanja – što je u duhu Berlinskog procesa, narušava takve tendencije.

“Sve strane u priči su sklone da donose odluke koje nisu u skladu sa interesima privrede”, kaže u izjavi za RSE Veljko Jovanović, direktor Centra za poljoprivredu Privredne komore Srbije. On ukazuje da politika mera i kontramera, kako je naziva, nije adekvatna alternativa uzajamnom dogovoru i saradnji trgovinskih partnera.

“Često se dešava da se u pojedinim kulturama pojave mere sa jedne i druge strane koje bi trebalo da zaštite proizvođače u spostvenoj državi. A na kraju imate to da se poremeti tržište, traže se alternativni pravci. Naprave se poremećaji u partnerskim odnosima. I to naravno šteti i jednoj i drugoj strani”, navodi Veljko Jovanović.

Politika mera i kontramera nije adekvatna alternativa saradnji trgovinskih partnera: Veljko Jovanović
Politika mera i kontramera nije adekvatna alternativa saradnji trgovinskih partnera: Veljko Jovanović

Korak dalje odlazi Goran Živkov, nekadašnji srpski ministar poljoprivrede, koji ustvrđuje da je aktuelni spor Srbije i Makedonije direktna posledica suspenzije slobodnog tržišta brašna dve strane.

“Da se potrošačima sa jedne strane omogući da imaju najjeftiniju i najkvalitetniju robu. A sa druge strane da se unapredi konkuretnost proizvođača u tom sektoru. Sama zaštita, mislim da se dokazuje i pokazuje, ne doprinosi ničem dobrom”, kaže Živkov koji je angažovan u SEEDEV-u regionalnoj kompaniji koja pruža konsultantske usluge u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Izlaz, kako objašnjava, vidi u građenju odnosa koji bi prevazišli postojeće granice postavljene CEFTA sporazumom, koji Živkov vidi kao pripremu za integrisanje u jedinstveno tržište Evropske unije.

“Što taj proces duže traje to više jačaju snage koje nastoje da štite proizvodnju što je više moguće. Očekivati da se svest kreatora politike promeni je realna, ali u nekom dužem periodu. Verovatno je najkraći put je što skoriji ulazak u Evropsku uniju”, rekao je Živkov.

Poslednji trgovinski spor dve države dogodio se avgusta 2016. kada je zbog povećanja troškova na graničnim prelazima, Srbija u Makedoniju prestala da izvozi pšenicu. Rešen je tako što su se dve strane usaglasile da naplaćuju identičnu cenu fitosanitarnih uverenja za uvoz pšenice.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2. Uređivao i vodio vesti na sat, Jutarnji dnevnik, Dnevnik i Svet u 5 emisiju realizovanu u koprodukciji sa redakcijom Dojče velea - DW. Pripremao priloge za program TV B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG