Pišu: Reid Standish i Balint Szalai
Kontroverzni projekat kineskog univerziteta u Budimpešti postaje političko pitanje u Mađarskoj i dovodi dogovore premijera Viktora Orbana s Pekingom u središte pažnje pred parlamentarne izbore 2022. godine, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
U središtu kontroverze su vladini planovi za izgradnju kampusa šangajskog univerzitet Fudan u Budimpešti u vrednosti od 1,8 milijardi dolara. Procurili dokumenti pokazuju da će vlada uzeti kredit od 1,5 milijardi dolara od kineske banke da pokrije većinu troškova i iskoristiti kineske kompanije za realizaciju projekat do 2024. godine.
Planovi su dali energiju različitim mađarskim opozicionim partijama koje planiraju da izaberu jednog kandidata da se suprotstavi Orbanu sledeće godine, kao i političku platformu protivnicima premijera dok pažljivo ispituju bliske veze njegove vlade s Pekingom.
Posle niza medijskih istraga o planovima kampusa koji su izazvali negativnu reakciju, gradonačelnik Budimpešte Gergelj Karačonj (Gergely Karacsony) – koji se protivi tom planu i razmatra da bude kandidat opozicije protiv Orbana – najavio je da će ulice oko mesta gde bi trebalo da bude izgrađen projekat biti preimenovane u Ulica slobodnog Hongkonga, Ulica dalaj-lame i Ulica ujgurskih mučenika kako bi istakla osetljiva pitanja odnosa Kine prema ljudskim pravima.
Potom su usledili protesti u Budimpešti 5. juna kada su hiljade ljudi izašle na ulice demonstrirajući protiv planova za univerzitet, koji bi trebalo da bude izgrađen na mestu gde je ranije planiran dom za mađarske studente. Ankete pokazuju da je projekat kineskog kampusa nepopularan među glasačima.
"Vlada želi da nam zbog (Univerziteta Fudan) natovari dug (od preko 1,5 milijardi dolara), koji će uzimati novac iz džepova svakog Mađara, pošto će taj dug morati da otplaćuju naša deca, pa čak i naši unuci", rekao je za RSE Karačonj.
Šef Orbanovog kabineta, Gergelj Guljas (Gergely Gulyas), izgleda da je ustuknuo posle protesta, rekavši da još nije doneta konačna odluka i da će planovi za kampus biti "spremni za javnu raspravu" do 2023. godine.
Orban je 10. juna potvrdio da će to pitanje biti stavljeno na referendum.
"To je postalo političko pitanje i o tome bi trebalo da odlučimo na način koji je najprihvatljiviji za sve", rekao je Orban.
Promene u stavovima najavljuju dug i napet politički obračun dok se Mađarska priprema za parlamentarne izbore 2022. godine.
Opozicione stranke konačno su se udružile protiv Orbanove stranke Fides, dok se premijer suočava s, kako izgleda, prvim neizvesnim izborima posle tri uzastopne ubedljive pobede od 2010. Opozicija je sustigla Fides u anketama i izabrala Orbanove prisne veze s Kinom i planove za Univerzitet Fudan kao rane mete u kampanji.
"Referendum bi trebao biti nacionalni. Treba da bude o kineskom dugu i perspektivama ruralne omladine", rekao je Karačonj. "Nismo protestovali protiv kineskog naroda, već protiv podmukle prodaje mađarskog suvereniteta."
Kineske veze u fokusu
Spoljnopolitička pitanja, prema analitičarima i anketama, uglavnom nemaju odjeka među stanovništvom, ali se mađarska opozicija nada da bi Orbanov odnos s Pekingom i detalji projekta Univerziteta Fudan mogli da se iskoriste za formulisanje širih pitanja o vladi.
"Sama Kina ima vrlo ograničen potencijal kao tema", rekao je za RSE Gabor Toka, viši istraživač s Centralnoevropskog univerziteta. "Ali može biti povećan jer je to pitanje simptomatično za širu zabrinutost u vezi za transparentnošću i korupcijom koje idu u samu srž aktuelne vlade."
Mađarska je 27. aprila potpisala strateški ugovor s Univerzitetom Fudan prema kojem bi kampus u Budimpešti bio otvoren za tri godine.
To bio prvi kineski univerzitet u Evropskoj uniji i prva ispostava u inostranstvu prestižne visoke škole sa sedištem u Šangaju, za koji mađarska vlada kaže da će podići standarde visokog obrazovanja u zemlji.
Projekat je, međutim, brzo izazvao kontroverzu i postao nepopularan među glasačima.
Prema istraživanju liberalnog Republikon instituta, oko dve trećine Mađara ne podržava izgradnju univerziteta. Anketa je takođe pokazala da se jedna trećina Orbanovih glasača ne slaže s projektom.
"Dogovor s Fudanom je veoma loš dogovor i teško ga je prodati narodu", rekao je Toka, koji prati ankete i podatke o mađarskim izborima.
Dokumenti koje je početkom aprila pribavio Direkt36, mađarski portal za istraživačko novinarstvo, pokazali su da će vlada od kineske banke uzeti veliki i netransparentan kredit.
Odvojena istraga Direkt36 pokazala je da planovi za kampus datiraju još od 2019. godine, kada je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao mađarskim političarima da je univerzitet u Budimpešti "glavni prioritet" Pekinga.
Mađarska je izgradila bliske veze s Kinom, koje su se proširile otkada se Orbana vratio na vlast 2010. i pokrenuo politiku "istočnog otvaranja" za bliske odnose s Pekingom i Moskvom u cilju privlačenja investicija i ekonomskih prilika posle svetske ekonomske krize.
Od tada je Orban izgradio odnose s drugim neliberalnim vladama, dok se više puta sukobljavao s Evropskom unijom ograničavajući nezavisnost sudstva i medija.
Budimpešta je takođe naljutila saveznike blokirajući nekoliko puta ove godine kritična saopštenja EU o kineskom odnosu prema ljudskim pravima, a u aprilu je kineski predsednik Si Đinping zahvalio Orbanu na "čuvanju sveukupnih kinesko-evropskih odnosa".
Kineske investicije u Mađarskoj i dalje su niske, ali su Orbanove veze s Pekingom dovele do drugih istaknutih projekata.
Mađarska je 2020. od Pekinga uzela 20-godišnji kredit od 1,9 milijardi dolara za izgradnju železničke linije između Budimpešte i Beograda. Projekat je, međutim, kontroverzan i u Mađarskoj i širom regiona zbog kašnjenja i manjka transparentnosti.
U aprilu 2020. godine, mađarski parlament glasao je za davanje vladi vanrednih ovlašćenja u borbi protiv pandemije COVID-19, ali je takođe izglasao da svi detalji oko železničkog projekta budu tajni.
Pripremanje za 2022.
Uprkos reakciji protiv planova za kampus Univerziteta Fudan, analitičari kažu da će opozicija teško politički balansirati napade na veze s Kinom.
Dok ankete pokazuju da većina Mađara ima negativan stav prema Kini, opozicioni lideri nastoje da diskusija bude zasnovana na mađarskoj unutrašnjoj politici.
Karačonj je najavio da on i druge opozicione ličnosti planiraju da Siju pošalju pismo u kojem će navesti da će, ako pobede na izborima, biti otkazani planovi za Fudan univerzitet u Budimpešti.
Gradonačelnik, međutim, takođe pokušava da to pitanje postavi u okvire nazadovanja demokratije i manjka transparentnosti pod Orbanovom vladom, umesto da posebno napada Peking.
"Iako smo različiti svetovi po pitanju ljudskih prava... mi zaista ne želimo da elitni kineski fakultet bude izgrađen o trošku mađarskih poreskih obveznika", rekao je Karačonj na skupu 5. juna.
Od uzmicanja i najave referenduma, Orbanova vlada nastoji i da brani svoju poziciju i da odloži negativnu reakciju na odluku za vreme posle izbora sledeće godine.
Iako nije određen datum i nije jasno da li će to biti nacionalno ili samo gradsko izjašnjavanje, Guljasova izjava ukazuje na to da će se referendum održati kada budu završeni planovi za kampus, koji, prema Orbanovom saradniku, neće biti gotovi pre 2023.
"Otkazivanje planova bilo bi preveliko poniženje za Kinu", rekao je za RSE Filip le Kor (Philippe Le Corre), stručnjak za Kinu i Evropu iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir. "(Orban) ne može dozvoliti da Kina bude tako ponižena."
Čini se da Orban takođe skreće pažnju na druga pitanja za koja su zainteresovani birači, poput migracije, za koju ankete pokazuju da je i dalje najveća briga za većinu glasača.
Tokom radio intervjua 11. juna, premijer je rekao da će s obuzdavanjem pandemije, migracije ponovo biti glavno pitanje evropske politike, upozoravajući da "legije migranata lupaju na skoro sva evropska vrata".
"Ljudi imaju mnogo razloga da donesu odluku o ovoj vladi, ali to neće biti zbog Kine", rekao je Toka. "Orbanova vlada je dobro podmazana mašina i pametno radi svoj PR. Oni znaju kako da pošalju svoju poruku".
Facebook Forum