Nakon četiri godine suše, više od 1,1 milion ljudi na jugu Madagaskara hitno treba pomoć u hrani u krizi koja se brzo pogoršava, upozoravaju stručnjaci, javlja agencija Asošijeted pres (AP).
Oko 700.000 ljudi već prima pomoć u hrani i potrebna je veća hitna pomoć, prema podacima Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija (WFP) koji sarađuje sa vladom Madagaskasa i drugim humanitarnim agencijama.
„Žetve konstantno ne uspevaju, tako da ljudi nemaju šta da uberu i nemaju šta da obnove svoje zalihe hrane“, rekla je Alis Rahmun, službenica za komunikacije WFP-a na Madagaskaru.
Prema podacima međunarodne nevladine organizacije Amnesty International, više od 90 posto stanovništva u regionu „dubokog juga“ Madagaskara živi ispod granice siromaštva, što porodice čini izuzetno ranjivim.
„Sve humanitarne agencije rade zajedno kako bi sprečile da ova kriza preraste u glad“, rekao je za Asošijeted pres Žan-Benoa Manes, zamenik predstavnika UNICEF-a na Madagaskaru.
„Ali svedoci smo pogoršanja koje zahteva povećana sredstva“, rekao je on. „Da vam to ilustrujem, u julu i avgustu je 14.000 dece lečeno od teške akutne pothranjenosti. To je obično broj koji tretiramo tokom cele godine."
Četiri uzastopne godine suše uništile su useve i iscrpile zalihe hrane poljoprivrednih zajednica madagaskarskog „Grand Suda“ ili Velikog Juga, rekao je on.
Južni Madagaskar je naviknut na sušne sezone, obično od maja do oktobra, što je na malgaškom jeziku poznato kao “kere”, kada su polja suva, a hrane je malo, ali ove godine je mnogo gore, kažu lokalni farmeri.
Zemlja je toliko tvrda da je teško saditi useve kukuruza, pirinča i manioke koji se tradicionalno seju u novembru.
„Ovde je nemoguće uzgajati“, rekao je Natjer Ramanavotse, 68, gradonačelnik Maroalomaintija, na krajnjem jugu Madagaskara.
„Prošle nedelje je padala mala kiša, ali to nije dovoljno za kultivaciju. Ranije smo uzgajali dosta kukuruza ovde, ali četiri godine su usevi propadali. Bilo je sve gore i gore", rekao je on. „Ovde nema drugog posla da se zaradi novac“, rekao je Ramanavotse.
Nedavno su ovu oblast pogodili intenzivni peščani vetrovi, koji se na malgaškom nazivaju „tiomena“, što znači crveni vetrovi. Peščane oluje su progutale i uništile rane useve koji su zasađeni, kažu farmeri.
„Sva stabla su posečena u tom području i više ništa ne može da zadrži vetar“, rekao je Ramanavotse.
U delu zemlje bez izlaza na more, mnogi farmeri su se okrenuli seči drveća i iskopavanju uglja da bi preživeli, rekao je on.
Majka petoro dece, Liafara (37) rekla je da je teško pronaći dovoljno hrane da prehrani svoju porodicu.
„Ako imamo malo novca, kupimo pirinač da jedemo uveče. Kuvamo ga sa puno vode da bismo ga podelili sa svima nama", rekla je ona za AP.
„Ali često noću ne možemo da spavamo. Samo se valjamo u krevetu jer smo gladni."
Porodica živi u Amboasari-Atsimou, epicentru ekstremne nestašice hrane, gde je 14.000 ljudi u katastrofalnim uslovima, prema najnovijim statistikama iz Integrisane fazne klasifikacije Svetskog programa za hranu.
„Moja deca su, kao i sva ona u selu, veoma slaba. Trenutno više ne idu u školu jer ne mogu da se koncentrišu zbog gladi. Prodajemo šta imamo kod kuće za jelo. Nemamo više nameštaja. Čak smo prodali i vrata naše kuće da bismo dobili nešto novca“, rekla je ona.
Više od 500.000 dece mlađe od pet godina na krajnjem jugu Madagaskara verovatno će patiti od akutne neuhranjenosti do aprila 2022, procenjuje se u Integrisanom okviru za klasifikaciju bezbednosti hrane. Od toga, više od 110.000 već pati od teške akutne neuhranjenosti i potrebna im je hitna pomoć.
Portugalska dobrotvorna organizacija Bratstvo bez granica osnovala je 14 centara za ishranu u regionu Androj za hranu i hitnu negu neuhranjene dece.
„Situacija se uopšte ne popravlja“, rekao je Feli Zihal, koordinator programa grupe na južnom Madagaskaru. „Ima slučajeva dece koja praktično nemaju više mesa. Postoji samo skelet i koža.”
