Zapad nastoji da očuva jedinstvo kao odgovor na prisustvo ruskih trupa u Ukrajini dok se Velika Britanija i EU spremaju da obelodane sankcije Kremlju.
Predlogu da na udaru bude širok spektar pojedinaca i kompanija, uključujući 351 poslanika ruske Dume, zbog odluke o priznavanju samoproglašenih republika u Lugansku i Donjecku, opire se Mađarska, čiji desničarski lider Viktor Orban gaji bliske odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, prenosi “Gardijan” (the Guardian).
U međuvremenu, uprkos odluci u Berlinu da suspenduje sertifikaciju Severnog toka 2, Nemačku, Francusku i Italiju optužuju zemlje članice EU, koje se zalažu za oštrije mere, da su sporo reaguju na potrebu uvođenja širokog paketa ekonomskih sankcija.
Komentari političkih lidera iz Londona i Brisela takođe su se značajno razlikovali u utorak ujutru uprkos pokušajima prethodnih meseci da se koordiniše pristup u suočavanju sa ruskom agresijom.
Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljne poslove, tvrdio je da se kretanje ruske vojne sile ka separatističkim teritorijama na jugoistoku Ukrajine još ne može nazvati kao „potpuna invazija“, dok je britanski ministar zdravlja Sajid Džavid (Javid) bio oštriji.
„Videli smo da je Putin priznao otcepljene istočne regione Ukrajine i iz izveštaja već možemo da kažemo da je poslao tenkove i trupe. Iz toga se može zaključiti da je počela invazija na Ukrajinu“, rekao je Džavid.
Komentare ministra zdravlja kasnije je ublažio premijer Boris Džonson (Johnson) koji je rekao da će sankcije objaviti u utorak, ali da „imamo još mnogo toga što ćemo uraditi u slučaju invazije“.
SAD su pre nedelju dana obavestile da će, za razliku od invazije na Ukrajinu 2014, ovog puta sve sankcije biti odjedanput nametnute, umesto da se postepeno uvode.
Ali, u trenutku kada je Putin formalno poslao, kako ih je nazvao, “snage za održavanje mira” u Ukrajinu, Zapad se pokazao manje sigurnim, navodi “Gardijan”.
Unutar EU se nastavlja debata o tome koliko daleko treba ići u odnosu na trenutni potez Moskve, pri čemu se baltičke zemlje zalažu za najoštriji mogući odgovor iz straha da će Kremlj samo izrugivati Zapadu postepenim širenjem invazije u Ukrajini.
Tokom sastanka u utorak ujutru ambasadora 27 država članica EU, Evropska služba za spoljne poslove (EEAS), predložila je sankcionisanje 27 osoba i subjekata uključenih u odluku Kremlja u vezi sa Luganskom i Donjeckom, 351 člana Dume koja je glasala za to i 11 koji su predložili ovu ideju zajedno sa komandantima ruske vojne „mirovne“ misije.
Ali, Orbanova vlada je odbila da podrži taj potez u ovoj fazi, naveli su diplomatski izvori.
„Naglasili su važnost dijaloga i želeli su da se ponovo sastanu sa [Budimpeštom]“, rekao je jedan diplomata.
„To je bilo očekivano, ali Orban je sada zaista pokazao svoje pravo lice. Ponovo se postavlja pitanje gde je Orbanova lojalnost: Moskvi ili njegovim evropskim saveznicima. I pitanje koliko još ovog blokirajućeg ponašanja drugi lideri mogu da progutaju,” navodi ovaj diplomatski izvor.
