Ljudska prava u Srbiji: Najviše trpe manjinske grupe

Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar, u Beogradu je obeležen šetnjom pod nazivom “Parada ljudskih prava”. Aktivisti nevladinih organizacija prošetali su do zgrade Vlade Srbije gde su predali njihov izveštaj o radu novih vlasti u oblasti ljudskih prava.

U dokumentu Kuće ljudskih prava i demokratije, koja okuplja nekoliko nevladinih organizacija, navodi se da u Srbiji ne postoje jake institucije i vladavina prava i da zbog toga najviše trpe manjinske grupe.

Dragan Popović, iz Centra za praktičnu politiku, kaže da je najupečatljiviji događaj koji karakteriše stanje ljudskih prava u Srbiji zabrana Parade ponosa u Beogradu.

“Na žalost, to je neka vrsta kontinuiteta sa odlukama prethodne vlade. Nesposobnost države da obezbedi paradu nikako ne može biti opravdanje da se građanima zabrani sloboda okupljanja. Parada ponosa sledeće godine mora da bude održana kada god to organizatori budu želeli. Tu više ne sme biti nikakvih dilema. Ali ono što je bitnije i od same Parade ponosa je da 365 dana u godini mora da se radi na borbi protiv diskriminacije i homofobije. Samo tada će parada imati svoju pravu suštinu”, ističe Popović.

Među najvećim problemima su i napadi na branitelje ljudskih prava dok je, kako upozoravaju u Kući ljudskih prava, alarmantno jačanje desničarskih organizacija koje sve učestalije šire mržnju i prete nasiljem.

Borka Pavićević, iz Centra za kulturnu dekontaminaciju, smatra da je poslednji trenutak da se vlast jasno ogradi od takvih grupa i preduzme sve da zaustavi njihovo delovanje.

“To mora da se rešava dubinskim procesima u društvu. Trebalo bi ozbiljno da se radi u prosveti kako bi se mladi edukovali na pravi način. Promene bi trebalo da počnu prvo u školama, gde bi se učilo o toleranciji i ljudskim pravima, a onda možemo da govorimo o represivnim merama i kaznama. Policija bi trebalo da bude krajnje rešenje. Jasno je da odgovornost za sadašnje stanje snose sve dosadašnje vlasti. Međutim, posebna je odgovornost sadašnje vlasti jer su neke desničarske ideje koje zagovaraju određene organizacije, na neki način, začete u vreme nastajanja tih partija”, rekla je Pavićević.

Izvan zakona

Najugroženija manjinska grupa su, kao i svih prethodnih godina, Romi. U Srbiji, prema procenama romskih udruženja, živi oko 500.000 Roma, od kojih čak 300.000 stanuje u nehigijenskim naseljima, dok veliki broj njih i u 21. veku nema lične dokumente.

Božidar Nikolić, izvršni direktor Društva Romanipen iz Kragujevca,
kaže da je, pored siromaštva, diskriminacija glavni problem romske populacije.

“Oni to svakodnevno osećaju na svojoj koži. Na žalost, diskriminacija je u velikoj meri zastupljena i na institucionalnom nivou. To se najviše ogleda u tome što nema posla za Rome. Mi imamo adekvatne zakone koji bi ih štitili, ali primena na terenu je gotovo nikakva. Oblasti u kojima skoro da nema napretka su stanovanje i zapošljavanje Roma”, navodi Nikolić.

Goran Miletić, iz organizacije Branitelji ljudskih prava, zaključuje da će svi u Srbiji, pa i manjinske grupe, bolji život moći da imaju tek kada vlast bude počela da sprovodi zakone.

“Građani moraju da primoraju državu da bude odgovorna u slučajevima kada su prekršena ljudska prava. Ukoliko u Ustavu Srbije nešto piše to se jednostavno mora poštovati. Činjenica je da ovde svi ljudi nisu jednaki pred zakonom jer postoje neki ljudi koji su izvan zakona. Poseban problem je u tome što političari ne shvataju da put u Evropsku uniju, u koji se mnogi od njih zaklinju, upravo ima veze sa tim. Tek onog trenutka kada u Srbiji zavlada vladavina prava mi ćemo moći da budemo kandidat za Evropsku uniju”, rekao je Miletić.

Jedan od najozbiljnijih problema, ukazali su predstavnici nevladinih organizacija, je to što su u Srbiji često pod znakom pitanja čak i najosnovnija ljudska prava, kao što je pravo na život. Borci za ljudska prava podsetili su na nerazjašnjena ubistva novinara i vojnika u kasarnama u Srbiji i pozvali vlasti da što pre rasvetle te slučajeve i kazne odgovorne.