Dostupni linkovi

Građani Srbije još nisu upoznati sa tim da lični podaci ne mogu biti objavljeni bez njihove saglasnosti, ali ni džavni organi sa činjenicom da ih ne mogu uvek objavljivati, zaključili su učesnici regionalnog skupa u Beogradu o zaštiti podataka o ličnosti. Zato se dogodilo da je Agencija za privatizaciju objavila više desetina hiljada matičnih brojeva građana, da banke zloupotrebljavaju podatke klijenata, ili da je medicinska dokumentacija u domovima zdravlja dostupna svima.

Ne postoji kvalitativna razlika u zaštiti podataka o ličnosti između Srbije i zemalja regiona, ali kada se radi o shvatanju značaja ovog pitanja zaostatak za zemljama Evropske unije je veliki, izjavio je zaštitnik građana Saša Janković. Janković je u Beogradu, na regionalnom skupu pod nazivom "Zaštita podataka o ličnosti", rekao da se dosta kasnilo sa zakonskom osnovom i uspostavljanjem institucija:

"U odnosu na zemlje Evropske unije zaista mislim da postoji bitna razlika u odnosu koji državni organi moraju imati, a kod nas još uvek, na žalost, nemaju, prema tome kako i na koji način prikupljaju, kako manipulišu s ličnim podacima. Ključno će biti, zaista, s jedne strane, da građani zahtevaju zaštitu svojih prava i, s druge strane, da organi institucija koje obrađuju podatke budu upoznate sa zakonom, i da postoji mehanizam koji je dovoljno delotvoran i sa dovoljnim ovlašćenjima da može sve druge državne organe dovesti do toga da poštuju zakon bez ikakvih ograničenja."


Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, rekao je da je u Srbiji potrebno osposobiti realan mehanizam za sprovođenje zakona:

Svi zajedno moramo da učimo jako mnogo, da stvaramo jednu potpuno drugu predstavu o tome šta su, koliko znače i kako se štite ljudska prava. Da potisnemo tu kolektivističku svest koja je dosad državnoj vlasti omogućavala da sa podacima o ličnosti radi šta joj padne na pamet.
"Ja sam u ovom kratkom vremenu bio u prilici da se suočim s nekoliko flagrantnih primera ozbiljnog i grubog kršenja prava na zaštitu privatnosti, odnosno, na zaštitu podataka o ličnosti, koji su počinjeni od strane državnih organa. Treba konstatovati činjenicu da svi zajedno moramo da učimo jako mnogo, da stvaramo jednu potpuno drugu predstavu o tome šta su, koliko znače i kako se štite ljudska prava. Da potisnemo tu kolektivističku svest koja je dosad državnoj vlasti omogućavala da sa podacima o ličnosti radi šta joj padne na pamet. Dakle, to u buduće može da se radi samo na osnovu pristanka ljudi o čijim podacima se radi."


Po Zakonu o zaštiti podataka ličnosti i Ustavu, na sve lične podatke građanin ima pravo zaštite i oni se mogu koristiti samo kada za to da svoj pristanak. Među njima su, na primer, jedinstveni matični broj, ime, prezime, adresa, komunalni i bankovni računi, imovinsko stanje građana ili informacije o zdravstvenom stanju.

Franjo Lacko, direktor Agencije za zaštitu osobnih podataka Hrvatske, rekao je da Srbija ima dobru polaznu osnovu, jer može da uči na greškama država iz regiona:

"Ja mogu danas reći da u Hrvatskoj mnogi problemi koji su postojali pre pet godina više ne postoje. Bilo je svakakvih upitnika, čak kod onog za posao, gde se nikako nije smelo pitati, na primer, za nacionalnost. Građani su stekli poverenje, obraćaju nam se, i videli su sad da smo mi njihov partner, da štitimo pojedinca bez obzira na većinu. Ljudi su shvatili da je upravo pojedinac taj radi kojega mi postojimo."


Lacko je, kroz primere iz Hrvatske, kolege iz Srbije uputio i na to kakve će sve još probleme morati da rešavaju:

"Po pitanju internet zloupotreba, recimo, imamo još uvek one koji na oglasne ploče stavljaju naše podatke, mada to je sve ređe. Dalje, videonadzor – jer to je identično od Londona pa do Beograda – mi moramo uveravati građane da će toga biti sve više i u Hrvatskoj, kao što je slučaj u Londonu koji ima 8 miliona videokamera."


Zakon o zaštiti podataka ličnosti Srbija je usvojila među poslednjima u regionu, tek krajem 2008. godine.
Marijana Marušić
, direktorka Agencije za zaštitu podataka o ličnosti Makedonije, rekla je da se u toj zemlji već četiri godine sprovode standardi Evropske unije:

"Što je najznačajnije, vršimo nadzore kod svih kontrolora i utvrđujemo da li se kod njih poštuju ovi principi koji su postavljeni u zakonu. Takođe, imamo puno zahteva građana koji traže da im utvrdimo povredu prava zaštite o ličnim podacima. Oko ovih zahteva mi odlučujemo rešenjima koja, nakon našeg donošenja, idu na sud."


Zakon o zaštiti podataka ličnosti Srbija je usvojila među poslednjima u regionu, tek krajem 2008. godine.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG