U Libanu je u petak (10. septembar) saopšteno da je obrazovana nova vlada posle zastoja od 13 meseci koji je prouzrokovao veliki finansijski haos i siromaštvo.
U toj zemlji nije bilo funkcionalne vlade od katastrofalne eksplozije u bejrutskoj luci 4. avgusta 2020. godine, kada su premijer Hasan Diab i ministri podneli ostavku.
Rivalske političke grupe od tada nisu mogle da se dogovore o sastavu nove vlade, što je još više ubrzalo ekonomsku propast.
Novu vladu predvodi biznismen milijarder Nadžib Mikati, saopštio je kabinet predsednika Libana Mišela Auna, preneo je Asošiejted pres.
Novi premijer obećao je u petak da će preuzeti kontrolu nad jednim od najgorih ekonomskih kolapsa u svijetu.
Suzdržavajući suze, Mikati je rekao da je prepoznao bol majki koje ne mogu prehraniti svoju decu ili pronaći aspirin da im ublaže tegobe, kao i učenika čiji roditelji više ne mogu priuštiti da ih šalju u školu.
"Nadamo se da ćemo postići ono što ljudi žele i barem zaustaviti kolaps koji se dešava", rekao je novinarima u predsedničkoj palati. Dodao je da je ukidanje subvencija prioritet za vladu.
Naime, nova vlada će se morati pozabaviti bijesom i napetošću koja vlada u javnosti, a koje su posledica ukidanja subvencija za gorivo najavljeno do kraja mjeseca. Devizne rezerve Libana opasno su se smanjile, a centralna banka rekla je da više nije u mogućnosti podržavati svoj program subvencija od 6 milijardi dolara.
Kabinet se sastoji od 24 ministra i uključuje sveža lica koja su istaknuti stručnjaci u svojim područjima, ali koja i dalje odražava podeljenju politiku Libana.
Liban je suočen s ekonomskom krizom bez presedana već dve godine.
Predsednik Aun i novi premijer "potpisali su dekret o obrazovanju nove vlade u prisustvu predsednika parlamenta Nabiha Barija", navedeno je na Tviter nalogu kabineta predsednika.
U novoj vladi su 24 ministra, a odabrali su ih isti političari koji su vladali zemljom u proteklim decenijama i koje mnogi krive za korupciju i loše upravljanje, te krizu u zemlji.
Nova vlada ima težak zadatak, za koji malo njih veruje da može biti savladan, uključujući sprovođenje preko potrebnih reformi.
Jedan od prvih ciljeva biće obnova pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom kako bi se obezbedio paket pomoći i finansijska kontrola centralne banke i nadgledanje opštih izbora planiranih za narednu godinu.
Tajkunu Mikatiju iz Tripolija na severu Libana, jednom od najbogatijih ljudi u zemlji, u julu je povereno da obrazuje novu vladu, iako se on smatra delom iste političke klase koja je dovela zemlju do bankrota.
Mikati je bio premijer Libana 2005. i od 2011. do 2013. godine.
Nije odmah bilo jasno šta je danas dovelo do kompromisa kako bi vlada bila obrazovana.
Tome je prethodio pritisak SAD i Francuske pošto je kriza dostigla kritičnu tačku usled parališućih nestašica goriva i lekova, zbog čega je pretilo zatvaranje bolnica, pekara i obustavljanje interneta.
Lokalna valuta izgubila je 90 odsto svoje vrednosti u odnosu na dolar od oktobra 2019. godine, što je dovelo do hiperinflacije i uticalo da više od polovine stanovništva živi u siromaštvu.
- Liban bez punopravne vlade, hrane, lijekova i nade
- Svetska banka: Libanska kriza jedna od najgorih u svetu od sredine 19. veka
Mikatija je za premijera podržala većina libanskih političkih partija uključujući proiranski ekstremistički Hezbolah i drugu veliku šiitsku stranku Amal koju predvodi predsednik parlamenta Beri.
Novog premijera podržali su i bivši premijeri uključujući sunitu Saada Haririja koji je odustao ranije ove godine od nastojanja da obrazuje vladu jer nije mogao da se dogovori sa predsednikom Libana Aunom.
U međuvremenu su učestali pozivi međunarodne zajednice da se formira nova vlada, ali finansijske pomoći nije bilo jer se ona uslovljava sprovođenjem reformi kako bi se zaustavila korupcija i loše upravljanje.
