Biračka mesta otvorena su 15. maja ujutru širom Libana na prvim parlamentarnim izborima otkako su mnogobrojne krize potresle tu mediteransku zemlju.
Pravo glasa ima 3,9 miliona Libanaca, glasanje traje do 19 sati po lokalnom vremenu, a rezultati se očekuju u ponedeljak, 16. maja.
Velika većina od 128 poslaničkih mandata, kako se procenjuje, ostaće u rukama istih partija koje dominiraju političkom životom u Libanu već više od tri decenije, navodi agencija Frans pres.
Na prethodnim izborima 2018. godine proiranski šiitski Hezbolah osvojio je većinu u savezništvu sa strankama predsednika parlamenta Nabiha Berija i predsednika Mišela Auna.
Samo jedan nezavisni kandidat ušao je u parlament pre četiri godine, ali je dao ostavku dve godine kasnije posle razorne eksplozije u bejrutskoj luci za koju su okrivljeni nemar države i korupcija.
U eksploziji je poginulo više od 200 ljudi, na hiljade ih je povređeno i pričinjena je velika šteta u glavnom gradu.
Ove godine novi kandidati iz pokreta protesta 2019. godine kandidovali su se protiv vladajuće klase koju krive za ekonomsku krizu u nadi da će je smeniti.
Oni su međutim podeljeni i nedostaje im novca i iskustva.
Ukupno 718 kandidata, uključujući 157 žena, nadmeće se na libanskim izborima koje međunarodni donatori smatraju preduslovom za finansijske mere spasavanja.
Od početka krize desetine hiljada ljudi je ostalo bez posla, a libanska funta je izgubila 90 odsto svoje vrednosti, navodi AP.
Tri četvrtine od šest miliona ljudi, uključujući milion sirijskih izbeglica, sada živi u siromaštvu.
Ove godine se glasa pošto je moćni lider sunita, bivši premijer, Saad Hariri prestao da se bavi politikom.
Neki su upozorili da bi to moglo doprineti da sunitiski saveznici Hezbolaha osvoje više mandata.
