Dostupni linkovi

'Prijateljska paljba' na srpskoj levici


Čini se da je ono što se događa na domaćoj sceni u Srbiji samo refleksija ozbiljne nemoći svetske intelektualne i političke elite

Sa kraja prošle godine prelila se i na početak 2017. oštra javna polemika o odnosu prema vrednostima (neo)liberalnog kapitalizma koja bi se mogla nazvati, kako se uglavnom slažu sagovornici RSE i učesnici polemike, kao sukob na srpskoj levici.

U senci rasprava o predstojećim predsedničkim izborima, koji će i kao prošlogodišnji vanredni parlemantarni biti obeleženi zanemarivanjem ideoloških prioriteta bilo koje od strana u političkoj utakmici, izbija pitanje da li se iza kritike neoliberalnog kapitalizma krije antizapadnjaštvo srpske levice?

Povod za raspravu bio je tekst Zlatka Pakovića, kolumniste lista Danas, u kome je on optužio istoričarku Latinku Perović za konvertitstvo, da je napravila zaokret od borca za ideju socijalne pravde ("Srpski socijalisti 19. veka") do zagovornika kapitalizma i "privatne svojine kao osnova ljudske slobode" ("Dominantna i neželjena elita").

Reagovale su Pakovićeve kolege Dimitrije Boarov i Mijat Lakićević.

Polemika se potom odmakla od lika i dela ugledne istoričarke i davnašnje političarke, svojevremeno praktično isključene javnosti zbog liberalnih ideja početkom 70-ih godina, i nastavila se ne više ad hominem, već o nečemu što je važno za srpsko društvo danas, ali i šire.

Odnos savremene levice prema liberalnom kapitalizmu, odnosno, o antizapadnjaštvu na čijoj su se platformi, kako kažu naši sagovornici, u jednom trenutku susreli radikalna levica i radikalna desnica.

"Živimo u eri kapitalizma, većina nas će u tome i umreti. Međutim, to ne znači da zatvaramo oči pred nepravdom koju proizvodi taj društveno-politički sistem i koju proizvodi zapravo etika kapitalizma. To je sve. Treba otvoriti raspravu. Ja se vodim time što je i u staroj Grčkoj bilo glavno. Glavna je bila agora. Ljudi, kada bi ustajali, nisu doručkovali, nego bi prvo odlazili na agoru da rasprave. Mislim da je to suština. Raspravljati o samoj stvari a ne shvatati to kao lične uvrede", kaže Zlatko Paković, dramski pisac, kolumnista lista Danas koji je u jednoj od poslenjih kolumni napisao:

"Držim da liberalne vrednosti jesu neophodan, ali ne i dovoljan uslov slobode. Jer slobode nema bez socijalne pravde, koju podmuklo gazi neoliberalni kapitalizam, kojem su danas promotori i Lakićević, i Boarov, i Latinka Perović."

Dimitrije Boarov mu je odgovorio:

"Ovde ću, samo kao kontrapunkt Pakovićevoj tužnoj 'socijalnoj poetici', citirati Ejn Rend: 'Osnovno pitanje je samo: da li je čovek slobodan? Jedini sistem u ljudskoj istoriji koji može na ovo da odgovori potvrdno, jeste kapitalizam'."

Za drugog učesnika polemike, ekonomskog novinara Mijata Lakićevića, većina levičara pripada arhaičnoj marksističkoj dogmatskoj levici kojih se i sam Marks odrekao. Levica u Srbiji je antiliberalna a da srpsko društvo zapravo nije živelo u liberalnom kapitalizmu, kaže Lakićević.

"Nije u Srbiji bilo liberalizma, ako ga je bilo, bilo je za vreme vlade Zorana Đinđića (sam Đinđić nije bio neki liberal) jer tad se krenulo u reforme koje jesu bile liberalne. Drugačije nisu ni mogle biti. Vi niste mogli da izađete iz nacionalsocijalizma u kome je Srbija provela 90-te godine, čitavu deceniju pod Miloševićem. Bile su neophodne liberalne reforme. Ali, sve je to bilo daleko od uspostavljanja liberalnog režima, čak i u privredi, a da ne govorimo o nekim drugim oblastima društvenog života", ističe Lakićević.

Nije u Srbiji bilo liberalizma: Mijat Lakićević
Nije u Srbiji bilo liberalizma: Mijat Lakićević


Filozof po obrazovanju i urednik Trećeg programa Radio Beograda Ivan Milenković kaže da u toj raspravi koja se razbuktala poslednjih meseci, nema desničara ni fašista, pa bi se moglo uslovno reći da je to "prijateljska paljba" na levici.

Ali to ne znači da je ona bezopasna i da nema povređenih. Istoričarka Latinka Perović je kolateralna šteta u sukobu Pakovića sa pozicije krajnje levice i Mijata Lakićevića i Dimitrija Boarova sa levo libaralne pozicije.

"U osnovi nema nikakvog suštinskog sukoba između političkog liberalizma i levih ideja. Čini mi se da današnja levica bira pogrešnog neprijatelja", kaže Milenković koji skreće pažnju da antikapitalizam i antizapadnjaštvo nisu isto.

"U savremenom levičarskom diskursu na delu je mnogo više antizapadnjaštvo nego što je antikapitalizam, uprkos tome što se kao glavni neprijatelj vidi antikapitalizam", objašnjava Milenković.

Antiliberalima vetar u leđa dali su mnogobrojni izveštaji o surovim uslovima u kojima rade radnici u stranim kompanijama u Srbiji kojima su, kako tumače ne samo sindikalisti, uskraćena mnoga prava odredbama novog Zakona o radu.

Mijat Lakićević, međutim, tvrdi: "Od više stotina privatnih stranih kompanija to se desilo u jednoj ili dve. Situacija je obrnuta, jer su strane kompanije donele mnogo veće strandarde, pogotovo one koje dolaze iz Zapadne Evrope, za radnička prava, nego što postoji u privatnim domaćim kompanijama. Radnici su formalno najmanje zaštićeni u Americi, ali je tamo nezaposlenost pet od sto, dok je u Evropi, gde je velika zaštita radnika, nezaposlenost 15 od sto, a u nekim zemljama i više od toga."

"Lagana smrt levice"

Sociolog Srećko Mihajlović koji istražuje prekarni rad zaposlenih u savremenom srpskom društvu, nada se da će takvih rasprava biti više i da će ona biti nastavljena, da će se uključiti još mislećih ljudi, jer je korisna i potrebna. To su posledice okolnosti u kojima živimo poslednjih nekoliko decenija, kaže Mihajlović.

"Faktički, to je reakcija na slom socijalne države i na gotovo apsolutnu dominaciju neoliberalnog kapitalizma nakon toga. I u tom kontekstu mislim da je veoma značajna polemika koju su Paković i Boarov počeli, to zahteva još ozbiljniju raspravu. Naravno, bez ad hominem kvalifikacija koje su na početku rasprave bile itekako prisutne", sugeriše sociolog Srećko Mihajlović.

Danas se u antizapadnjaštvu susreću krajnja levica i krajnja desnica primećuje Milenković.

"Levica, zapravo, gubi bitku protiv desnice. Kako je to moguće? Taj proces traje više od 20-ak godina i kao da prisustvujemo laganoj smrti levice. Kao da levica nema odgovor na ono što dolazi sa desne scene", reči su Milenkovića.

Ništa bolje nije ni sa desnim idejama. Desnica danas ne nudi ništa novo što Evropa ne poznaje poslednjih stotinak godina, kaže Milenković.

"Ono što desnica danas nudi nije ništa novo u odnosu na ono što je nudila u vreme Hitlera, Musolinija, Franka, Salazara, dakle to je nakupina opasnih koještarija", dodaje Milenković.​

Sve u svemu, čini se, ono što se događa na domaćoj sceni u Srbiji samo je refleksija ozbiljne nemoći svetske intelektualne i političke elite dok svet, u kome su nadmoćne zemlje sa (neo)liberalnim sistemom, ostaje zaglavljen u dramatičnoj zbilji.

U sve većem jazu između bogatih i siromašnih (uoči ovogodišnjeg samita u Davosu iznet je podatak da osmoro ljudi drži u svojim rukama polovinu svetskog bogatstva), u verskim radikalizmima, terorizmu, vojnom intervencionizmu, zveckanju oružjem i vojnom međusobnom odmeravanju najmoćnijih država sveta, migrantskoj krizi, krunjenju EU...

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG