Dostupni linkovi

Dunav okovan ledom, ledolomci zapušteni i uništeni


Prema prognozi, i u narednih desetak dana temperature će biti konstantno ispod nula stepeni celzijusovih, pa se može očekivati i povećanje debljine leda: Dunav u Beogradu

Dunav je okovan ledom, a ledolomci iz Srbije nasukani su na njegovim obalama, zapušteni i uništeni. Umesto njih, ledene čepove razbijaju ledolomci iz Mađarske. Dok stručnjaci navode da je Srbija, koja ima samo jedan brod ledolomac u funkciji, nespremna dočekala ovakvu situaciju, iz Vlade odgovaraju da uspešno rešavaju krizu, te da je preporučena hitna nabavka dva nova ledolomca.

Prema prognozi, i u narednih desetak dana temperature će biti konstantno ispod nula stepeni celzijusovih, pa se može očekivati i povećanje debljine leda.

„Kao i procenta ledene površine na svim rekama“, kaže hidrolog Aleksandar Vujanović iz Republičkog hidrometereološkog zavoda.

Situacija na rekama trenutno je, prema rečima pomoćnika ministra za vodni saobraćaj Veljka Kovačevića, malo bolja nego prethodnih dana. Posle dva dana, jedan od mađarskih ledolomaca uspeo je da se probije kroz ledenu barijeru u Daljskoj krivini.

Stvorile su se ledene formacije koje su vrlo čvrste i kada naiđe otopljenje i porast protoka Dunava, nije moguće da se one tako brzo sruše
Stvorile su se ledene formacije koje su vrlo čvrste i kada naiđe otopljenje i porast protoka Dunava, nije moguće da se one tako brzo sruše

Ledene sante bile su visoke i preko dva metra, a barijera je duga oko 15 kilometara, saopštilo je javno preduzeće Vode Vojvodine, navodeći da time posao nije završen, jer je ledolomac "samo napravio uzan prolaz kroz led, posle čega počinje uzvodno, kontrolisano i postepeno lomljenje leda".

„Prvi značajniji problem nam je uzvodno od Pupinovog mosta u Beogradu do Banovaca, gde imamo formiranje ledostaja. Na teritoriji Beograda je došlo do pomeranja leda nizvodno od Pupinovog mosta, pa sve do Ušća, tako da od Ušća pa sve do Pančevačkog mosta opet formiranje veće ledene barijere“, navodi Veljko Kovačević.

Od ukupno četiri ledolomca iz Mađarske, do nedelje ujutru dva će razbijati ledene barijere na teritoriji Beogarda. Njihovo angažovanje dogovoreno je na trilateralnom sastanku Srbije, Hrvatske i Mađarske. No, pomoć od severnog suseda možda ne bi bila potrebna da Srbija krizu nije dočekala sa samo jednim ledolomcem u fukciji.

„Ali to nije od juče. Deset godina je sitacija da nemamo ledolomce, osim tog jednog koji ne može da uradi ništa ozbiljno jer postoji pravilo da ledolomci moraju da deluju u paru. Ozbiljni problemi sa ledom se pojavljuju u proseku jednom u deset godina, ali možemo uvek da očekujemo da će tako nešto da se javi. I mi smo morali u svakom slučaju da imamo najmanje dva ledolomca“, kaže naučni saradnik Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, profesor Slobodan Petković.

Ledolomac „Greben“, koji je u vlasništvu Elektroprivrede Srbije, trenutno radi sa brodom-potiskivačem „Bor“.

Na jedan brod ledolomac, Srbija je spala sa nekadašnjih osam koliko ih je, kako navode iz Udruženja profesionalnih lađara Srbije, bilo za vreme bivše SFRJ. Posle privatizacije jedne od najvećih brodarskih firmi "Heroj Pinki", dva ledolomca ukotvljena su od 2012. godine u Novom Sadu, dok treći nasukan u Zemunu, takođe čeka da ode u staro gvožđe.

„Ostatak je, kako su se tegljači povlačili iz upotrebe, tako su i ti brodovi postajali višak. Mislim da još neki u Pančevu stoje izvučeni na obalu i da nikad ništa na njima nije urađeno, nego jednostavno stoje zaboravljeni i prepušteni zubu vremena“, navodi predsednik Udruženja profesionalnih lađara Branislav Vajda.

Od osam ledolomaca iz vremena SFRJ Srbija je spala na jedan
Od osam ledolomaca iz vremena SFRJ Srbija je spala na jedan


On dodaje da bi ovi ledolomci, koji su građeni upravo za Dunav, da se o njima vodilo računa, danas mogli da rade isto kao i oni koji su stigli iz Mađarske. Iz ovog Udruženja još navode da su više puta upozoravali na moguću opasnost od pojave leda na rekama i na nedostatak ledolomaca.

„Nekada je sistem funkcionisao tako što su se i brodarstvo i vodoprivreda i ministarstvo poljoprivrede spremali za led od decembra do kraja marta. Postojali su ledolomci koji su bili u pripravnosti. A sada sistema nema, a kada ga nema, nemate kome ni da se žalite, to je osnovni problem“, kaže Vajda.

Iz Vlade Srbije pak odgovaraju da su svi nadležni radili u zadatim rokovima i sa mehanizacijom koja je na raspolaganju, te dodaju da je zemlja zbog loših privatizacija spala na samo jedan brod ledolomac. Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević kaže da je Mađarska svoje ledolomce stavila Srbiji na raspolaganje po „izuzetno povoljnim uslovima“.

„To ne znači da mi ne treba da budemo spremniji svake godine i da nemamo nikakvih problema. Upravo iz tih razloga je Republički štab za vanredne situacije dao preporuku da se hitno uđe u nabavku najmanje dva ledolomca, upravo za taj sektor od Beograda do Novog Sada, ali opet naglašavam da smo i sa mehanizacijom sa kojom smo raspolagali uspeli da rešavamo ovu kriznu situaciju“, rekao je Kovačević.

I 2012. godine većina reka u Srbiji bila je pod ledom, pa profesor Slobodan Petković navodi da je još tada trebalo raditi na rešavanju ovog problema.

„Jedino što sada može da se kaže jeste da bi ovo što se desilo ove godine, i što nije još završeno jer može da bude mnogo gore, trebalo da bude poslednja opomena da se nešto ozbiljno uradi na tom planu.“

Posledice poplava u Srbiji 2014. godine
Posledice poplava u Srbiji 2014. godine


Led je, kako dodaje, najopasniji kada počne da se topi i kreće, pa bi poplave usled naglog otopljenja mogle da budu i gori scenario.

„Ako smo prethodno imali dug, hladan period kao sada, stvorile su se ledene formacije koje su vrlo čvrste i kada naiđe otopljenje i porast protoka Dunava, nije moguće da se one tako brzo sruše. A sa druge strane, veliki protok Dunava izaziva visoke nivoe reke i postoji opasnost da se izlije i da dođe do ledenih poplava“, dodaje Petković.

Meteorolozi za naredni period ne predviđaju više temperature, a vodostaj na Dunavu je, kako kaže hidrolog Aleksandar Vujanović, nizak, tako da barem za sada, ne preti opasnost od poplava i prelivanja reka preko nasipa.

A šteta će se tek uvrđivati. Ledene ploče su uništile splavove, marine, barže, čamce. Zbog zabrane plovidbe, na Dunavu i Savi zarobljeno je oko 60 brodova, a gubici iznose oko 60 hiljada evra dnevno.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG