Dostupni linkovi

Latal: BiH postaje propala država


Bosna i Hercegovina se ovih dana nalazi u najvećoj krizi od kraja rata, kaže Latal

Srećko Latal, novinar i politički analitičar iz Sarajeva, za "Zašto?" analizira razloge blokade bh. institucija i mogućnost razrješenja dugotrajne političke krize.

  • Zaoštravanje

Očigledno je da se Bosna i Hercegovina ovih dana nalazi u najvećoj krizi od kraja rata gdje je evidentno da su sve institucije na svim nivoima blokirane političkim igrama i sukobima.

Predsjedništvo Bosne i Hercegovine se nije sastalo u proteklih par mjeseci, Parlament je blokiran od strane srpskih stranaka a državna koalicija efektivno više ne postoji, niti na državnom nivou, niti u Federciji.

Republika Srpska, koja ima koliko-toliko funkcionalniju vlast, se nalazi u još većoj ekonomskoj krizi nego Federacija i zavisi u mnogome od nastavka programa MMF-a.

Ova produžena politička, ekonomska i socijalna kriza koju vidimo od 2006., i koja se konstantno zaoštrava, je dovela do toga da se BiH može smatrati propalom državom ili čak ako se nastavi može se situacija kretati u pravcu čak i dodatnih podjela, što bi onda prouzrokovalo moguće sukobe.

  • Odgovornost

Prije svega tu odgovornost imaju bh. političari, predstavnici sva tri etno-politička bloka, koji su se u ovim proteklim godinama u potpunosti fokusirali na partijske interese, na stalno kreiranje i širenje državnog aparata koji njima omogućava unutrašnje reizbore i donosi im pozicije koje kontrolišu novac i moć.

S druge strane, odgovornost također snose i svi ostali segmenti bh. društva: i mediji koji su isto onoliko neprofesionalni i loši koliko su bili početkom ili na kraju rata, civilno društvo koje uprkos silnih intervencija i podrške međunarodne zajednice suštinski nije preuzelo ulogu agenta promjene i, na koncu, građani koji su ovakve političke elite izabrali i dalje glasaju za njih.

Naravno, ta situacije je dodatno otežana zbog sve većih tenzija, kako regionalnih, tako i globalnih.

  • Angažman

Srbija relativno pozitivno utiče na situaciju u BiH, barem kroz pokušaj kontrolisanja vođe bosanskih Srba, gospodina Milorada Dodika.

S druge stane, Hrvatska igra sve problematičniju ulogu zato što ide u pravcu sve očiglednije podrške kreiranju trećeg entiteta u Bosni i Hercegovini, što bi sigurno dovelo do daljih podjela unutar samih bosanskih Hrvata, jer dobar dio njih je protiv toga i dodatnih etničkih podjela i tenzija unutar zemlje.

I na koncu, imamo odgovornost i onoga što smo nekad zvali “međunarodna zajednica”, odnosno prije svega Amerika, koja se gotovo u potpunosti povukla iz ozbiljnijeg političkog angažmana ili ekonomskog angažmana u Bosni i Hercegovini.

Ali ja bih prije svega naglasio odgovornost Evropske unije koja već godinama pokušava da riješi ozbiljne strukturalne probleme Bosne i Hercegovine kroz jedan vrlo površan, prije svega tehnički i birokratski, angažman u Bosni i Hercegovini.

  • Stabilizacija

U takvoj situaciji, i imajući u vidu ozbiljnost situacije u kojoj se BiH nalazi i mogućnost dalje eskalacije te krize, ja bih rekao da je neophodno da Evropska unija koja i dalje ovdje vodi glavnu riječ, a čiji je proces pridruživanja je i dalje u fokusu kako bh. političara, tako i samih građana, konačno prihvati realnost situacije ne samo u Bosni i Hercegovini nego i u ostatku Balkana.

Vidimo slične problem i u Makedoniji, situacija je možda naizgled malo smirenija u Srbiji ili Albaniji ili Crnoj Gori ali ja bih rekao da je jedan od uslova rastućih tenzija u čitavom Balkanu, koje su prisutne proteklih godinu dana ili čak i više, sve veće slabljenje prisustva Evropske unije i sve veća bojazan Balkana da od procesa proširenja neće biti ništa, ne samo u narednih pet godina nego i u narednom dužem periodu, ako ne i zauvijek.

Svima je jasno da se Evropa suočava s ozbiljnim unutrašnjim problemima, svima je jasno da Evropa mora da krene u pravcu ozbiljnih reformi i ono što mnogi stručnjaci predlažu jeste da se te buduće reforme Evropske unije iskoriste za, da kažemo, modernizaciju i reformu samog procesa pridruživanja kako bi na što bolji način Evropa uspjela da stabilizira rastuće tenzije na Balkanu.

Cilj Balkana ne treba da bude pridruživanje nego prije svega stabilizacija jer, nažalost, svakog dana vidimo sve više sličnosti sa ovom sadašnjom situacijom i vidimo sličnost sa situacijama koje smo viđali početkom i sredinom devedesetih.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG