Dostupni linkovi

Turska i Iran protiv referenduma iračkih Kurda o nezavisnosti


Kurdska zastava u iračkom gradu Erbilu, arhiv

Ankara i Teheran su se oštro usprotivili referendumu o nezavisnosti Kurda u susednom Iraku, zakazanom za sledeći mesec. To je saopšteno tokom prve posete načelnika štaba iranske armije Turskoj od Islamske revolucije 1979.

Iran i Turska podržavaju protivničke opcije u Siriji i godinama su regionalni rivali, ali ih zbližava zajednička opasnost od Islamske države Iraka i Levanta (IDIL) koja je izvela nekoliko terorističkih napada u obe zemlje.

"Dugo nije bilo ovakvih poseta, ali imajući u vidu razvoj događaja u regionu i bezbednosna pitanja, kao što su sigurnost granica i borba protiv terorizma – postojala je potreba da razgovaramo", kazao je za iransku državnu televiziju general Mohamad Hosein Bakeri.

On je istakao da se saglasio sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom tokom susreta u Ankari da bi referendum o nezavisnosti Kurda u Iraku izazvao nemire i nestabilnost u celom regionu.

Kurdi čine znatnu manjinsku zajednicu u Iranu, Iraku, Siriji i Turskoj, pa pojedine njihove političke frakcije insistiraju na autonomiji – ponekad nasilno – u svakoj od ovih zemalja.

"Obe strane su naglasile da ako se održi referendum, to će biti povod za seriju sukoba i tenzija unutar Iraka a što će se odraziti i na susedne zemlje", istakao je Bakeri.

"U slučaju održavanja referenduma, umešaće se ne samo Irak već i Iran i Turska. Zbog toga vlasti ove dve zemlje naglašavaju da on nije moguć i ne bi trebalo da se održi", dodao je iranski general.

Iako se Turska, Iran i iračka vlada u Bagdadu protive, kurdski lideri ne odustaju od plana da održe referendum o nezavisnosti zakazan za 25. septembar.

Pet miliona birača će verovatno podržati inicijativu o nezavisnosti, ali kurdski lideri ističu da referendumska odluka neće biti obavezujuća već samo savetodavnog karaktera.

Kurdska zajednica u Iraku, koja već uživa znatnu autonomiju, ima relativno mirnodopske odnose, bez većih tržavica sa centralnom vladom u Bagdadu uprkos povremenih tenzija oko nafte, čija su glavna nalazišta upravo u Kurdistanu, kao i drugih pitanja.

Međutim, u Turskoj i Iranu su česti krvavi sukobi vladinih snaga i kurdskih militantnih grupa.

Erdogan je zabrinut zbog jačanje političke moći Kurda u Turskoj, u čijem su parlamentu osigurali značajan broj poslaničkih mesta na prošlim izborima.

On često ukazuje da naoružani kurdski separatisti traže utočište i podršku u susednim zemljama, zbog čega Turska počinje ove godine da gradi zid na granici sa Iranom kao i Irakom i Sirijom.

Erdogan je oštro kritikovao SAD zbog naoružavanja Kurda u susednoj Siriji u borbi protiv IDIL-a, ističući da mogu da okrenu to oružje protiv turskih snaga.

Kurdi: Moskva podržava naša nastojanja

U međuvremenu, šef delegacije Vrhovnog saveta za referendum Kurda u Iraku Roš Nuri Šavajs, izjavio je da Moskva ima najbolji stav o referendumu o nezavisnosti iračkog Kurdistana.

On je naglasio da Kurdi sa Rusima već dugo imaju dobre odnose, još od vremena Ruskog carstva.

"Ruski stav je najbolji do sada. Već dugo imamo dobre odnose, a nakon pada režima bivšeg predsednika Sadama Huseina odnosi su počeli aktivnije da se razvijaju", rekao je Šavajs.

Šavajs je dodao da su irački Kurdi od Rusije tražili samo da podrži nezavisnost Kurdistana, te da se ne očekuje uloga Rusije u samom procesu referenduma.

Prema Šavajsovim rečima, nekoliko zemalja i međunarodnih organizacija planira da učestvuje na referendumu u ulozi posmatrača

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je početkom jula izjavio da Moskva smatra da bi legitimne namere iračkih Kurda trebalo da budu sprovedene u okviru međunarodnog prava i izrazio nadu da će volja naroda biti izražena putem mirnog procesa.

Koordinacija Irana i Turske u Siriji

Erdogan je sa visokim gostom iz Teherana razgovarao i o naporima da se uspostavi mir u Siriji, gde Turska i Iran podržavaju protivničke strane.

Bakeri je izjavio da Ankara i Teheran teže "koordinaciji u upostavljanju mira i bezbednosti".

To je najnovji pokušaj dve zemlje da prevaziđu razlike oko Sirije, gde Iran podržava predsednika Bašara el-Asada a Turska opozicione sunitske grupe koje teže da zbace Vladu u Damasku.

Nastojanje Ankare da dodatno koordiniše svoje poteze sa Iranom deo je širih pokušaja za tešnjom saradnjom sa Rusijom u Siriji, koja takođe podržava Asadovu vladu.

Bašar el-Asad
Bašar el-Asad

Turska, Iran i Rusija su organizovali mirovne pregovore u Siriji u prestonici Kazahstana Astani ove godine nastojeći da stvore "zone za deeskalizaciju nasilja" kako bi se smanjilo krvoproliće.

Osim razlika oko Sirije, odnosi između pretežno sunitske Turske većinski šiitske Islamske republike Iran su povremeno zategnuti.

Erdogan je u više navrata kritikovao uspon "persijskog nacionalizma" i uticaj Irana na šiitske milicije u Iraku.

Međutim, Teheran i Ankara imaju i zajedničkog neprijatelja sa pojavom ekstremista IDIL-a u Iraku i Siriji 2014. IDIL je izveo nekoliko stravičnih napada u Iranu i Turskoj i sve je aktivniji u regrutovanju sledbenika u Iranu.

Frans pres prenosi izjavu visokog zvaničnika iranske islamske Revolucionarne garde da je Bakerijeva poseta Ankari podstaknuta prisustvom "terorističkih grupa" u pograničnoj zoni, ne navodeći detalje o kojim jedinicima je reč.

"Težimo dobrom sporazumu sa Turskom u pružanju bolje bezbednosti za iranske i turske granice pre svega na zapadu i severozapadu", izjavio je portparol Garde general Ramezan Šarif.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG