U Beogradu je u blizini ambasade Republike Kube 20. jula održan protest solidarnosti sa stanovnicima te zemlje, koji su nekoliko dana protestovali u ovoj državi nezadovoljni uslovima života.
U neposrednoj blizini ambasade okupilo se nekoliko državljana Kube koji žive i rade u Srbiji, a koji su nosili transparentne „Sloboda za Kubu“, „Dole diktator“ i „SOS za Kubu“.
„Na Kubi nemamo slobodu, nemamo demokratiju. Vlada koristi silu protiv ljudi. Na Kubi ljudi rade za 20 do 40 dolara mesečno, osamdeset posto ljudi u zemlji nema posao, u prodavnicama nemamo hranu, lekovi su preskupi ili ih nema. Tamo nema budućnosti za moju porodicu niti za kubanski narod. Zato sam došao u Srbiju“, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Karlos, koji u Srbiji živi od 2018. godine radeći kao umetnik.
U isto vreme stotinak metara odatle održan je kontraskup na kome su se okupili članovi Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) i Saveza komunističke omladine, a koji su uzvikivali komunističke i revolucionarke parole, skandirajući imena sadašnjih lidera Kube, kao i nekadašnjeg kubanskog predsednika Fidela Kastra i revolucionarnog vođe Če Gevare.
Policija je obezbeđivala oba skupa, pa građani okupljeni na kontraskupu nisu mogli da priđu kubanskoj ambasadi niti okupljenim kubanskim građanima.
Prethodno su u subotu 17. jula na istom mestu članovi Nove komunističke partije Jugoslavije i Saveza komunističke omladine, održali svoj zasebni skup kako bi izrazili solidarnost sa tom zemljom koja je prethodnih dana bila suočena sa demonstracijama nezadovoljnih građana koje su nazvali „reakcionarima i kontrarevolucionarima“.
Kubanci su na ulice gradova širom zemlje izašli 11. jula u protestima protiv vlasti, najvećim skupovima ove vrste u poslednjih nekoliko decenija, na ostrvu na kojem oko šezdeset godina vlada Komunistička partija.
U zemlji u kojoj su neovlašćene demonstracije ilegalne, a antivladini protesti retki, ljudi su na ulice izašli nezadovoljni zbog nestašice hrane i lekova, povećanja cena i vladinog postupanja tokom pandemije COVID-19. Jedan od zahteva koji su imali bio je da ljudi koji stižu na Kubu donose zalihe bez plaćanja carine.
Od pandemije, koja je dramatično smanjila prihode od turizma, Kubanci sve češće moraju da satima čekaju u redu da kupe osnovne potrepštine poput piletine i deterdženta, dok u apotekama nedostaju mnogi lekovi.
Stotine ljudi je uhapšeno širom zemlje od početka nemira, a tamošnje vlasti prijavile su i smrtni ishod.
Predsednik Kube Migel Dias-Kanel nazvao je demonstrante "kontrarevolucionarima" i pozvao svoje pristalice da se suprotstave demonstrantima. Njegova vlada nastoji da za proteste i šire probleme Kube krivi Sjedinjene Države i njihove ekonomske sankcije.
Kubanski predsednik izjavio je da SAD „nisu uspele u naporima da unište Kubu“, dan nakon što je američki predsednik Džo Bajden rekao je 12. jula da je Kuba „propala država koja ugnjetava svoje građane“, te da „Sjedinjene Države podržavaju narod Kube u njihovom potraživanju slobode i pomoći u borbi sa pandemijom i ekonomskim poteškoćama“.
Bajdenova administracija preispituje svoj pristup Kubi još od kad su preuzeli dužnost od bivšeg republikanskog predsednika Donalda Trampa, koji je zatvorio vrata povećanom turizmu i putovanju na Kubu, koje je prethodno otvorila politika Baraka Obame.
Nemiri su započeli demonstracijama u gradu San Antonio de los Banos, jugozapadno od Havane, ali su se ubrzo proširili širom zemlje.
Podršku Kubancima na Kubi proteklih dana iskazali su i Kubanci na ulicama mnogih gradova širom sveta.
