Falsifikovane kruške za Rusiju

Još uvek nije poznato ko je i na koji način iz Srbije uspeo da u Rusku Federaciju dopremi sortu kruške koja nije karakteristična za ovo podneblje. Izvesno je da falsifikovanje dokumentacije za posledicu ima privremenu blokadu izvoza krušaka iz Srbije u Rusiju, nakon sličnog incidenta sa jabukama iz 2015. godine, može urušiti ugled Srbije na ruskom tržištu, upozoravaju stručnjaci.

Živko Guljan, voćar iz sremskog naselja Surduk, prvenstveno se bavi uzgojem jabuka, ali ima i dva hektara zasada kruške, uglavnom sorte „viljamovka“ i „santa Maria“. Iako ove proizvode prodaje na domaćem tržištu, zabrana izvoza kruške u Rusiju ga onespokojava:

„Pa čujte, ako Rusija stavi zabranu uvoza neke robe iz Srbije, onda to pogađa i mene. To je onda gotovo, svi smo pod istim aršinom“, kaže Guljan.

Međutim, Ministarstvo poljoprivrede Srbije je saopštilo da izvoz kruške u Rusiju nije zabranjen već privremeno obustavljen dok ekspertski timovi sa obe strane ne obave neophodne konsultacije.

• Srbija i ruske sankcije: Kratkoročna dobit, dugoročan rizik

Prethodno je Ruska služba za fitosanitarni nadzor saopštila da je od 14. februara privremeno zabranila uvoz krušaka iz Srbije, zbog sumnje da su uvezene iz trećih država. Ta služba je navela da je tokom provera uvoza krušaka iz Srbije u februaru ove godine našla sortu "konferans" koja nije karakteristična za Srbiju.

Kako za Radio Slobodna Evropa kaže Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, odgovornost treba tražiti kod firmi koje se bave izvozom voća:

„Ja ne znam koje su to firme, ali je nemoguće da te sorte stave na papir. Te sorte nema u Srbiji, niti postoje uslovi za proizvodnju ’konferansa’ u Srbiji. Ta sorta se najviše proizvodi u Holandiji i Belgiji. Tamo postoje odgovarajući uslovi“, kaže Keserović.

Ruska služba za fitosanitarni nadzor je u svom saopštenju navela da je više puta Upravi za biljni karantin i zaštitu rastinja Srbije prijavljivala da je zabrinuta zbog problema sa kvalitetom jedne sorte kruške.

Pokušali smo da stupimo u kontakt sa direktorom Uprave za biljni karantin, Nebojšom Milosavljevićem, ali nam je u njegovom kabinetu rečeno da je on na službenom putu.

Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), kaže da Srbija plasira veliki broj prehambenih proizvoda na rusko tržište, naročito nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, što je rezultiralo sankcijama koje je Evropska unija (EU) 2014. godine uvela Kremlju i kontrasankcijama Rusije usmerene ka EU.

Blokada na izvoz krušaka je nešto što ne ide u prilog Srbiji, dodaje Đurđević.

„Ova obustava uvoza krušaka u Rusiju svakako nanosi štetu privredi Srbije ne toliko u činjenici da je taj tip krušaka na listi proizvoda koji ne mogu da se uvoze u Rusku Federaciju, već može da uruši jako dobre poslovne odnose koje imamo sa Ruskom Federacijom i poverenje koje tržište Rusije ima prema prehrambenim proizvodima u Srbiji“, kaže Đurđević.

Podsetimo, tadašnja Savezna Republika Jugoslavija je avgusta 2000. godine sa Rusijom potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini. Sporazum propisuje da se za robu, za koju se može dokazati da je poreklom iz Srbije ne plaća carina kada je namenjena za tržište Rusije, osim ako nije izuzeta iz režima slobodne trgovine.

Aprila 2015. godine, Ruska služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor ograničila je uvoz jabuka iz Srbije zbog, kako su naveli, falsifikovanja srpskih fitosanitarnih sertifikata u Evropi. Nešto ranije iste godine, ova služba je saopštila da sumnja da je Srbija uvučena u nelegalnu trgovinu jabuka, kruški, kupusa i povrća.

Iako postoje ljudi koji pokušavaju da zloupotrebe Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, to treba posmatrati kao pojedinačne slučajeve, a ne kao sistem, smatra Nenad Đurđević. Naš sagovornik najavljuje da će Privredna komora Srbije uskoro organizovati konferenciju na temu bezbednosti usaglašavanj kvaliteta prehrambenih proizvoda za rusko tržište.

„Ono što takođe želimo da uradimo je da i dalje bude prisutni na ruskom tržištu i da posredstvom naših predstavništva tamo pokažemo da su proizvodi iz Srbije bezbedni i da je ova situacija koja se desila u suštini zloupotreba prava, a ne pravilo koje se dešava u Srbiji“, kaže Đurđević.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da je kruška u Srbiji deficitarno voće i da bi blokada uvoza u Rusiju mogla imati posledice po proizvođače ovog voća:

„Mala je proizvodnja krušaka i ono što se proizvede se maltene izveze u periodu berbe. Sigurno da će to imati neke posledice, jer pored jabuke koja je na visokom mestu izvoznih artikala iz Srbije, kruška je deficitarna i u narednom periodu dosta proizvođača u Srbiji razmišlja da uđe u proizvodnju kruške, odnosno povećanje izvoza“, objašnjava Keserović.

Naš sagovornik sa početka ove priče, voćar Živko Guljan, međutim, nije optimista kada je reč o izvozu voća u Rusku Federaciju.

„Ja ni ne očekujem da će ta naša igranka sa Rusijom dugo trajati, jer mislim da će oni imati svoju robu pa im naša neće ni biti potrebna. Oni će naprosto imati svoju robu i tu je onda kraj. Oni sade na stotine, da ne kažem na hiljade hektara voća. Kad to rodi, šta će njima naša roba, oni imaju svoje. Možda će njome snabdevati pola Evrope“, smatra Živko Guljan.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede Srbije, u februaru ove godine nije bilo izvoza krušaka na rusko tržište, dok je nekoliko manjih isporuka bilo u januaru, a da se najviše kruške prošle godine je izvezeno u periodu od septembra do decembra.

Za 11 meseci u 2016. godini Srbija je ostvarila izvoz krušaka u Rusiju u vrednosti od 9,6 miliona američkih dolara, rečeno nam je u Privrednoj komori Srbije. PKS beleži da je tokom 11 meseci prošle godine vrednost tog izvoza krušaka bila 5,5 miliona dolara.