Dostupni linkovi

Ustavni nivo političke svađe u Vašingtonu


Američki predsednik Donald Tramp obraća se pristalicama na skupu u Floridi

Oštar sukob američkih demokrata i republikanskog predsednika Donalda Trampa (Trump) oko izveštaja specijalnog savetnika Roberta Mulera (Mueller) o ruskom mešanju podigao se na novi nivo raspravom o ustavnim ovlašćenjima Kongresa u nadzoru izvršne vlasti, što dovodi u pitanje sistem kontrole i podele vlasti, pišu svetski mediji.

#ConstitutionalCrisis

Odluka odbora za pravosuđe Predstavničkog doma, u kojem demokrate imaju većinu, da se ministar pravde Vilijam Bar (William Barr) opomene zbog nepoštovanja Kongresa ključni je trenutak u pravnoj borbi demokrata s Belom kuće oko pristupa celom Mulerovom izveštaju, ocenjuje Gardijan (The Guardian).

Tramp se u reakciji na glasanje o Baru prvi put pozvao na načelo "izvršne privilegije" što obično treba da zaštiti poverljivost odlučivanja u Beloj kući. On je rekao da ima pravo da spreči članove Kongresa da pročitaju čitav Mulerov izveštaj, posle čega je predsednik odbora, demokrata Džerold Nadler (Jerrold) ocenio da predsednik "potpuno prkosi" ustavom zagarantovanom pravu Kongresa da nadzire izvršnu vlast.

"Sada smo u ustavnoj krizi", rekao je Nadler, posle čega je, kako ističe liberalni list, haštag #ConstitutionalCrisis postao popularan na Tviteru (Twitter).

Od kada je pobedio postoji histerija oko Trampa koji pokazuje autoritarne tendencije diktatora, ocenjuje Gardijan, dodajući da konvencionalna mudrost kaže da on nema mogućnosti da to sprovede – dvovekovna istorija kontrole i podele vlasti bi u teoriji trebalo da je dovoljna da ga obuzda. Međutim, ustav je dobro zaštićen ali nije potpuno neprobojan, ističe list.

Pri tome, dodaje Gardijan, situacija je sada drugačija i zvone zvona za uzbunu ne zato što je Tramp postao gori, već zato što ga je situacija isterala na čistac – demokrate su dobile većinu u Predstavničkom domu, što im je omogućilo da izdaju obavezujuće pozive na saslušanja, dok je Muler u svom izveštaju zabeležio 10 incidenata u kojima je predsednik možda pokušao da ometa pravdu, ali ga ipak nije optužio, što je omogućilo politički rat.

Pat pozicija

Termin ustavna kriza više puta je korišćen tokom Trampovog mandata zbog pritisaka na ravnotežu grana vlasti, ali SAD nisu u takvoj poziciji, makar još ne, prenosi CNN ocene pravnih stručnjaka.

Tramp pokušava da priguši kongresnu kontrolu odbijanjem da sarađuje s kongresnim istražiteljima posle objavljivanja Mulerovog izveštaja ili u vezi sa svojim poreskim prijavama, ocenjuje CNN. Bar neće da svedoči ili da objavi ceo Mulerov izveštaj, ministar finansija Stiven Mnučin (Stephen Mnuchin) odbija da Kongresu preda predsednikove poreske prijave, bivšem savetniku Bele kuće Donu Meganu (Don McGahn) je rečeno iz Bele kuće da ne sarađuje s Kongresom, a deluje da će Ministarstvo pravde sprečiti i Mulera da svedoči u Kongresu.

Sve to, međutim, nije nivo ustavne krize, ukazuje profesor prava s Jejla Džek Balkin (Jack) i dodaje da demokrate iz Kongresa mogu tražiti od sudova da sprovedu naloge za saslušanja, što nije idealan put, jer sudski procesi dugo traju. Ali ako Tramp bude ignorisao sudove, to će biti ustavna kriza, objašnjava Balkin.

Demokrate u Kongresu mogu da pokrenu impičmen' – podizanje optužnice protiv predsednika u Predstavničkom domu, posle čega glasa Senat gde je za opoziv predsednika potrebna dvotrećinska većina. Demokrate u Kongresu, pre svega predsednica Doma Nensi Pelozi (Nancy Pelosi), uzdržane su po pitanju impičmenta, ocenjuje CNN i ukazuje da ankete kažu da tek nešto preko trećine Amerikanaca želi impičment.

Tako da sadašnja situacija više liči na pat poziciju nego na krizu. A bez masovnih poziva na impičment ili velikog broja ljudi na ulicama, to će verovatno tako ostati, zaključuje CNN.

Trajne posledice po kontrolu vlade

Sadašnji sukob demokrata u Kongresu i Trampa bi mogao da ima trajne posledice po sistem kontrole vlasti, piše časopis Ekonomist (The Economist), uz ocenu da je nijedan predsednik SAD nije otišao toliko daleko u prkošenju Kongresu.

Ukazujući da su mnoge odluke Vrhovnog suda potvrdile da Kongres ima široka istražna i nadzorna ovlašćena u kontroli izvršne vlasti, Ekonomist ističe da stranačka politika utiče na to kako se ta ovlašćenja koriste – demokrate su istraživale Ričarda Niksona (Richard Nixon), a republikanci Bila Klintona (Bill Clinton).

Predsednici su i ranije odbacivali pozive na saslušanje, ali nijedan nije uradio to kao Tramp koji je objavio da će se boriti protiv svih naloga Kongresa, pokrenuo sudske slučajeve protiv i naložio zvaničnicima da ignorišu pozive Kongresa, ističe Ekonomist.

Mada tvrdnje da Kongres nema pravne osnove za pozive na saslušanja možda neće opstati na sudovima, za sudske procese je potrebno mnogo vremena, što pomaže Trampu, ocenjuje časopis i dodaje da predsednik može te napore predstaviti kao zlobnu politiku rivala, dok ne dođu izbori kada će isteći važenje kongresnih naloga.

Postavlja se pitanje, ukazuje Ekonomist, šta ako se Tramp ne suoči s posledicama ignorisanja kongresnih poziva, što je bila osnova trećeg člana impičmenta protiv Niksona. Od Votergejta su predsednici osećali obavezu da makar deluju kao da prihvataju ovlašćenja Kongresa, ali Tramp ne oseća takav pritisak. Ako uspe, stari sistem kontrole vlasti će propasti – kada predsednikova partija kontroliše Kongres, staće iza njega, kada ne kontroliše, on će prosto ignorisati jalove zahteve, ističe časopis.

Ko koga obmanjuje

S druge strane, Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) u uredničkom komentaru ocenjuje da se kampanja demokrata u Kongresu protiv Trampa s tvrdnjama da njegovi postupci ugrožavaju demokratiju, svodi na pseudo-impičment, kako ne bi morale da pokrenu pravi postupak opoziva.

Problem je što demokrate besne zbog postupaka koji nisu ni prekršaji, a kamoli teški zločini, dodaje konzervativni list i navodi primer optužbe Bara za nepoštovanje Kongresu zato što nije objavio ceo izveštaj, mada po zakonu uopšte nije morao da ga objavi.

Utoliko su, ističe Volstrit džurnal, demokrate te koje ugrožavaju ustav. Kontrola izvršne vlasti je važno ovlašćenje Kongresa, ali je Vrhovni sud stavio do znanja da to treba da bude povezano sa zakonodavnom funkcijom Kongresa ili ustavnom dužnošću, a ne prosto da se vide prljavi detalji kojim se mogu dobiti politički poeni ili diskreditovati predsednika pre izbora 2020.

Ako demokrate žele da nastave na Mulerovom izveštaju, treba da pokrenu zvaničnu proceduru impičmenta, jer je to legalno ovlašćenje Kongresa, ističe list i ocenjuje da je sadašnji pseudo-impičment obmanjivanje ustava i američke javnosti.

Demokrate u problemu zbog impičmenta

Pitanje impičmenta, međutim, kako objašnjava Vašington post (The Washington post), stavlja Demokratsku partiju i njen lidere u nezgodnu poziciju, posebno što deluje da Tramp iskušava svoje rivale da pokrenu postupak za njegovu smenu.

Pošto su republikanci čvrsto na Trampovoj strani, demokrate u Predstavničkom domu moraju same delovati, što je upravo razlog zašto su njihovi lideri neodlučni da pokrenu impičment, jer bi to pojačalo utisak da vode istrage protiv političkog rivala. Čak i da žele da pokrenu proceduru, Tramp može igrati ulogu žrtve, kao što je i ranije radio, piše list i ukazuje da ankete govore da bi većina Amerikanca mogla imati razumevanja za njega.

I sama liderka demokrata u Predstavničkom domu Nensi Pelozi je rekla da Tramp kao da ih podbada da pokrenu impičment, piše Post i dodaje da Tramp može imati političke koristi od toga što demokrate ispituju njegove poreske prijave i finansije, umešanost u ućutkivanje žena koje su navodno imale afere s njim i njegove pokušaje da zaustavi istragu o ruskom mešanju, jer je i samo postojanje istraga dobilo status stranačkog oružja.

Tako da su demokrate u problemu – nepokretanje impičmenta bi ih zauvek moglo označiti kao partiju koja je imala šansu da kazni predsednika koji je možda prekršio zakon i ustuknula zato što je htela da zadrži svoja mesta. Ali i samo razmatranje impičmenta bi moglo da ih košta mesta, delimično zbog hiperstranačke politike kakva danas postoji u SAD. I kako Tramp daje više razloga Kongresu da razmotri impičment, to je veći pritisak na Pelozi, zaključuje Vašington post.

XS
SM
MD
LG