U Crnoj Gori i dalje nema saglasnosti oko toga na koji bi period unazad trebalo da se odnose odredbe Krivičnog zakonika o proširenoj konfiskaciji imovine stečene kriminalom.
Na skupštinskom Odboru za Ustav i zakonodavstvo nije prošao amandman poslanika Socijaldemokratske partije Ervina Spahića koji je tražio da se konfiskacija imovine stečene kriminalnim aktivnostima sprovodi nad imovinom stečenom makar dvije decenije unazad, kako se odgovornosti ne bi abolirali ljudi koji su se sumnjivo obogatili u ratnim devedesetim godinama. Poslanik Ervin Spahić:
"Na neki način bi abolirali sve ono što se dešavalo prije 2007. godine. Taj period je najkritičniji bio na ovim prostorima, to je taj period tranzicije od devedesetih, pa na ovamo. Šverc duvana, nafte, oružja, ljudi je tada cvjetao, plus droga i ostalo."
Na sjednici odboar Spahićevu inicijativu, koja je direktno suprotstavljena predlogu Vlade i Demokratske partije socijalista koji insistiraju da se oduzima imovina stečena u posljednjih pet godina, nijesu podržale ni neke njegove partijske kolege, a bilo je uzdržanih i iz drugih opozicionih partija, dok su predstavnici DPS-a i Hrvatske građanske inicijative bili protiv. Predsjednik odbora i poslanik Socijaldemokratske partije Džavid Šabović:
"Glasalo je četiri protiv, dva za i dva uzdržana".
RSE: Vi ste bili uzdržani?
Šabović: Jedan od te dvojice uzdržanih sam bio i ja.
Amnestija kriminalaca
Mislisav Ćorić iz Socijalističke narodne partije je podržao Spahićev predlog, iako su i neke njegove stranačke kolegebile po strani:
"Mišljenja sam da nema smetnji da poslanik podnese amandman te sadržine, da li će on na plenumu proći je jedno pitanje, a drugo, smatram da imovina koja se stekne iz teških krivičnih djela, odnosno iz dijela organizovanog kriminala, treba da bude oduzeta, nezavisno od vremena u kome se to dešava. Inače, ako to ne učinimo izmjene zakona kojim bi se ograničio rok do kada se sve to može primjenjivati, mogao bi slobodno da se nazove zakonom o amnestiji kriminalaca koji su stekli imovinu teškim krivičnim djelima i organizovanim kriminalom."
Ervin Spahić kaže da se na odboru vodila burna rasprava oko njegovog amandmana i da su se pritivnici te inicijative pozivali na preporuke Savjeta Evrope, te da je u pitanje dovođena i ustavnost amandmana. Spahić kaže da nije najbolje razumio ta obrazloženja:
"Oni se pozivaju da to nije u skladu sa Ustavom, pozivaju se na to da Krivični zakonik ne predviđa mogućnost retroaktivnosti, ali ako je, po meni, retroaktivno jedan dan ili dvije godine i pet godina kao oni predviđaju, prema tome, onda može i sedam i deset, može i dvadeset. Ne vidim ograničenje. Retroaktivno je i dan i pet godina i ovo što ja predlažem da nema tog ograničenja. Ali, evo, prihvatiću i to da bude dvadeset godina."
Pravni ekspert Blagota Mitrić pojašnjava da Ustav ne zabranjuje povratno dejstvo zakona, ukoliko postoji opravdani javni interes:
"U Ustavu Crne Gore zakoni i drugi propisi nemaju retroaktivno dejstvo. Postoji izuzetak i kaže ovako, otprilike, parafraziram: 'Zakon i drugi propisi mogu imati retroaktivno dejstvo ako u postupku zakona se utvrdi javni interes da za to postoji neka potreba'. Ja lično mislim da je ova situacija vezano za stečenu imovinu kriminalnim činom, par ekselans javni interes da se ta imovina oduzme. Prema tome, pitanje da li je to pet, deset ili petnaest ili dvadeset godina je potpuno irelevantno. Za mene bi to važilo za sva lica od kada se utvrdi da su kriminalnim činom stekla imovinu da im se mora oduzeti, bez obzira kada je to bilo, prije deset, petnaest, dvadeset ili ne znam koliko godina."
Na skupštinskom Odboru za Ustav i zakonodavstvo nije prošao amandman poslanika Socijaldemokratske partije Ervina Spahića koji je tražio da se konfiskacija imovine stečene kriminalnim aktivnostima sprovodi nad imovinom stečenom makar dvije decenije unazad, kako se odgovornosti ne bi abolirali ljudi koji su se sumnjivo obogatili u ratnim devedesetim godinama. Poslanik Ervin Spahić:
Taj period tranzicije od devedesetih, pa na ovamo je bio najkritičniji na ovim prostorima Šverc duvana, nafte, oružja, ljudi je tada cvjetao, plus droga i ostalo.
"Na neki način bi abolirali sve ono što se dešavalo prije 2007. godine. Taj period je najkritičniji bio na ovim prostorima, to je taj period tranzicije od devedesetih, pa na ovamo. Šverc duvana, nafte, oružja, ljudi je tada cvjetao, plus droga i ostalo."
Na sjednici odboar Spahićevu inicijativu, koja je direktno suprotstavljena predlogu Vlade i Demokratske partije socijalista koji insistiraju da se oduzima imovina stečena u posljednjih pet godina, nijesu podržale ni neke njegove partijske kolege, a bilo je uzdržanih i iz drugih opozicionih partija, dok su predstavnici DPS-a i Hrvatske građanske inicijative bili protiv. Predsjednik odbora i poslanik Socijaldemokratske partije Džavid Šabović:
"Glasalo je četiri protiv, dva za i dva uzdržana".
RSE: Vi ste bili uzdržani?
Šabović: Jedan od te dvojice uzdržanih sam bio i ja.
Amnestija kriminalaca
Mislisav Ćorić iz Socijalističke narodne partije je podržao Spahićev predlog, iako su i neke njegove stranačke kolege
Imovina koja se stekne iz teških krivičnih djela, odnosno iz dijela organizovanog kriminala, treba da bude oduzeta, nezavisno od vremena u kome se to dešava.
"Mišljenja sam da nema smetnji da poslanik podnese amandman te sadržine, da li će on na plenumu proći je jedno pitanje, a drugo, smatram da imovina koja se stekne iz teških krivičnih djela, odnosno iz dijela organizovanog kriminala, treba da bude oduzeta, nezavisno od vremena u kome se to dešava. Inače, ako to ne učinimo izmjene zakona kojim bi se ograničio rok do kada se sve to može primjenjivati, mogao bi slobodno da se nazove zakonom o amnestiji kriminalaca koji su stekli imovinu teškim krivičnim djelima i organizovanim kriminalom."
Ervin Spahić kaže da se na odboru vodila burna rasprava oko njegovog amandmana i da su se pritivnici te inicijative pozivali na preporuke Savjeta Evrope, te da je u pitanje dovođena i ustavnost amandmana. Spahić kaže da nije najbolje razumio ta obrazloženja:
"Oni se pozivaju da to nije u skladu sa Ustavom, pozivaju se na to da Krivični zakonik ne predviđa mogućnost retroaktivnosti, ali ako je, po meni, retroaktivno jedan dan ili dvije godine i pet godina kao oni predviđaju, prema tome, onda može i sedam i deset, može i dvadeset. Ne vidim ograničenje. Retroaktivno je i dan i pet godina i ovo što ja predlažem da nema tog ograničenja. Ali, evo, prihvatiću i to da bude dvadeset godina."
Pravni ekspert Blagota Mitrić pojašnjava da Ustav ne zabranjuje povratno dejstvo zakona, ukoliko postoji opravdani javni interes:
"U Ustavu Crne Gore zakoni i drugi propisi nemaju retroaktivno dejstvo. Postoji izuzetak i kaže ovako, otprilike, parafraziram: 'Zakon i drugi propisi mogu imati retroaktivno dejstvo ako u postupku zakona se utvrdi javni interes da za to postoji neka potreba'. Ja lično mislim da je ova situacija vezano za stečenu imovinu kriminalnim činom, par ekselans javni interes da se ta imovina oduzme. Prema tome, pitanje da li je to pet, deset ili petnaest ili dvadeset godina je potpuno irelevantno. Za mene bi to važilo za sva lica od kada se utvrdi da su kriminalnim činom stekla imovinu da im se mora oduzeti, bez obzira kada je to bilo, prije deset, petnaest, dvadeset ili ne znam koliko godina."
